Stopa nezaposlenosti u SAD sada iznosi 14,7 posto, što je najgora brojka od kada su počele evidencije. Skoro 39 miliona Amerikanaca izgubilo je posao otkako je koronavirus stigao do obala SAD krajem januara, a Kongresni ured za budžet upozorio je u utorak da se američka ekonomija neće oporaviti od trenutne kontrakcije do sledeće godine. Štaviše, paketi finansijske pomoći savezne vlade do danas su opteretili državni dug sa preko rekordnih 25 biliona dolara.
Ako pitate senatora Marka Rubia tu ne postoji ništa loše. Republikanac sa Floride i njegove kolege u Senatskom odboru za spoljašnje odnose tiho su u četvrtak usvojili predlog zakona kojim se garantuje Izraelu minimalno 38 milijardi američkih dolara vojne pomoći tokom narednih deset godina, uprkos ekonomskoj svađi kod kuće.
Usvojen jednoglasno, predlog zakona ide u Senat na krajnje glasanje.
Iako je autor Rubio republikanac – predlog zakona ima za cilj zakonski verifikovati obećanje bivšeg predsednika Baraka Obame iz 2016.
Pod uslovima koje su dogovorili Obama i izraelski premijer Benjamin Netanijahu, jevrejska država neće tražiti nikakva dodatna sredstva iznad godišnjih 3,8 milijardi dolara. Zaista, kad je Kongres glasao za raniju verziju Rubiovog zakona za 2018. godinu, ta cifra je postavljena kao gornja granica. Predlog zakona za 2018. godinu na kraju je pretvoren u drugi zakon o sigurnosti na Bliskom Istoku sledeće godine, koji je ostavljen da umre u Senatu pod kontrolom demokrata.
Sada, kada je Rubio još jednom pogurao predlog, čep potrošnje uklonjen je. U verziji koju je u četvrtak usvojio Komitet za spoljašnje odnose, SAD će u narednoj deceniji svake godine slati “najmanje 3,3 milijarde dolara direktne vojne pomoći i 500 miliona dolara finansiranja programa protivraketne odbrane”.
Rubio se u četvrtak hvalio da predlog zakona „jača strateški sigurnosni savez naše zemlje sa Izraelom, živu demokratiju koja se suočava sa rastućim i neviđenim pretnjama njenoj sigurnosti i stabilnosti“. Ipak, predlog je usvojen bez fanfara i skoro u tajnosti.
Odbor za spoljne odnose glasao je o njemu zajedno sa paketom od 15 drugih predloga zakona, pri čemu je šef komisije DŽim Riš (Republikanac-Ajdaho) predvidio uobičajeni postupak u toku. Neki od kolega Riša i Rubia iz Demokratske stranke izrazili su zabrinutost zbog bujne prirode sednice, ali nijedan nije imao prigovora na usvajanje zakona, što predstavlja najveći takav paket pomoći u istoriji Amerike.
Američki mediji glasanje nisu pratili, a zapazilo ga je samo nekoliko anti-izraelskih aktivista. Ukoliko celokupno glasanje u Senatu privuče veću pažnju, verovatno će to izazvati neke kritike. Čak i pre nego što je koronavirus pogodio američku ekonomiju, podrška Izraelu među američkom javnošću je opadala. Prema istraživanju Galupa sprovedenom krajem prošle godine, 59 odsto Amerikanaca simpatiziralo je Izrael u sukobu na Bliskom istoku, što je pad u odnosu na 64 odsto godinu dana ranije.
Pročitajte OVDE sve o debati u EU i ko je škrtica.
Izvor: logicno. com
