Najnovije

ČOVIĆ OTKRIVA: Zapad hoće da reši Kosovo pre otvaranja tajnih britanskih arhiva!

Za nekoliko godina, 2024. i 2025, kada se otvore britanske arhive tajnih dokumenata, verovatno će isplivati i više detalja u vezi sa sramnom zaverom koja je dovela do agresije na SRJ i o zločinima OVK. Ne treba sumnjati da je i to jedan od razloga zašto se toliko žuri da se Srbija natera da prizna nezakonito otimanje svoje teritorije, kaže u intervjuu za "Blic" Nebojša Čović.

Nevojša Čović (Foto: Jutjub)

Poslednjih nedelja veliku pažnju javnosti zaokupio je nedavno objavljeni izveštaj "Fridom Hausa", koji je bio posebno kritičan prema situaciji u pojedinim zemljama u regionu, uključujući Srbiju. Kako vi gledate na taj izveštaj?

- U svetu, uglavnom na Zapadu, postoji veliki broj organizacija i vladinih institucija koje pripremaju godišnje izveštaje o stanju osnovnih prava, stepenu korupcije i sličnim pitanjima u pojedinim zemljama, uključujući našu. Iako su ti izveštaji najčešće kritički i opravdano izazivaju negativnu reakciju javnosti, treba ih posmatrati i iz drugog, pozitivnog ugla, kao mogućnost da i sami procenimo da li postoje oblasti u kojima realno postoji potreba da se stvari promene nabolje. Ako želimo da budemo potpuno objektivni, da li je stanje idealno u pojedinim oblastima – nije, da li može da bude bolje – može. Istovremeno, neophodno je da imamo u vidu da mnoge organizacije koje pripremaju ovakve izveštaje neretko imaju i političku agendu, koja ne mora nužno da se poklapa sa našim nacionalnim interesima. Ovi izveštaji se često koriste za vršenje pritiska na vlade u tim zemljama da svoju politiku prilagode interesima velikih sila koje stoje iza ovih organizacija. No, i pored toga, svakako postoje oblasti u kojima stvari mogu i moraju da budu bolje.

Poslednjih nedelja bilo je dosta kritičkih debata na nekim od ključnih adresa za rešavanje problema Kosova i Metohije. Kako to tumačite?

- Opstanak i budućnost ove kvazidržave u potpunosti zavise od dve, možda tri zapadne sile. Da bismo razumeli trenutne događaje na KiM, moramo prvo da sagledamo posledice pandemije na unutrašnje prilike u Nemačkoj i SAD i njihove međusobne odnose. Pandemija je dovela do zanimljivih obrta kada su u pitanju ove dve zemlje koje se poslednjih godinu i po dana nadmeću za kontrolu nad procesom. Sada je i potpuno evidentno da Nemačka direktno potkopava napore administracije SAD da se postigne kompromisno rešenje. Početkom godine, pre naleta pandemije, izgledalo je da ambasador Grenel i Bela kuća potpuno kontrolišu situaciju kada je u pitanju prištinska strana. Zvezda Angele Merkel je počela da bledi i ona je imala najniži stepen podrške na unutrašnjem planu, što se, naravno odrazilo i na kapacitet zvaničnog Berlina da se bavi pitanjem KiM. Međutim, događaji poslednjih meseci su to promenili i Merkelova je jedna od retkih lidera u svetu koji su iz ove krize izašli ojačani.

Ali ni SAD ne uspevaju da reše to pitanje?

- Imajući u vidu žestinu udara Covid-19 u SAD, aktuelna administracija ima pune ruke posla i izložena je velikim napadima, ne samo Demokratske stranke, već i ostataka klintonovskih struktura, koji ovo vide kao priliku da se ožive Bajdenove umiruće šanse za pobedu na predsedničkim izborima u novembru. Stoga ne čudi zaoštravanje između zvaničnog Vašingtona i Berlina, koje je prethodnih dana bilo evidentno i u kritičkim izjavama američkog ambasadora SAD u Nemačkoj, Ričarda Grenela. U SAD, albanski lobisti su isterali tešku artiljeriju, doduše malo zarđalu i zastarelu, sa Eliotom Engelom i Medlin Olbrajt na čelu, da ubeđuju američke zakonodavce da na KiM teče med i mleko i, kako kažu, "da nema zemlje na svetu gde više vole Amerikance". I u Bundestagu je prethodne nedelje došlo do zanimljivog obrta u kome je otkriveno da je cela agresija na SRJ 1999. bila zasnovana na lažima u samom vrhu NATO, uključujući i najviše nemačke zvaničnike, o navodnom srpskom genocidu i koncentracionim logorima na KiM... Za nekoliko godina, 2024. i 2025, kada se otvore britanske arhive tajnih dokumenata iz ovog perioda, verovatno će isplivati i više detalja u vezi sa ovom sramnom zaverom i zločinima OVK. Ne treba sumnjati da je i to jedan od razloga zašto se toliko žuri da se Srbija natera da prizna nezakonito otimanje svoje teritorije. Kako objasniti izostanak reakcije ostalih članica NATO i zapadnih zemalja? Da li su bile naivne i pustile da ih najuticajnije zemlje, poput SAD, Velike Britanije i Nemačke, prevare? To bi bilo zaista poražavajuće za poreske obveznike tih zemalja, da njihove administracije poput stada slepo slede politiku stranih država, bile one saveznici ili ne. Pored svih tih resursa zapadnih obaveštajnih službi, teško je poverovati da nisu imali informacije sa terena. Što ih onda čini saučesnicima. I u kršenju međunarodnog prava i u laganju sopstvenih građana.

Istovremeno, na samom KiM ključa ispod površine. Kako procenjujete dalji razvoj situacije?

- Poslednji događaji na KiM, ali i unutrašnje političke rasprave u uticajnim stranim zemljama koje su glavni mentori neuspešnog kosovskog državnog projekta, donose zanimljivu ali ne i iznenađujuću dinamiku kada je ovaj proces u pitanju. Pre svega, na unutrašnjem političkom planu u Prištini, ponovo uvođenje taksa treba gledati iz perspektive pripreme Kurtija za nove izbore, kao i trenutne nadmoći nemačkog uticaja na KiM u odnosu na tradicionalno najvećeg saveznika prištinskih Albanaca, SAD. Odmah nakon smene Kurtija, nakon početne defanzive i opreznog ispipavanja terena, bilo je očigledno da on, iako smenjen, nema nameru da ode sa vlasti. Tumačenje kosmetskog Ustavnog suda i odlaganje odluke do 29. maja, kao i kontinuirana podrška Nemačke, ohrabrili su ga da se razmaše, ponovno uvede takse i čak pokrene pitanje smene Tačija. Međutim, kakav god ishod bio, sistematični Nemci i u nesuđenoj Hotijevoj vladi imaju svog rezervnog trojanskog konja, Ramuša Haradinaja, tako da će Berlin, čak i ako Kurti doživi neuspeh, nastaviti da vrši uticaj na prištinske vlasti. I upravo ta podrška Haradinaju pokazuje da je i javna posvećenost Berlina borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i ratnih zločinaca gluma, te da je jedino važno da se istera ono što je nemačka administracija zamislila kao svoj prioritet. Sa druge strane, izvesno je da će i Ričard Grenel u narednom periodu imati malo više vremena da se bavi dijalogom nego što je to bio slučaj poslednjih nekoliko meseci. Jedna od njegovih privremenih dužnosti se privodi kraju, očekivanim imenovanjem republikanskog kongresmena DŽona Retklifa za novog direktora obaveštajne zajednice u SAD, koje će uskoro biti potvrđeno glasanjem u Senatu, u kome republikanci imaju većinu.

I u Crnoj Gori ključa. Kako objašnjavate produbljivanje unutrašnje krize u toj zemlji?

- Događaji u Crnoj Gori izazivaju veliki nespokoj i zabrinutost, situacija je izuzetno dramatična i dovoljan je trenutak da stvari izmaknu kontroli i dođe do nasilja i prolivanja krvi. Svedoci smo da režim u Podgorici, uključujući Đukanovića, pokazuje da nema državnički kapacitet, te da svojim izjavama i delima samo produbljuje podele u crnogorskom društvu. Situacija svakog dana dodatno eskalira, pored obračuna sa verom i vernicima, Đukanović se sada ustremio i na građane koji se izjašnjavaju kao Srbi u vojsci i policiji. U 21. veku on baštini segregacionu praksu nacističke Nemačke ili bliže mu NDH, koristeći veru i nacionalnu pripadnost za podelu na naše i njihove, na podobne i nepodobne, na građane prvog i drugog reda, spreman da se silom razračunava sa slobodoljubivim i pravdoljubivim narodom!

Situacija jeste ozbiljna, ali čini se da preterujete?

- Ne, nimalo. U ovakvim uslovima izuzetno je važan pomirljivi, gandijevski pristup sveštenstva, na čelu sa mitropolitom Amfilohijem i vladikom Joanikijem, kojim se sprečava dalja eskalacija situacije. Kao što sam više puta naglasio prethodnih meseci, iza nepotrebnog progona SPC i njenih vernika stoji isključivo politički i finansijski interes Đukanovića i DPS-a da se recikliraju prema međunarodnoj zajednici, koja ih i održava na vlasti svih ovih godina, a da, sa druge strane, u svetlu dolazećih izbora, skrenu pažnju birača sa katastrofalne ekonomske, političke i bezbednosne situacije u zemlji na „ugroženost crnogorske nacije i države od velikosrpske agresije“. Ova taktika, primenjivana više puta, odavno je pročitana, ali treba imati u vidu da se podgorički režim bori ne samo za političko, već i za fizičko preživljavanje, jer, kada odu sa vlasti, direktno će u taj isti Spuž, kojim su pretili vladici Joanikiju. S tim u vezi, potpuno podržavam i princip da sve oteto treba da se vrati, jer, ako se ovaj princip primeni, i Đukanović i njegova porodica, a i klika oko njih, imali bi da vrate štošta pokradeno od naroda Crne Gore u poslednjih trideset godina. Očekivano, režim Mila Đukanovića pokušava da iskoristi pandemiju da bi sprečio okupljanja vernika, u nadi da će se vremenom ta energija istrošiti, kao što se već dešavalo, ne samo u Crnoj Gori, već i u drugim zemljama. Krajnje je nelogično da policija hapsi i bije sopstveni narod zbog okupljanja i takozvanih zdravstvenih rizika, a da vlast u Podgorici, sa druge strane, širom otvara granice stranim turistima. Jasno je da režim u Podgorici nema kapacitet da dogovorom dođe do rešenja prihvatljivog za sve strane, već podelama, lažima, spinovima i nasiljem pokušava da izdejstvuje blagonaklonost i podršku međunarodne zajednice. Očigledno je da ne postoji drugo rešenje osim internacionalizacije ovog flagrantnog gušenja verskih sloboda i ljudskih prava i to i treba da bude osnov obraćanja i SPC i srpske zajednice u CG, ali i zvaničnog Beograda svim nadležnim međunarodnim institucijama, vladama uticajnih zemalja, ali i ostalim verskim zajednicama u svetu. Zbog toga je veoma bitno da ovi protesti ostanu van politike – jer to je upravo ono što Đukanović pokušava da postigne – da ih lažno prikaže kao politički pokret kojim se diriguje iz Beograda.

Čeka nas varljivo leto 2020.

Situacija na Kosovu i u Crnoj Gori je zategnuta, a u svemu tome je i Srbija. Kako isplivati iz svega toga?

- U svakom slučaju, očekuje nas teško i varljivo leto. Pored zdravstvenih rizika, neizvesnosti i posledica koje je ostavila pandemijska kriza, problema KiM, koji je samo jedno od nerešenih pitanja koja opterećuju Zapadni Balkan, krize u Crnoj Gori, sve zemlje u regionu očekuju i izbori, što redovni, što vanredni. Iskustvo nas je naučilo da je u izbornim godinama u susednim zemljama najlakše mobilisati i konsolidovati birače upravo na način koji trenutno primenjuje Milo Đukanović - navodnom pretnjom od Srbije i Srba. U godini velikih unutrašnjih i globalnih previranja, očekivanih spoljnih pritisaka i pokušaja rešavanja otvorenih pitanja na brzinu i prelamanjem preko kolena, ta opšta nestabilnost će svakako biti dodatno pogoršana zapaljujućom retorikom, prekrajanjem istorije i pritiscima i u regionu. Na nama je da pokažemo strpljenje, mudrost, ali i odlučnost da na najbolji način zaštitimo i svoje interese i svoj narod - gde god da on živi.

SAD ima nove zahteve za Srbiju! Više o tome OVDE.

Izvor: Blic

Bonus video

Građanska patrola i Video dokaz na protestu

Knjigu “Smak Sveta” Dragoša Kalajića možete poručiti na linku OVDE.

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA