-To nam je bila najslabija utakmica, a opet ključna. Jer, tada smo shvatili da nema „lako ćemo“, već da svaki meč moramo da odigramo maksimalno i da ne razmišljamo ko stoji sa druge strane. Mučili smo se samo tada, lopta nije htela u gol, a ja sam se natrčao živ i Bog me nagradio golom – prisećao se Binić.
Nekoliko važnih stvari dovele su Zvezdu do trona, nastavlja vihorni napadač.
- Prvo, u svaki meč smo ulazili sa istom idejom – idemo da pobedimo bez obzira ko je protivnik. Danas kad nabrajate imena rivala mnogi kažu „pa ko su taj Rendžers i Dinamo Drezden“. A, Rendžers je bio najbolji klub na Ostrvu, sve sami reprezentativci, isti slučaj i sa Drezdenom. Mi smo ih deklasirali u Beogradu sa po 3:0, a nismo im dozvolili da nam ugroze prolaz i u revanšu. Zato smo završili ciklus bez poraza.
Atmosfera u timu je ipak bila ključna, smatra „Bina“.
- Druženje je osnov svega što je danas redak slučaj. Većina nas se nije razdvajala, družili smo se 24 sata, radili pošteno, a LJupko često nije mogao da nas istera sa treninga. Pritom, tačno se znalo ko šta radi na terenu, ko koga pokriva, gde mora da ide lopta. Primera radi, Radinović je u to vreme igrao modernog beka iz 21. veka, ali sam ga ja uvek pokrivao u defanzivi kad je odlazio napred.
Samo finale nerviralo je Binića jer Amoros nije uspevao da ga zaustavi a dobio je i žuti karton.
- I sudija je pritom propustio da svira penal jer je igrač Olimpika igrao rukom, a to niko ne pominje. Onda smo se povukli, više sam igrao beka nego krilo, a ja to baš i nisam voleo. Međutim, došli smo do penala i bio sam prilično siguran da će prva garnitura penaldžija biti uspešna. Slabo ljudi pamte, ali meni je malo ko od golmana uspevao da pročita na koju ću stranu da šutiram, a kamoli da mi odbrani. Trebalo je da šutiram ili prvi ili poslednji penal. A, onda je Robi uzeo prvi, ja drugi. Dika nam je dao „forsu“ pa smo stigli do cilja.
Poslednji penal Darka Pančeva, veliko slavlje...Binić se priseća da nije bio svestan uspeha.
- Osećao sam se nekako kao da je sve normalno, kao da smo ostvarili još jednu pobedu u nizu. U tom činu slavlja, posle podizanja pehara, mene su odmah odveli na doping kontrolu. Držali me dva sata, davali pivo za pivom a ja nisam nikad pio alkohol. Napio sam se od dva piva, posle tražio neku vodu da dođem sebi i da dam uzorak. Tek sam se kasnije priključio igračima na slavlju u hotelu.
Svestan težine uspeha bio je tek po dolasku u Beograd.
- Od dočeka sam tek počeo da se punim emocijama. Prvo slavlje na aerodromu, pa špalir do stadiona, a onda puna „Marakana“, mi izlazimo iz tunela. I sad se naježim kad se setim tih scena. Tada mi se sve sleglo, emocije, film sa tog nezaboravnog puta. Bili smo tada uz Steauu jedina ekipa u Evropi koja je osvojila Kup šampiona sa igračima iz svoje zemlje jer je i Mile bio Srbin. Možete li sada da zamislite da Liverpul samo sa Englezima osvoji Ligu šampiona? Nemoguće. Zato je naše dostignuće i imalo tako veliku težinu i značaj.
Politička situacija doprinela je da Zvezda ne ponovi Bari, tvrdi Binić.
- Bio je plan da ekipa ostane na okupu i da se dodatno pojača. Tukli bi sve naredne dve godine, ali politika se umešala, raspao se i tim. Nažalost Crvena zvezda je ostala uskraćena za još neku titulu Kupa šampiona. Uveren sam u tom jer smo imali moćan tim i atmosferu kakvu nije imao niko u Evropi. Danas se uvek rado sećam tih zlatnih vremena – kaže Binić.
Tuču delija i grobara pogledajte OVDE.
Izvor: Informer
