- Neki Sirijci su ovde zbog novca, neki kažu da podržavaju Libiju protiv tiranije. Ali ja lično ne znam zašto je Turska tražila od sirijske opozicije da se bori u Libiji. Ne znam ništa o ovoj zemlji osim revolucije protiv Gadafija (svrgnutog lidera Muamera) – kaže Vael Amr za “Gardijan”.
On i njegovi saborci su sada nekih 2.000 kilometra udaljeni od kuće i ratuju kao plaćenici u Libiji zbog takozvanog projekta “Mavi Vatan” odnosno “Plave domovine” – ambicioznog turskog plana da ostvari geopolitičku nadmoć u istočnom Mediteranu.
Projekat star 14 godina obuhvata dugogodišnju borbu sa Grčkom zbog podeljenog Kipra i konkurenciju Atini i pomorskim susedima Egiptu, Izraelu i Libanu oko prava na bušenje nafte i gasa u moru.
Međutim, dostigao je zenit u građanskom ratu Libije, koji je uporno privlačio nekoliko stranih sila, čak i pre nego što je započeo 2014. godine.
Posrednički ratovi u Siriji i Jemenu takođe još uvek besne.
Ali u svetu u kojem se američka moć gubi, Libija se pojavila kao najperspektivnije igralište za regionalne igrače koji žele da izvuku ulog iz ruševina “arapskog proleća”.
Politički islamisti i neoosmanlije postrojeni su s jedne strane, protiv arapskih nacionalista i monarha s druge, u zapaljivoj mešavini nafte, plaćenika, ideologije i gole geopolitičke ambicije, piše “Gardijan”.
Kao što libijski civili, koji već dugo pate, dobro znaju, embargo UN na slanje oružja u ovu zemlju možda i ne postoji: naoružanih grupa je sve više u poslednjih devet godina.
Redžep Tajip Erdogan je poslao u Libiju kako bi pomogla vladi, koju predvodi Fajez al Saradž u Tripoliju (GNA), koju podržava UN, u borbi protiv pobunjeničke Libijske nacionalne armije (LNA) koje predvodi Kalifa Haftar.
Sporni sporazum sa vladom u Libiji
Krajem 2019. godine, shvativši da su snage LNA na ivici zauzimanja glavnog grada Tripolija, Erdogan je preduzeo hrabar korak u izjavi otvorene podrške za GNA, potpisavši nove sporazume o pomorskim granicama i vojnoj saradnji, koja je razbesnela strateške rivale Turske širom Sredozemlja.
Turska ima duboke veze sa Libijom, u kojoj živi 25% Turaka koji žive van svoje zemlje. Ono što je takođe važno, Libija i Turska imaju poslovne ugovore vredne 18 milijardi dolara, a dve zemlje dele ekskluzivnu ekonomsku zonu. Vlada u Tripoliju (GNA), podržana od strane Ujedinjenih nacija i na čelu sa premijerom Fajezom al Saradžom, ima islamističke elemente - prirodne saveznike Erdogana i AKP. GNA je pod stalnim vojnim napadima Libijske nacionalne armije (LNA) pod Haftarom, koja se protivi političkoj ulozi islamista, kao i Egipat i Emirati koji podržavaju LNA. Egipati i Emirati bi potencijalno mogli da budu saveznici sila unutar Turske koji prete Erdoganovoj vlasti.
Iako je Ankara sve više izolovana na svetskoj sceni, a intervencija u Libiji duboko je nepopularna kod turskih glasača, čini se da se Erdoganov poslednji avanturizam isplatio. Vrhunska turska tehnologija za izviđanje i bespilotne letelice, kao i turske trupe i sirijski borci na terenu, od januara neprestano donose pobede Tripoliju, što je kulminiralo prošle nedelje zaplenom ključne vazdušne baze i grada Al-Asaba od Haftarovih snaga. Od tada je general najavio delimično povlačenje sa linije Tripolija.
Pomorski deo sporazuma razljutio je i druge mediteranske zemlje, koje su istakle da nova libijsko-turska zona prolazi kroz grčke vode.
Evropska unija je zapretila daljim sankcijama zbog postojećih turskih operacija bušenja na obali Kipra.
Projekcija političke moći
Ali čak i ako međunarodni sudovi odbace sporazum Libije i Turske, pravne bitke su za sada odložile istraživačke projekte rivala Ankare - a i najvažniji među njima - novi zajednički napor Grčke, Kipra i Izraela za izgradnju gasovoda koji bi zaobišao Tursku.
U diplomatskim krugovima kruže glasine da Turska i Izrael nastoje da obnove pune diplomatske veze.
- Pritisak za kontrolom nad naftom i gasom u mediteranskom bazenu uopšte nije ekonomski projekat: snabdevanje gasom još nije hitna potreba ili finansijski imperativ Turske. Ovde se zaista radi o projekciji političke moći - rekao je Mustafa Karahan, direktor konsultantske kuće "Dragon Enerdži".
- Potrošnja na mediteranske energetske projekte pomalo je nalik nacionalnim budžetima za odbranu. To je poput trke u naoružanju u kojoj morate da delujete pre nego što to učini vaš rival - rekao je on.
Opasnost od sukoba sa Rusijom
Turska će možda ipak shvatiti da sprojekat "Mavi Vatan" ne može da realizuje ako se ukopa dublje u borbama u Libiji.
Ankara se već bori protiv režima i kurdske milicije u Siriji i suprotstavlja se uticaju UAE u Somaliji i širom Afričkog roga.
Iako su UAE i Rusija nezadovoljne performansama Haftara, sada je previše na kocki da bi oni sada napustili LNA.
Turski i LNA zvaničnici su razmenili pretnje prošle nedelje nakon što je šef vazduhoplovnih snaga Haftara rekao da će turski položaji biti ciljani u novoj vazdušnoj kampanji. Ruski avioni su tek stigli na istok Libije i više su nego sposobni da pobede turske sisteme protivvazdušne odbrane.
I za Ankaru i za Moskvu sećanje na direktne tursko-ruske sukobe u Siriji početkom ove godine je još uvek sveže.
Turski rat u Libiji velika je kocka, ali tokom 17 godina na čelu Erdogan je dokazao da se ne boji da rizikuje. Vode Mediterana postaju sve toplije, zaključuje "Gardijan".
Kineski general najavio rat protiv Tajvana! Više o tome OVDE.
Izvor: Blic
