Naime, kako u knjizi "Služba" ističe Goran Živaljević, u to vreme radnik Službe državne bezbednosti, drugu polovinu devedesetih godina prošlog veka na teritoriji tadašnje Jugoslavije, obeležilo je povećano interesovanje britanske obaveštajne službe za pripadnike Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke, a posebno Jugoslovenske levice.
- Procenjeno je da će dolazeća turbulentna vremena stvarati nove, pogodne uslove za značajne obaveštajne prodore u strukture uzdrmane vlasti - piše Živaljević.
Prema njegovim rečima nagovaranje Miloševića da raspiše vanredne izbore bio je vrhunac kontrolisanog "julovskog", odnosno britanskog uticaja, kojem je rečeno da ga narod bezrezervno podržava.
Živaljević navodi da je Služba državne bezbednosti dolazila do informacija o uticaju Britanaca, međutim "više nije imala kredibilitet da ukaže na pogubne uticaje JUL-a".
Na stepen nepoverenja u DB ukazuje i tvrdnjom da je mogao da dobije otkaz zbog informacije da se visoki funkcioner SPS-a u Budimpešti sastao sa britanskom službom.
- Svi smo "u proizvodnji" pomalo počeli da dižemo ruke od objašnjavanja da su Britanci mnogima iz "patriotske vlasti" već ponudili mostić za novi politički život u 21. veku - naveo je Živaljević.
Kako kaže, da je JUL bio trojanski konj kojim su rukovodili Britanci, ukazuje i podatak da niko od funkcionera te stranke nije odgovarao ni za jedno krivično delo ili zloupotrebu nakon promena 5. oktobra 2000.
- Neki od njih su ekspresno zaštićeni u pokušaju manje obaveštenih "Surčinaca" da se zalete krajem 2000. na njihove poslovne i medijske imperije (npr. na TV Pink), dok su drugi neočekivano dobijali poslove od partnera sa Zapada, kao da su bili učesnici protestnih šetnji, a ne poltronski ešalon okupljen oko Miloševićeve supruge (npr. Goran Matić) - zaključio je Živaljević.
Pročitajte OVDE od čije se poruke trese Vučićev režim.
Izvor: Blic
