Interviju prenosimo u celosti.
Kako ste uopšte došli na ideju da rad pripadnika MUP kontrolišete na ovaj način?
“Prvo sam počeo sa snimanjem dok postupaju prema meni. Tom prilikom me je saobraćajni policajac fizički napao i odbio da se predstavi službenom legitimacijom. Tužio sam ga unutrašnjoj kontroli koja je uzela u obzir njegovu lažnu izjavu i zanemarila moj video koji su videli. Još su mi pretili tužbom za neovlašćeno snimanje. Onda sam se obratio zaštitniku građana koji mi je rekao isto, da ne smem da snimam policiju. Kada sam pitao po kom zakonu, ostao sam uskraćen odgovora. Tada sam rešio da objavimo snimak javno, da upoznam javnost sa očiglednim nepravilnostima. Sam sam istražio zakon i uverio se da smem i da snimim i da objavim. Jedini zakoni koji se bave “neovlašćenim snimanjem i objavljivanjem” su KZS 144 i 145 koji jasno kažu da je za ostvarenje tog dela potrebno ‘osetno zadiranje u lični život’. Policija je javna služba, tako da tu nema zadiranja u lični život, već javni. Takođe, zakon o policiji član 99 jasno kaže kad je policajac ovlašćen da zabrani snimanje, a to je samo radi zaštite žrtve ili oštećenog. Kontrola je došla nešto kasnije kada sam saznao da po zakonu o policiji član 221 poredviđa građane i javnost kao spoljašnju kontrolu. Tada je moj rad dobio kompletnu formu. Pisao sam MUP – u u više navrata, da mi daju izjavu i upute kako da vršim spoljašnju kontrolu, ali nikad nisam dobio odgovor”.
Kako Vi vidite rad srpske policije?
“Primetio sam da policajci pojas neće da vežu dok voze, ponašaju se bahato i neodgovorno u saobraćaju, a trebalo bi da budu primer. Moj zaključak je bio da zakon ne važi za policiju. To sam hteo javno da prikažem javnosti”.
Na Vašem Jutjub kanalu može se videti da ste privedeni samo u policijskoj stanici na Vidikovcu. Kako se to završilo?
“Prijavio sam slučaj unutrašnjoj kontroli koja nije reagovala. Našao sam advokata i sad ću privatno da tužim MUP za bespravno lišavanje slobode i otmicu. Tako da je slučaj daleko od završenog. Za to delo predviđena je kazna od tri godine zatvora za službeno lice. Opremu su mi oduzeli po nalogu tužioca bez ikakvog objašnjenja. Do sada nema ni jedna optužnica protiv mene podignuta. Za razliku od njih ja poštujem zakon”.
Koji je najveći prekršaj koji ste otkrili i u kojoj policijskoj stanici?
“Ispred skoro svake stanice sam našao privatna i službena kola bez važeće registarske nalepnice, pojas vezan iza sedišta, prljave i pocepane zastave, pušenje u uniformi, nekulturu, nepoznavanje zakona i bespravna naređenja. Najveći prekršaj je ubedljivo moja otmica u PS Rakovica. Policajci su lagali da sam odbio da se predstavim i držali su me 3 sata zbog navodnog utvrđivanja identiteta. Dok su me držali provocirali su me, drali na mene i uništavali moju ličnu imovinu. Bio sam siguran da će me tući ali nisu. Ostao sam smiren i nisam im davao povod da me okarekterišu kao nasilnika. Nikome nije palo na pamet da bilo šta iztraži, nudio sam im da vide snimak koji jasno pokazuje da policajci lažu da sam odbio da se legitimišem. Samo su se bavili zataškivanjem i zaštitom policajaca koji su postupili kriminalno”.
Da li stavrno sve stanice imaju Vašu fotografiju?
Koliko ja znam skoro svi policajci su dobili moju sliku i instrukcije da ne ulaze u razgovor sa mnom već da zovu šefa. Iz priče sam saznao da je policija podeljena u svom mišljenju o meni. Neki misle da sam potpuna budala i da bi me rado tukli, dok drugi misle da radim ispravnu stvar. Kakva god njihova mišljenja bila, jedno je sigurno, a to je da izveštavam po zakonu, jer nemam ni jednu krivičnu prijavu u vezi sa snimanjem policije”.
Smatrate li da svi građani treba kao Vi ili na sličan način treba da kontrolišu rad pripadnika MUP?
“Cela poenta mog rada je da pokažem građanima i policiji da ovo može da radi svako. Kamere i digitalne platforme su dostupne skoro svima sada i ja sam uveren da je jedini način da se policija dovede u red snimanjem i objavljivanjem toga javno. Unutrašnja kontrola ne radi svoj posao kako treba. Ostala je samo spoljašnja kontrola koja je zakonsko pravo svakog građanina, da opomene policiju i pritiskom javnosti da ih dovede u red”.
Koliko ste prijava podneli, protiv koliko policijskih služebenika i zbog čega?
“Podneo sam oko desetak prijava unutrašnjoj kontroli od kojih nijedna nije uvažena. Čak su prestali i da mi odgovaraju, ostalo je samo ćutanje. Prijave su bile zbog odbijanja da se predstave službenom značkom, isticanje pocepane zastave, izdavanje protivpravnog naređenja, rušenje ugleda MUPa, nevažeće registarske nalepnice na službenim kolima, fizički napad na mene i vezivanje pojasa iza sedišta”.
Da li se po bilo kojoj Vašoj prijavi reagovalo?
“Jeste, ali neadekvatno. Četiri policajca su me fizički napala i nijedan nije kažnjen uprkos video dokazu. Odustajem od pisanja unutrašnjoj kontroli, sada ih gonim privatnim tužbama, koje još trebaju da vide svoj epilog”.
Planirate li da i dalje vršite proveru policijskih služebnika na ovaj način?
“Naravno. Nema razloga da prestanem i nadam se da će se još ljudi uključiti da rade po mom primeru”.
Kakve su reakcije ljudi na Vaš angažman?
“90 odsto ljudi me skroz podržava. Ostalih 10 odsto se bavi uvredama i pretnjom u nedostatku argumenata. Ima i mali broj onih koji su ubeđeni da kršim zakon mojim snimanjem, ali nisu u stanju da navedu koji ili pogrešno tumače članove 144 i 145”.
Kako na Vaše delovanje reaguje Sindikat policije?
“Sindikat policije je pokrenuo peticiju za promenu Zakona zbog mene. Žele da uvedu zakon po kome bi se snimanje stanica okarakterisali kao teroristički napad. Ali naravno, to im neće proći. Zanimljivo je i to da je u poslednjih 10 godina više policajaca poginulo suicidom iz službenog oružja i nevezanog pojasa dok voze nego na službenoj dužnosti. Nemam tačne brojke za to moje istraživanje, MUP ih krije kao zmija noge ali sam siguran u moje tvrdnje. Nešto je ozbiljno trulo u srpskoj policiji i potrebna je bolja edukacija i kontrola za naše policajce. Ja mislim da im se gleda kroz prste za sve njihove nepravilnosti i da se tako kupuje njihova poslušnost i odanost režimu uz malu platu. Režim koristi policiju kao izvor prihoda, a ne kao službu građanima”.
Da li je po Vama policija uopšte dovoljno upoznata sa zakonima?
“Policija zna sve zakone kojima može da kazni građane, a nisu upoznati sa članovima zakona koji daju građanima prava. Na primer, Zakon o policiji, član 65 koji kaže da građani imaju pravo da znaju zašto policajac upotrebljava svoje ovlašćenje (legitimisanje). Član 66 jasno kaže da iako je policajac u uniformi, na zahtev je dužan da pokaže svoju značku. Član 75 koji predviđa razloge zbog kojih policajac ima ovlašćenje da traži ličnu kartu. ‘Rutinska kontrola’ nije na toj listi, niti u bilo kom članu bilo kog zakona. Očigledno je da ih pogrešno uče od samog starta nekim metodama koje su protivzakonite”.
Ispod se nalazi lista zakona koji podržavaju Boškov rad:
1. Nijedan zakon Republlike Srbije ne zabranjuje snimanje policijskog postupanja;
2. Policijsko i postupanje javnih službenika prioritetno je podlozno Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja;
3. Policijski službenik nije ovlašćen da zabrani snimanje, osim u slučaju iz člana 99. stav 4. Zakona o policiji;
4. Član 6. Zakona o policiji utvrđuje javnost rada policije, a član 221. stav 1. tačka 5. Zakona o policiji utvrđuje spoljašnju kontrolu od strane građana i javnosti;
5. Zakon o javnom informisanju i medijima utvrđuje pravo objavljivanja informacije, bez pristanka lica, ukoliko preovlađuje interes javnosti da zna;
6. Sekretarijat Ministarstva unutrašnjih poslova potvrdio je da građani imaju pravo snimanja policijskog postupanja (02/1 broj 398/12 od 28. marta 2012. godine);
7. Načelnik komunalne policije (milicije) potvrdio je da građani imaju pravo snimanja policijskog postupanja (01 broj 031-944/2016 od 09. februara 2016. godine);
8. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti potvrdio je da građani imaju pravo snimanja policijskog postupanja (broj 011-00-00286/2012-05 od 12. aprila 2012. godine);
9. Zaštitnik građana potvrdio je da građani imaju pravo snimanja policijskog postupanja (Broj 6-21-2449/15 od 22. decembra 2015. godine);
10. Čak i Pravilnik o pritužbenom postupku u Ministarstvu unutrašnjih poslova prepoznaje audio i video snimak;
11. Krivični zakonik Republike Srbije zabranjuje snimanje sa “osetnim zadiranjem u lični život”, koje se goni po privatnoj tužbi i odnosi se na zaštitu privatnosti građana, a ne javnih službenika na dužnosti. Praktično je nemoguće dokazati zadiranje u lični život u javnom prostoru;
12. Član 416. Krivičnog zakonika zabranjuje fotografisanje i neovlašćen pristup vojnom objektu. Policija je organ javne vlasti;
13. Član 9. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja utvrđuje ograničenja i isključenja kod prava javnosti da zna;
14. Policijski službenici uzivaju krivičnopravnu zaštitu, ali su krivično i disciplinski odgovorni za protivpravno i nezakonito postupanje;
15. Prilikom snimanja policijskog postupanja, građanin ne sme da se obraća licu prema kome se primenjuju ovlašćenja, da vređa i/ili preti policijskom službeniku, prekida zakonitu službenu radnju ili na bilo koji način meša u zakonito postupanje.
Zakon o policiji: Član 6 – Rad Ministarstva je javan
Uslovi za primenu policijskih ovlašćenja: Član 65 – Pre primene policijskog ovlašćenja policijski službenik dužan je da se uveri da su ispunjeni svi zakonski uslovi za primenu ovlašćenja i odgovoran je za tu procenu.
Policijski službenik primenjuje policijska ovlašćenja po sopstvenoj inicijativi, po naređenju nadređenog službenika, po nalogu javnog tužioca ili drugog nadležnog organa izdatom u skladu sa drugim posebnim zakonom.
Kad je nadređeni službenik prisutan, policijska ovlašćenja primenjuju se po njegovom naređenju, izuzev ako nema vremena da se čeka na to naređenje i mora se bez odlaganja postupiti po sopstvenoj inicijativi.
Prilikom primene policijskih ovlašćenja policijski službenik postupa u skladu sa zakonom i drugim propisom i poštuje standarde postavljene Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Osnovnim principima UN o upotrebi sile i vatrenog oružja od strane službenih lica koja sprovode zakon, Evropskim kodeksom policijske etike i drugim međunarodnim aktima koji se odnose na Policiju.
Na način utvrđen zakonom, ako je to u datoj situaciji moguće i ne bi ugrozilo izvršenje policijskog zadatka, lice prema kome se primenjuje policijsko ovlašćenje ima pravo da bude upoznato sa razlozima za to, da ukaže na okolnosti koje smatra bitnim s tim u vezi, da bude upoznato sa identitetom policijskog službenika, koji se predstavlja i legitimiše, i da traži prisustvo lica koje uživa njegovo poverenje.
Predstavljanje pre primene ovlašćenja: Član 66 – Policijski službenik se, pre početka primene policijskog ovlašćenja, predstavlja pokazivanjem službene značke i službene legitimacije, a policijski službenik u uniformi samo na zahtev lica prema kome primenjuje ovlašćenje.
Izuzetno, policijski službenik neće se predstaviti na način iz stava 1. ovog člana ako okolnosti primene policijskog ovlašćenja u konkretnom slučaju ukazuju da bi to moglo ugroziti postizanje zakonitog cilja. U tom slučaju policijski službenik će, tokom primene policijskog ovlašćenja, na svoje svojstvo upozoriti rečju: “Policija”. Po prestanku okolnosti iz stava 2. ovog člana policijski službenik će se predstaviti na način iz stava 1. ovog člana.
Uslovi za proveru identiteta lica: Član 75
Provera identiteta lica primeniće se prema licu:
1) koje treba uhapsiti, dovesti, zadržati ili uputiti nadležnom državnom organu;
2) od kojeg preti opasnost koja zahteva policijsko postupanje;
3) nad kojim se obavlja pregled ili pretresanje ili se preduzimaju druge zakonom propisane mere i radnje;
4) koje se zatekne u tuđem stanu, objektu i drugim prostorijama ili u prevoznom sredstvu koje se pregleda i pretresa, ako je provera identiteta potrebna;
5) koje neovlašćeno prikuplja podatke o licu, objektu ili prostoru koje se bezbednosno štiti;
6) koje se zatekne na prostoru ili u objektu u kojem je privremeno ograničena sloboda kretanja, ako je provera identiteta potrebna;
7) koje prijavljuje izvršenje krivičnog dela ili prekršaja ili učinioce tih dela, odnosno pruža obaveštenja od interesa za rad policije;
8) koje svojim ponašanjem izaziva sumnju da je učinilac krivičnog dela ili prekršaja ili da ga namerava učiniti ili po svom fizičkom izgledu liči na lice za kojim se traga;
9) koje se zatekne na mestu izvršenja krivičnog dela ili prekršaja;
10) koje se nalazi na mestu na kojem je iz bezbednosnih razloga neophodno utvrditi identitet svih lica ili pretežnog broja lica;
11) za koje postoji opravdani zahtev službenih lica organa državne uprave, pravnih ili fizičkih lica.
Opravdanim zahtevom iz stava 1. tačka 11) ovog člana smatra se zahtev iz kojeg je vidljivo da su službenim licima takvi podaci neophodni za zakonito postupanje ili da je fizičkim licima povređeno neko pravo.
Policijski službenik dužan je da upozna lice sa razlogom provere njegovog identiteta.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, policijski službenik može uskratiti licu obaveštenje o razlozima provere identiteta ako prikuplja obaveštenja o krivičnom delu koje se goni po službenoj dužnosti i ako bi to moglo ugroziti postizanje cilja provere.
Obezbeđenje i pregled mesta događaja: Član 99
– Kad policijski službenik sazna za izvršenje krivičnog dela, prekršaja ili drugog događaja povodom kojeg je potrebno neposrednim opažanjem utvrditi ili razjasniti činjenice, ovlašćen je da obezbedi mesto događaja do dolaska službenog lica odgovarajućeg organa, izvrši uviđaj ili rekonstrukciju događaja, primenom kriminalističko taktičkih i forenzičkih metoda i sredstava.
Izuzetno, policijski službenik može da izvrši pregled mesta događaja radi zaštite od uništenja predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz, zadržavanja lica i otkrivanja učinioca, pomoći oštećenom, kao i prikupljanju obaveštenja u vezi sa krivičnim delom, prekršajem ili događajem, vodeći računa da ne naruši mesto događaja.
Policijski službenik ovlašćen je do okončanja pregleda, a najduže šest časova, da zadrži lice za koje proceni da može da pruži obaveštenja važna za razjašnjavanje događaja ili za preduzimanje spasilačkih aktivnosti, ako je verovatno da se obaveštenja ne bi mogla kasnije prikupiti ili se ne bi moglo obezbediti prisustvo lica koje može preduzeti spasilačke aktivnosti.
Radi zaštite žrtava krivičnog dela, oštećenih zbog prekršaja ili drugog događaja i u cilju zaštite interesa postupka, policijski službenik ovlašćen je da zabrani snimanje mesta događaja.
Način postupanja policijskih službenika u primeni kriminalističko-taktičkih i forenzičkih metoda i sredstava iz stava 1. ovog člana, bliže se uređuje podzakonskim aktom koji donosi ministar, a koji je usaglašen sa Zakonikom o krivičnom postupku i drugim zakonima i pravnim aktima, koji uređuju postupak prikupljanja materijalnih dokaza.
Ustav Republike Srbije – Sloboda medija: Član 50
Svako je slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja. Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom.
U Republici Srbiji nema cenzure. Nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja samo ako je to u demokratskom društvu neophodno radi sprečavanja pozivanja na nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, sprečavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.
Ostvarivanje prava na ispravku neistinite, nepotpune ili netačno prenete informacije kojom je povređeno nečije pravo ili interes i prava na odgovor na objavljenu informaciju uređuje se zakonom.
Dok su ruski avioni grmeli, sirijska vojska svim snagama udarila na teroriste! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: nova.rs
