Ovu temu juče posle dužeg vremena pomenuo kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti, koji je rekao da ambasador Ričard Grenel ne želi da našteti Kosovu i Albancima, ali da nastoji da Beograd i Priština postignu brz dogovor - ako je moguće do septembra.

Izvor iz diplomatskih krugova, međutim, navodi da su šanse za tako brzo rešenje veoma male.

- Vlade u Prištini nema, dok će u Beogradu vlada biti formirana verovatno nešto pre septembra. Malo je očekivati da se sporazum postigne i potpiše za svega nekoliko dana - navodi izvor.

Kurtijeva priča

Kurti je tokom video-konferencijskog razgovora sa studentima američkog Harvard univerziteta, koji je moderirao profesor i bivši visokopozicionirani američki diplomata Nikolas Burns, rekao da Grenel, specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Beograda i Prištine, žuri jer vidi, kako je rekao, istorijsku šansu za sporazum dve strane.

- Kad nešto želite da uradite vrlo brzo, pokušavate da pritisnete najslabiju stranu, jer nastojite da stvari budu obavljene u roku od nekoliko nedelja ili meseci. Ambasador Grenel vidi istorijsku priliku za sporazum bez previše brige o njegovoj sadržini i primeni - sa fokusom na potpisivanje. Dakle, on želi potpise Prištine i Beograda, i to je glavni cilj. Ali brinem se zbog njegovog pristupa. Mislim da želi da se to dogodi najkasnije u septembru. Sećam se da mi je u oktobru rekao da želi sporazum do februara, a sada čujem da je rok septembar - rekao je Kurti, dok Ričard Grenel nije hteo da komentariše ove izjave smenjenog kosovskog premijera.

Postizanje dogovora i rešavanje višedecenijskog kosovskog spora svakako je u interesu SAD, i to je i bio cilj Grenela u pregovorima sa Vučićem i Tačijem. Ukoliko bi do njega došlo, američki predsednik Donald Tramp mogao bi da ga predstavi u predsedničkoj kampanji kao jedan od svojih spoljnopolitičkih uspeha. Međutim, malo vremena je ostalo i teško je poverovati da će dogovor biti postignut za samo nekoliko nedelja ili dana, a da pre toga nije mogao da se nađe kompromis decenijama.

Faktor izbora

- Ukoliko se nešto ne uradi promptno u septembru, onda do kraja godine sigurno neće jer su u novembru američki predsednički izbori i tada će administracija u Vašingtonu imati preča posla od rešavanja kosovskog problema - navodi izvor.

U tom slučaju nije realno očekivati da pre 2021. godine bude pronađeno rešenje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je pre nekoliko dana da ga politički protivnici svake godine optužuju da će priznati nezavisnost Kosova, ali da se o tome ne vode nikakvi razgovori.

- Što se Kosova tiče, niti sa nekim razgovaramo, niti postoje bilo kakvi razgovori, niti postoje bilo kakve ideje, niti postoji bilo kakvo rešenje na stolu oko bilo čega - izjavio je Vučić.

On je istakao da će uvek da se zalaže za očuvanje mira.

Ni blizu rešenja

- Kad god je bilo potrebno da pokažem snagu i čvrstinu srpske politike, ja sam bio taj koji je to radio i po pitanju i Kosova i Metohija i opstanka našeg naroda - dodao je Vučić.

On je istakao da njegovi politički protivnici još od 2012. godine svake godine najavljuju da će baš te godine Vučić priznati Kosovo, i da je na to navikao.

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da bi za SAD bilo dovoljno da se potpiše "memorandum o nameri", koji bi bio samo početak rešenja kosovskog problema

- Grenel i Amerika ne pretenduju potpuno da završe proces. Njima je dovoljno se izađe sa memorandumom o nameri, koji će potpisati najvažnije političke figure. SAD žele da završe politički deo, da politički odgovorni ljudi postignu dogovor. To je ono što je Tramp tražio u svom pismu i posle čega u SAD može da kaže: "Mi smo rešili problem". A memorandum o nameri ne mora da razradi sve detalje. Posle toga i EU ima posla, razrađivanje članova, aneksa, prelaznih rešenja i dosta birokratsko-tehničkog rada - napominje Janjić.

Dačić: Daleko smo i od obnove dijaloga

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da su Beograd i Priština daleko od obnove dijaloga.

- Srbija je spremna za nastavak dijaloga, i zna se koji je naš uslov, da se ukinu takse i recipročne mere uvedene od strane Prištine. Oni jesu ukinuli takse, ali su uveli recipročne mere, što je još gore od taksa. To znači da svi papiri moraju da glase na Republiku Kosovo, što nikad nije bilo deo dogovora, Kosovo se uvek vodilo kao statusno neutralno. O kakvom je potezu reč svedoči i to što Grenel traži ukidanje recipročne mere. Mislim da smo daleko od obnove dijaloga, a kamoli od rešenja. Pre svega zbog Prištine - napominje Dačić.

Komentarišući ideju koju je obelodanio Lutfi Haziri, potpredsednik Demokratskog saveza Kosova koji vodi Isa Mustafe, o razmeni teritorije, Dačić je rekao da druga strana pre svega sama sa sobom da raščisti ko će to biti sagovornik Beograda.

- Prvo nek se dogovore s kim se iz Prištine priča - poručio je Dačić.

Pročitajte OVDE zašto Ričard Grenel ostaje izaslanik između Beograda i Prištine.

Izvor: Blic