Piše: Vanja Vučenović, specijalni savetnik za geopolitiku i međunarodne odnose u Srpsko-Ruskom centru “Majak”
Izvorište problema koji danas do usijanja opterećuju odnose dve zemlje nalaze se iznad svega i pre svega u razlozima strateške i geopolitičke prirode. Podsećanja radi, Crna Gora je pre tačno tri godine primljena u punopravno članstvo NATO pakta. Upravo će taj čin, na simboličkoj ravni ali i u suštinskom smislu, označiti prekretnicu i početak sunovrata srpsko-crnogorskih odnosa.
Ratovi pokrenuti i potpirivani na teritoriji nekadašnje SFRJ početkom devedesetih godina prošlog veka, koji su u svojoj „konačnici“ imali za cilj drobljenje i usitnjavanje srpskog životnog prostora i slamanje dominacije srpskog faktora, svoj (ne)očekivani epilog dobijaju u aktuelnom višedimenzionalnom obračunu zvanične Podgorice sa srpskim narodom i njegovim kulturnim i duhovnim identitetom.
Vladajuća crnogorska politička kasta, neokomunistička nomenklatura, vođena sitnim uskosopstveničkim interesima, „operisana“ i od najmanjeg osećaja pripadnosti istinski pravoslavnom svetu i srpskom poreklu, olako je pristala na to da bude realizator politike nasilnog etnoinženjeringa s jasnim ciljem potiranja i najmanjeg prisustva srpskog nacionalnog bića u Crnoj Gori.
S obzirom na to da rukopis „crnogorskog scenarija“ neodoljivo podseća na rukopise koji su ostavljani prilikom efektnog rešavanja „srpskog pitanja“ u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Sloveniji, nije potrebno mnogo pameti da bi se došlo do zaključka da ista „kuhinja“, identična inostrana nevidljiva ruka u ovim danima zakuvava „čorbu“ i u nekadašnjoj Srpskoj Sparti.
Dakle, potezi crnogorskog režima su se savršeno uklopili u širi geopolitički kontekst potrebe završetka procesa prekomponovanja snaga na Balkanu koji je u određenom smislu nastavljen krajem 20. veka, a gde konsolidovanom srpskom faktoru, ni po koju cenu, ne može biti mesta. Prijemom Crne Gore u sferu atlantističkih interesa, privremeno je zatvoren NATO krug na Balkanu, osujećen svaki pokušaj stabilizacije Srbije i onih geografskih prostora na kojima žive Srbi.
Međutim, prilike na globalnom nivou su se promenile do neprepoznatljivosti, i to samo u nekoliko poslednjih godina. A crnogorske vlasti užurbano i nervozno sprovode tuđu, nametnutu agendu, a uspeh u realizaciji iste jeste i uslov njihovog opstanka, ako se više o bilo kakvom opstanku načetog, dotrajalog i iskompromitovanog režima u ovom turbulentnom istorijskom trenutku za Crnu Goru uopšte može i govoriti.
Neko je dobro i optimalno procenio da je sada baš taj pravi, možda i poslednji pogodan trenutak da se jednom za svagda završi sa „srpskim pitanjem“ u Crnoj Gori. Otuda i ovolika nervoza, brutalnost, ishitrenost i netaktičnost u potezima koje povlači Đukanovićev režim.
Jasno je i njemu, kao iskusnom i prevejanom političaru, da se svet se u ovim danima ubrzano i dramatično menja, a da će izmenjene geopolitičke prilike u svetu posledično zapljusnuti i prostor Balkana. One sile koje su nekada bezrezervno podupirale njegovu višedecenijsku vladavinu i politiku, danas već prave opreznu ali sigurnu odstupnicu. Jer, dato mu je isuviše vremena i isto toliko bezgranične vlasti kako bi izvršio naređenje, a ipak i pored svega toga, svih resursa koje je imao na raspolaganju, očekivani rezultat je izostao.
Desilo se još nešto što je malo ko mogao očekivati. Desio se i, za divno čudo, probudio srpski narod u Crnoj Gori, ponosno i prkosno pokazavši da je odlučan da kao nikada ranije odbrani pravo na svoje postojanje. I da jasno pokaže da nema te geopolitike koju je moguće sprovoditi, a koja pritom ne računa na postojanje srpskog faktora.
Nijedna geopolitika nije jača od snage probuđenog srpskog naroda. A sve ono što je nastavljeno devedesetih godina na ovim našim prostorima, a što smo pominjali ranije, neće biti dovršeno sve do trenutka dok sami Srbi na tako nešto ne daju svoj nedvosmislen pristanak. Srbi nisu skloni predaji, izdaji ili defetizmu. Zato, duboko verujem da se to neće desiti – nikada.
U kojoj novoj laži je Vučić uhvaćen, pročitajte OVDE!
Izvor: srpskaanalitika.rs
