Naučnici veruju da će Iran za nekoliko meseci možda biti u prilici da pravi nuklearne bombe, piše nemački „Velt“.
Na prvi pogled, Iran je ekstremno oslabio zbog pandemije. Prema zvaničnim podacima od kovida-19 do sada je umrlo oko 6.100 ljudi, a nezavisne istraživačke organizacije još su u martu izbrojale 15.000 mrtvih. Međutim, čini se da Teheran baš sada investira značajne resurse u nuklearni program.
- Sve govori u prilog tome da je Iran sada posebno ubrzao obogaćivanje uranijuma - kaže fizičar Dejvid Olbrajt, predsednik Instituta za nauku i međunarodnu bezbednosti (ISIS), jednog od najuglednijih instituta za proučavanje oružja za masovno uništavanje.
Nuklearni sporazum, koji su države s pravom veta u Savetu bezbednosti i Nemačka isposlovale sa Iranom 2015, trebalo je da osigura da Iran ostane udaljen najmanje godinu dana od tzv. „tačke proboja“, tačke u kojoj bi neka zemlja mogla da probije barijeru međunarodnih sistema za kontrolu i napravi atomsku bombu. Od kada su Sjedinjene Države 2018. istupile iz sporazuma ni Teheran više ne poštuje njegove odredbe.
- Prošle godine, Iran je bio udaljen od te tačke šest do deset meseci, a sada je udaljen samo 3,1 - 4,6 meseci - objašnjava Olbrajt.
NJegovi podaci nisu puke procene, već se zasnivaju na podacima Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA), koja, barem delimično, nadgleda iranski nuklearni program i na mesečnom nivou objavljuje izveštaje o Iranu, pre svega o nivou obogaćivanja uranijuma: radioaktivni mineral prerađuje se u centrifugama kako bi sadržao više atoma koji se lakše cepaju. Tako obrađeni uranijum može da posluži za civilne reaktore, a uz veći stepen obogaćivanja i za proizvodnju bombi. Podaci IAEA pokazuju da je Iran poslednjih meseci značajno povećao zalihe uranijuma, ali i broj centrifuga, prenosi "Velt".
Svoje uverenje da je iranski nuklearni program pre svega namenjen u vojne svrhe Olbrajt obrazlaže tehničkim razlozima:
- Za rad reaktora potrebna je velika količina goriva, količina koju Iran ne bi mogao da obogati čak i ako bi dalje povećavao broj centrifuga - kaže fizičar i dodaje da „iranski program obogaćivanja ima smisla samo ako je cilj da se dobije relativno mala količina visokobogaćenog uranijuma neophodna za nuklearno oružje“.
Za bombu je potrebno oko 25 kilograma obogaćenog uranijuma. Iran je do sada posedovao samo slabo obogaćeni uranijum, ali upravo u poslednjih nekoliko meseci nivo obogaćivanja značajno je povećan: umesto na 3,5 odsto, uglavnom na 4,5 odsto.
- Veći stepen obogaćivanja znači i da je za proizvodnju 25 kilograma uranijuma za vojne svrhe potrebna manja količina minerala, tačnije svega 900 kilograma slabo obogaćenog uranijuma – objašnjava Olbrajt u najnovijoj studiji o „tački proboja“ i dodaje da je tu granicu Iran prekoračio u februaru. Prema tome, sada treba samo dalje da povećava nivo obogaćivanja kako bi uranijum postao upotrebljiv u oružane svrhe.
Rukovodstvo u Teheranu još nije donelo odluku o proizvodnji atomske bombe, ali očigledno žele da obezbede sva sredstva kako bi to mogli da urade kada to odluče, prenosi "Velt". Ono što im za sada nedostaje jeste, pre svega, nuklearni eksploziv za bombu, a najnoviji, još neobjavljeni, podaci IAEA pokazuju da Iran ubrzava obogaćivanje uranijuma.
Pročitajte OVDE kakve je to optužbe odbacio Iran.
Izvor: Blic
