Uredbom su istovremeno propisane kazne za poslodavce od 50 do 500.000 dinara, a za zaposlene 20.000 dinara.
Ovo je govoreći za RTS najavila v.d. direktora Uprave za bezbednost i zdravlje na radu u Ministarstvu za rad Marina Furtula, dodajući da očekuje da će ovaj dokument biti usvojen na narednoj sednici vlade.
Predlog ove uredbe dolazi nekoliko dana nakon što su se u preduzećima Dodić i Geoks u Vranju i Jura u Leskovcu pojavila pojedinačna žarišta korona virusa.
Radnici iz Jure prethodno su ispričali medijima da oni do sada nisu imali skoro nikakvu zaštitnu opremu, da mere o fizičkoj udaljenosti nisu poštovane, dok su epidemiolozi istakli da je u ovim slučajevima do zaražavanja došlo upravo zbog nepoštovanja mera.
Na pitanje Danasa zašto se ova uredba donosi nakon dva meseca od kada je proglašena epidemija korona virusa, iz Ministarstva rada kažu da su oni sada, posle ukidanja vanrednog stanja, odgovorni za mere bezbednosti na radu dok je ranije to bila nadležnost sanitarne inspekcije.
– Za vreme pandemije prema propisima o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti sanitarna inspekcija nadzire i kontroliše mere koje u tom slučaju moraju sprovoditi i način njihovog sprovođenja u skladu sa epidemiološkom situacijom. Posle ukidanja vanrednog stanja, kada je nastavljen rad svih poslodavaca, propisivanje preventivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu radi sprečavanja širenja zarazne bolesti za sve poslodavce nezavisno od delatnosti koju obavljaju u nadležnosti je Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – kažu u Ministarstvu.
Na drugoj strani, odgovarajući na pitanje Danasa da li se kasni sa ovim dokumentom imajući u vidu da su pojedinačna preduzeća već postala mini žarišta, Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka i predsednik sindikata UGS „Nezavisnost“, odgovara „naravno da se kasni“.
On međutim dodaje da je problem što inspekcija rada i u onim slučajevima kada je kontrolisala preduzeća nije mogla da naloži da ona budu zatvorena ako ne poštuju mere zaštite radnike.
– Poseban problem predstavljaju situacije kada inspekcija utvrdi da nema zaštitne opreme, naloži da se to ispravi, a ne zatraži da preduzeće odmah obustavi rad. Tu se vidi čudna nemogućnost države da na bilo koji način interveniše i gotovo servilni odnos kada se radi o korporativnom kapitalu – kaže Stojljković.
Postojeći Zakon o bezbednosti na radu i Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti predviđaju obaveze poslodavaca kada se radi o zaštiti zdravlja radnika, a pored inspekcije rada i sanitarna inspekcija je zadužena za kontrolu.
Kako objašnjava Danilo Ćurčić iz Inicijative A11 ovi zakoni su „dovoljno pristojni i njihovom primenom bi se došlo do istih rezultata“ kao i sa novom uredbom.
– Kod nas je međutim uvek problem primena propisa, i pošto to izostaje, onda donosimo uredbe. Donošenje ove uredbe može da stvori i zabunu i otvori pitanje šta će se u slučajevima kada poslodavci ne poštuju mere primenjivati, zakon ili uredba – objašnjava Ćurčić.
Tokom vanrednog stanja vlada je usvojila nekoliko dokumenata koji se odnose na organizaciju rada tokom epidemije. Međutim, nijedan od njih nije bliže definisao mere zaštite u velikim radničkim kolektivima, iako je poslodavcima bilo preporučeno da rad kad god je to moguće organizuju u smenama ili od kuće.
Za razliku od preduzeća frizeri, kozmetičari i teretane dobili su vrlo jasna uputstva kakve mere treba da sprovode – od ograničenog broja mušterija do nošenja zaštitne opreme, a prema najavama izgleda da će takvo detaljno uputstvo dobiti i ostali poslodavci.
Kako objašnjavaju u Ministarstvu rada, uredba predviđa da će radnici morati da nose maske u zatvorenom prostoru kada nije moguće obezbediti udaljenost između zaposlenih. Istovremeno, poslodavci će određivati koliko će maski dnevno radnici koristiti te da li će se raditi o platnenim ili hirurškim. Na kraju, trošak zaštitne opreme pašće na teret poslodavca.
Danilo Ćurčić ipak ukazuje na problem kontrole odnosno na činjenicu da „inspekcija rada ne funkcioniše kako treba“.
– Mi smo do sada imali silne probleme sa vrlo jasnim povredama radnih prava pa inspekcije ništa nisu uradile. Pitanje je da li je Ministarstvo rada uspelo da deluje preventivno kod poslodavca. Ono što se dešava na jugu pokazuje da nije, zaključuje Ćurčić.
U Ministarstvu rada nisu mogli da nam kažu u kojim sve preduzećima do sada se pojavio korona virus i koliko je radnika zaraženo po svakom preduzeću pojedinačno, upućujući nas za odgovor u Kriznom štabu. Prema informacijama koje su objavile Južne vesti, ukupan broj zaraženih radnika u Juri od izbijanja epidemije je 113, dok je 125 zaposlenih zaraženo u fabrici Dodić, pa je fabrika zatvorena.
Pročitajte OVDE na šta je dr Kisić sada upozorila.
Izvor: Danas
