Ove prognoze rezultat su istraživanja koje su sproveli epidemiolog Majkl Osterholm i saradnici sa Univerziteta u Minesoti.
Prema prvom mogućem scenariju, veliki talas epidemije, kakvom prisustvujemo od početka godine, biće praćen pojavom mini-talasa epidemije između kojih neće biti slučajeva infekcije.
Ovakva situacija mogla bi da se održi tokom naredne dve godine, kada bi dolazilo do pojave i povlačenja mini-talasa epidemije koji bi bili upola manji od onog u proleće, a najviše zaraženih bilo bi u sezoni gripa.
To znači da bi epidemija mogla da pokaže varijacije sezonskog tipa, ali virus neće biti eliminisan toplim, vlažnim vremenom, napominju stručnjaci.
Takvo vreme može da ubije virus na površinama, ali ne može da spreči prenošenje virusa sa čoveka na čoveka, kapljičnim putem.
Prema drugom scenariju, talas epidemije kakvom prisustvujemo biće praćen pojavom drugog, još većeg talasa epidemije kasnije u toku ove godine koji će biti snažniji i dugotrajniji.
Ovaj scenario predviđa da će u toku leta doći do značajnog pada broja zaraženih kada će se ljudi opustiti, zbog čega će novi talas epidemije biti još jači.
Osterholm predviđa da bi u ovoj fazi zdravstveni sistem mogao da bude ozbiljno ugrožen, čak iako bi se bolnice pripremale za novi talas epidemije.
Treći scenario predviđa da će aktuelni talas epidemije stvoriti "novu normalnost" i da će sve do kraja 2022. godine kontinuirano dolaziti do pojave slučajeva zaraze u manjem obimu nego što to drugi scenario predviđa.
Pojavljivaće se lokalna žarišta zaraze, negde manja, a negde veća, a njihov obim zavisiće od različitih faktora, kao što su kapaciteti za testiranje i praćenje kontakata.
U tom slučaju najbolje bi bilo sprovođenje imunizacije na korona virus, jer bi se u suprotnom slučaju oko polovina svetske populacije zarazila, sa ili bez ispoljavanja simptoma bolesti.
Iako se ova tri scenarija u velikoj meri razlikuju, zajedničko im je to da ne predviđaju povratak na prethodno stanje. Zaraza neće nestati, jer ljudi nisu imuni na nju.
"Ova pandemija se neće smiriti sve dok ne postoji dovoljna otpornost u populaciji", nešto preko 50 odsto, izjavio je epidemiolog Gabrijel Leung sa Univerziteta u Hong Kongu.
Osterholm navodi da je svetska populacija trenutno daleko od ovog nivoa otpornosti na virus i da je trenutno ne više od pet odsto ljudi imuno na virus jer su bili zaraženi.
Zbog toga će virus nastaviti da se širi još dugo vremena.
Redukovanje infekcija na nulu nije moguće, rekao je Leung, i gubici su neminovni, a svaka zemlja će morati da odredi šta je veliki gubitak za nju i da u skladu sa tim preduzme adekvatne mere.
Kako bi držali širenje koronavirusa pod kontrolom, ljudi će morati da žive pod restriktivnim merama još dve ili više godina, smatra naučnik koji vodi švajcarski odbor za borbu protiv tog virusa. Pročitajte OVDE sve detalje.
Izvor: Tanjug/Srpski telegraf
