Aktuelna politička situacija i poklapanje trenutka u kojem se donose ove odluke, probudili su strah da je cilj ove dve institucije jačanje pritiska na srpski narod kojem bi se ponovo pripisala ključna uloga u činjenju zločina tokom ratova devedesetih.
Da je u slučaju Prištine reč o potezu koji bi trebalo da izbalansira formiranje suda za zločine OVK i izvrši dodatni pritisak na Srbiju i Srbe u nastavku pregovora - sasvim je izvesno. To se iz Prištine i otvoreno najavljuje, jer se formiranje instituta vidi kao put ka podnošenju tužbe za genocid protiv Beograda.
Na prvom sastanku Radnog tima za analizu osnivanja instituta, održanom prekjuče, predsednik prištinske vlade u tehničkom mandatu Aljbin Kurti rekao je da procesuiranje zločina počinjenih na Kosovu nije bilo uspešno:
- Moramo da se potrudimo da se pozabavimo svim onim što se dogodilo tokom poslednjeg rata na Kosovu. Tada je ubijeno više od 13.000 osoba, na hiljade je silovanih, hiljade zatvorenih i mučenih, i ni 21 godinu posle rata nema podataka o ratnoj šteti ni brojki koje bi mogle da nam pokažu koja je ekonomska šteta koju je rat naneo Kosovu.
Ipak, s pravne tačke gledano, tužbu za genocid tzv. Kosovo ne može da podnese protiv Srbije jer nije članica UN i nije ratifikovalo Konvenciju o genocidu, bez čega ne može da se pokrene tužba za povredu prava po toj konvenciji.
Politička situacija u Crnoj Gori daleko je složenija. Odluku o formiranju informaciono-dokumentacionog centra u saradnji sa nekoliko nevladinih organizacija predvođenih Inicijativom mladih za ljudska prava potpisao je predsednik Skupštne Crne Gore Ivan Brajović. Prostorije centra trebalo bi da budu u zgradi Skupštine, a Brajović je i član Saveta Centra, u kojem je, između ostalih, i izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova Bekim Blakaj.
Poslanik Demokratskog fronta Milun Zogović kaže da je, prema njegovim informacijama, reč o tehničkoj saradnji u kojoj je Skupština dala prostor u kojem će se čuvati dokumentacija:
- Ne mogu da tvrdim kako će to biti korišćeno, ali budući da režim, u svojoj antisrpskoj histeriji, ne bira načine da se obračuna sa srpskim narodom, ne bih se iznenadio da i to bude iskorišćeno na taj način. Režim se svakako do sada u tom obračunu nikada nije služio istinom, već isključivo brutalnim lažima i podmetačinama.
U arhivu “Bukovica” i “Štrpci”
U arhivu Informaciono-dokumentacionog centra izvesno će se naći građa o ratnim zločinima za koje se do sada sudilo u Crnoj Gori. Reč je o likvidaciji porodice Klepuh iz Foče u opštini Plužine, kao i o stradanju civila sa Kosmeta u mestu Kaluđerski Laz kod Rožaja, 1999. godine, za šta su svi optuženi oslobođeni krivice. Tu je i slučaj "Bukovica", u kojem su rezervisti JNA osuđeni zbog progona muslimanskog življa na području Pljevalja, ali i predmet deportacije Bošnjaka i Srba iz BiH, kao i slučaj "Štrpci". Ostaje da se vidi da li će mesta biti i za dokumentaciju o surovoj likvidaciji civila u srpskim selima oko Čajniča, zbog indicija da su u tom zločinu učestvovali muslimani sa područja Pljevalja i da su "Zelene beretke" prišle sa leđa Srbima preko Crne Gore.
Albanski ćorak
Uprkos stalnim najavama tužbe Prištine protiv Srbije za navodni genocid, oni nemaju mehanizme da to učine. Profesor Pravnog fakulteta Bojan Milisavljević kaže, da je veoma teško očekivati da "Kosovo" postane članica UN:
- Ukoliko bi se to i desilo, Međunarodni sud pravde ne bi zasnovao nadležnost zato što "Kosovo" nije bilo član Konvencije u vreme događaja koje bi naveli u svom tužbenom zahtevu.
Pročitajte OVDE da li će Hašim Tači zaista da napusti politiku.
Izvor: Večernje novosti
