Obeležava se kao spomen na dan kad se Spasitelj uzneo na nebo, pošto je završio svoju zemaljsku misiju. Pokretnog je datuma i uvek se obeležava u šesti četvrtak po Vaskrsu, odnosno četrdeseti dan po vaskrsenju Hristovom.
Spasovdan je jedan od sedam najvećih svetkovina posvećenih Gospodu Isusu Hristu. U crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom i spada u red zapovednih praznika, koji slave svi vernici.
Sveradosnim vaskršnjim pozdravom "Hristos vaskrse - vaistinu vaskrse" pravoslavni vernici pozdravljaju se sve do Spasovdana.
Ovaj praznik je slava grada Beograda i Čačka, a u mnogim mestima u Srbiji je i zavetina - praznik celog naselja i obeležava ga litija koja prolazi glavnim ulicama.
Za Spasovdan kao krsnu slavu kolje se jagnje i sprema se cicvara. Naši stari nisu pili mleko od Nove godine do Spasovdana. Takođe su verovali da na taj dan muškarci ne treba da se briju, žene da se umivaju, a deca da se kupaju, pa to nisu tog dana ni činili.
Na Spasovdan nikako ne valja spavati preko dana da se ne bi dremalo čitave godine. Na taj dan bogatiji su posle odlaska u crkvu pozivali goste na ručak, a manje imućni su nastavljali druženje ispred crkve gde se narod okupljao i veselio.
Kako su komunisti hteli da unište Ostrog, pročitajte OVDE!
Izvor: Kurir
