Reka koja se u delu svog toka kroz Bugarsku zove Marica, a u Grčkoj Evros prirodna je granica Grčke i Turske. Grčka je na njoj 2012. podigla ogradu visoku tri metra i dugu 10 kilometara, kako bi zaustavila neregularnu migraciju iz Turske.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je februara 2020. na drugom mestu otvorio granicu prema Grčkoj za izbeglice, a Grčka je reagovala policijskom silom. Vlada u Atini je tada najavila da će produžiti ogradu sa bodljikavom žicom.
Sredinom aprila je Turskoj saopšteno da će se nastaviti radovi i to isključivo na grčkoj teritoriji. Turski ministar spoljnih poslova je 11. maja protestovao zbog toga i predložio da se sastanu grčki i turski stručnjaci, kako ne bi došlo do povrede granice.
Obe strane imaju problem da se granica može promeniti bez uticaja čoveka. Konstantinos Filis, direktor atinskog Instituta za međunarodne odnose, objašnjava da kako protiče vreme menja se i korito reke i zbog toga može da dođe do neznatne promene granice.
Filis kaže da se u poslednjih nekoliko meseci uz reku razvilo močvarno područje koje se posle toga isušilo. Sada je teško reći s koje strane granice se nalazi sporno zemljište, otprilike jedan hektar, tako da ni Filis ne može da kaže da li su turski vojnici stupili na grčko tlo.
Grčka opozicija predvođena bivšim premijerom Aleksisom Ciprasom traži od grčke vlade da zauzme stav o samovoljnim i agresivnim akcijama Turske.
Međutim, grčki generalštab demantuje vest o pojavljivanju turskih vojnika na grčkoj teritoriji.
"Strana sila se ne nalazi na grčkom tlu, navodi su u saopštenju grčkog Ministarstva spoljnih poslova, izdatom prošlog vikenda.
Ministar spoljnih poslova Nikos Dendias u nedelju na televiziji Skai bio je još jasniji kada je rekao da su takve vesti besmislice.
On smatra da Turska sprovodi militarizaciju sporova, ali da Grčka ne bi smela da upadne u tu zamku. Ipak, izgleda da eskalacija nije u interesu Ankare.
Turski ambasador u Atini Burak Ozugergin je u intervjuu za To Vima rekao da je on sa svojim grčkim kolegom saglasan da se ovde radi o tehničkom pitanju, a ne o pograničnom konfliktu.
Šta god se desilo na reci Evros, to je karakteristično za stalnu napetost između dve članice NATO - Grčke i Turske.
Skoro da su zaboravljene pozitivne epizode u odnosima dve zemlje. Kada je turski grad Izmir 1999. pogodio zemljotres, grčki spasioci su bili među prvima koji su pružili pomoć. Nešto kasnije je Atinu zadesio zemljotres, a turski spasioci su odmah pohitali da pomognu.
Međutim, posle neuspelog puča protiv Erdogana u leto 2016, više turskih oficira pobeglo je u Grčku i tu zatražilo politički azil. Grčko pravosuđe do danas odbija da ih izruči Turskoj, što izaziva Erdoganov bes.
Politikolog Filis smatra da je nova prekretnica u odnosima usledila u februaru ove godine, posle nasilja na graničnom prelazu između Turske i Grčke Kastanies/Pazarkule. Erdogan je dozvolio hiljadama izbeglica da krenu ka grčkoj granici. Međutim, to mu se politički nije isplatilo.
Gubitak prestiža Erdogan želi da nadoknadi agresivnim ponašanjem - na primer, kada pokazuje vojsku na graničnoj reci Evros, smatra Filis. On procenjuje da grčka strana nije imala drugog izbora osim da policija potisne migrante koji su nadirali iz Turske.
Pročitajte OVDE ko kaže da se Rusiji treba obraćati sa Vi.
Izvor: Tanjug
