Većina mera nejednakosti uključuje samo novčani dohodak i pokazuju udeo dohotka pre oporezivanja od najviše 1 posto, što je oko 500.000 ljudi, koji je i dalje stabilan i iznosi oko 14 posto, još od završetka 1990.-ih. Neki su se poslužili tim podacima kako bi tvrdili da je zabrinutost, zbog porasta nejednakosti, preterano naduvana.
No, novo istraživanje Aruna Advanija iz istraživačkog centra Kejdž, na Univerzitetu Vorvik, Endija Samersa iz londonske škole ekonomije i Adama Korleta iz fondacije Resoljušn, uz pomoć kombinacije novih dostupnih podataka poreznog stanja od HMRC-a, uspeli su sabrati sve te ”sirove” podatke o dohocima s kapitalnom dobiti onih s visokim primanjima.
NJihov rad pokazuje jasniju sliku rastuće nejednakosti, s tim da se ukupni udio naknada najbogatijeg 1 postotka, u poslednja dva veka povećao s 14 na ukupno 17 posto. Dobit od kapitala prikuplja se kada ljudi prodaju imovinu, što može biti bilo što, od sveukupnih poslova do deonica i udela, za veću cenu nego što su to prvotno platili. Prilagođavanje za uključivanje kapitalne dobiti u meri nejednakosti važna je, budući da istraživanje stručnjaka takođe pokazuje da oni najbogatiji sve češće u ovome obliku ubiru svoju naknadu, umesto kroz oblik plata ili bonusa.
Partneri privatnog kapitala poznati su po tome što glavninu svoje isplate preuzimaju u obliku takozvanih “prenesenih kamata”, na svojim investicijskim portfeljima poslovanja, što znači da plaćaju nižu stopu poreza.
Stopa poreza na dobit u Velikoj Britaniji iznosi 20 posto u odnosu na 45 posto za najvišu stopu poreza na dohodak. U 2017. i 2018. godini zabeleženo je 55 milijardi funti oporezive dobiti od kapitala, više nego dvostruko više od iznosa zabeleženog samo pet godina ranije.
”Jasan veći deo dobiti dolazi od poslovne aktivnosti, a ne od pasivnih ulaganja, što često odražava izbor za primanje naknade u obliku dobiti, a ne plata”, kažu stručnjaci.
Povećavanje nejednakosti kod uključivanja kapitalne dobiti
Unutar gornjih 1 posto, obrazac rastuće nejednakosti još je izraženiji, govore stručnjaci, pri čemu se udeo gornjeg dela vrha, od 0,1 posto povećao sa 6 na 8 posto, dok se udeo gornjeg dela vrha od 0.01 posto povećao s 2 na 3.5 posto.
Prosečna ukupna naknada onih koji spadaju u 0.1 posto, što je oko 5.000 ljudi, porasla je od 1997. godine, sa 4.9 miliona na 8.4 miliona funti.
Adam Korlet, rekao je da podaci, koji idu do 2017. i 2018., predlažu dnevni red politike oporezivanja, koju se treba primeniti nakon što prođe kriza uzrokovana Kovid-19.
„Sada znamo da je najbogatijih 1 posto čak bogatije nego što smo mislili ranije, što je 1 funta od 6 funti dobijenog oporezivog dohotka, dok je udeo u prihodu najbogatijih koji zauzimaju 0.1 posto zapravo narastao za gotovo 50 posto više nego što smo mislili“, rekao je.
„Ta bi lestvica nejednakosti trebala biti rešena nakon što prođe ova pandemija“.
Dr. Advani je izjavio da bi podaci takođe trebali podstaknuti na preispitivanje učinka godina štednje nakon 2010. godine i tvrdnji raznih konzervativnih ministara o tome da se nije povećavala nejednakost.
“Službene statistike o učinku štednje govore da su se svi ”nalazili u istom čamcu”. No naše izveštaj otkriva da to jednostavno nije bio slučaj”, kaže dr. Advani.
“Kada uzmete u obzir dohodak od kapitalne dobiti, onda se vidi da je najbogatijem jelu išlo vrlo dobro, a da je nejednakost nastavila rasti”.
Pročitajte OVDE zašto su Francuzi u kolapsu.
Izvor: logicno. com
