Sanda Rašković Ivić je i iz ugla psihijatra upozorila na mnoge, u ovom trenutku nedovoljno vidljive posledice po narod koje će prouzrokovati kako epidemija tako i poniženja kroz koja još uvek prolaze građani Srbije zbog histerične i bahate vlasti.

Ako je verovati Kriznom štabu epidemija Kovid-19 je na izmaku. U kakvom mentalnom stanju ćemo dočekati kraj epidemije?

- Kraj epidemije dočekujemo "izluđeni" i zbunjeni. LJudi ne znaju da li su nam koronu izlečili naprasno predstojeći izbori, pa je prema tome normalizacija života još uvek nesigurna. Ono što je činjenica jeste veliko nepoverenje u vlast, izveštaje, mere i sistem uopšte. Kad govorimo o kliničkoj slici, onda se ona pomiče izrazito ka depresivnom i fobičnom polu i ka paranoičnom reagovanju.

Pitam Vas kao psihijatra, koliko su preteće i histerične poruke iz samog vrha države mogle da doprinesu razvijanju straha, panike, nesigurnosti i zabrinutosti kod običnih ljudi?

- Histerične poruke sa samog vrha države doprinele su osećanju opšte nesigurnosti i nezaštićenosti. Narod od šefa države očekuje podršku, utehu i zaštitu, naravno i nadu. Ništa od toga nije dolazilo od Vučića i njegove svite. Poruke koje smo od njih dobijali nisu bile poruke opreza, već zastrašivanja i poniženja. Naročito su bile ponižavajuće optužbe da su ljudi sami krivi za širenje korone. Najpre su se rugali virusu i epidemiji, pa su nas slali u šoping u Italiju, da bi nam pretili pomorom za koji će groblja biti tesna.

Šta su time hteli da postignu?

- Tim zastrašivanjem je postignuto da niko u Srbiji ne misli ni o čemu drugom, već kako da ostane živ. Sve je odloženo, svaka kritika, svaka akcija, planovi. Kad tako zatvorite ljude u kuću i kad ih okujete strahom za život možete raditi šta god hoćete, a čuje se da ekipa na vlasti baš radi šta hoće, deli plen i enormno se zadužuje. Radi se o zaduženju od tri milijarde evra. Plaćeno je 4.000 respiratora, a imamo trenutno 70 ljudi na respiratoru. Ne zna se ni kako su nabavljeni niti koliko su koštali. Nije to jedino što je pribavljano bez tendera i netransparentno. Te kredite za nenamensko trošenje će otplaćivati deca naših unuka.

Da li zbog svega čemu smo bili izloženi može da se očekuje porast psihijatrijskih poremećaja i kojih?

- Očekujem porast psihijatrijskih poremećaja i patoloških reakcija. To je već počelo. Poraslo je nasilje u porodici, ljudi se i u prodavnicama često gledaju kao neprijatelji i potencijalni izvor zaraze i nesreće. Nesigurnost je majka mentalne patologije, a upravo je nesigurnost brižljivo negovana poslednja dva meseca. Sem toga, pretnja gubitka posla i sam gubitak posla, dakle ekonomske posledice "totalnog zatvaranja" će prirodno izazvati depresiju. Neki ljudi će se bojati da izađu napolje i razviće fobiju od bolesti i zaraze. Cvetaće teorije zavere koje će se ogledati često i u međuljudskim odnosima.

U jednom trenutku rečeno je da nam zbog građanske neodgovornosti, odnosno nepoštovanja mera, sledi italijanski ili španski scenario. Kako tumačite taj pokušaj izbegavanja odgovornosti nadležnih za sve ono što nisu a trebali su da urade uoči pojave epidemije?

- Nadležni su sa merama zaštite kasnili dva meseca. U januaru je pandemija buktala u Kini i tada je već trebalo reagovati. Srbija nije bila spremna prostorno i logistički. Prostorno zbog toga što je Klinika za infektivne bolesti zapuštena i nema kapacitet da primi dovoljno pacijenata. O tome sam govorila i u Skupštini. U 21. veku su tropske bolesti porasle za 20 odsto, i ako tome dodamo migracije i veliku pokretljivost stanovništva, trebalo je osposobiti Infektivnu kliniku, jer za to je već postojao gotov elaborat više od osam godina. Zatim, prodat je Torlak, tako da nismo imali referentnu ustanovu. Dolazimo i do logistike u vidu maski, vizira, rukavica, zaštitnih odela, pa do alkohola i asepsola. Ništa od toga nedeljama nije moglo da se nabavi. Lekari su kroz ceo mart sami nabavljali zaštitnu opremu, kao da se radi o nekom ličnom luksuzu, a ne o nasušnim sredstvima za rad. Zato su optužili narod, uveli drastične mere totalnog zatvaranja, ponizili su ljude starije od 65 godina i primorali ih da u četri ujutro odlaze u kupovinu hrane.

Veliki broj građana Srbije svaku noć iskaljuje svoj bes i ogorčenje situacijom u društvu stvaranjem ogromne buke iz svojih domova. Beograd grmi. Kakvu i koliko ozbiljnu poruku vlastima šalju šerpe i bubnjevi?

- Šerpe i bubnjevi šalju ozbiljnu poruku narodnog nezadovoljstva vlašću. Narodni šerpa bunt je jedini način da se nezadovoljstvo izrazi. Ilustracije radi, podaci kažu da je u 15 dana opozicija na televizijama s nacionalnom frekvencijom koje kontroliše režim, a samo takve i imaju nacionalnu frekvenciju, imala 20 sekundi, dok je Vučić imao 13.919 sekundi, ne računajući gostovanja u TV emisijama i konferencijama za novinare gde je do mile volje mogao da ispoljava svoj talenat za enormne monologe garnirane obilnim lažima. Dakle i opoziciji i nezadovoljnim građanima nije preostalo drugo nego da krenu u "šerpovanje".

Nema sumnje da se vlast uplašila. Odmah su u pomoć pozvali - huligane?

- Vlast je pozvala huligane da pomognu bakljadama jer se uplašila. Jadno je to kad ne mogu da podnesu ni pet minuta dnevno kritike, a 23 sata i 55 minuta imaju za produciranje vlastitih "uspeha" i kritikovanje naroda i opozicije.

Pristalice režima sve češće targetiraju vašeg koalicionog partnera u SzS Dragana Đilasa. Pre dve noći nasrnuli su i na Đilasovu decu. Verujete li da postoji neka granica normalnosti i pristojnosti koju režim Aleksandra Vučića i Ane Brnabić ne bi zgazio zarad ostanka na vlasti?

- Nema te granice koju Vučić i njegovi sledbenici neće preći da bi ostali na vlasti. Odavno su njihova deca svetinja, a naša deca su otirač za noge. Činjenica da su se huligani koji su zastrašivali Đilasovu decu sakrili i zgradi SO Vračar govori jasno da je vlast režirala ceo događaj. Tamo ih je poslao režim, napisao im scenario i opremio rekvizitima. Vučić se sve vreme od dolaska na vlast ne ponaša kao državnik, već kao vođa navijača. Moram reći da sam očekivala da prave bakljade po Srbiji i da ljudima koji im smetaju deci dolaze na vrata. U istoriji je to već viđeno tridesetih dodina prošlog veka. Sličnost je velika.

Da li su ti bezumnici svesni posledica i po sebe i po ceo narod ako nastave sa ovakvim umobolnim akcijama?

- Umobolnici iz tridesetih su mislili da rade pravu stvar. Bojim se da i ovi misle slično.

Predsednik Srbije koristi epidemiju i vanredno stanje da svaki dan gostuje na nekoj režimskoj televiziji. Da li u njegovim obraćanjima javnosti ima više brige za zdravljem nacije ili političke kampanje?

- Predsednik vodi od početka "korona predizbornu kampanju". Ne može onu "Kosovo je Srbija", jer je Briselskim sporazumom evakuisao Srbiju sa KiM. Ne može da priča o novim radnim mestima i smanjenju nezaposlenosti, kad mu se 400.000 ljudi koji su radili u inostranstvu vratilo, jer su ostali bez posla. A prikazani su bili kao uspeh i zaposleni. Dakle, ostalo je da Vučić bude borac protiv korona irusa i čuvar i branitelj narodnog zdravlja. Ovo je najveća funkcionerska kampanja jednog čoveka koja se pamti.

Opet Vas pitam kao psihijatra, kako tumačite promene u njegovom ponašanju za vreme epidemije; u početku se kleberio s Nestorovićem i Konom, pa je jedno vreme histerisao, pa se radovao nepostojećim respiratorima, pa pretio, pa sve tako nešto iz krajnosti u krajnost...

- Nije prvi put da reakcije i nastupi predsednika Srbije nisu uravnoteženi.

Vučiću i Dačiću se žuri sa održavanjem izbora, zakazali su ih za 21. juni. Koliko će ti okrnjeni izbori biti legitimni, ne samo zbog bojkota opozicije, nego zbog sve većeg javnog nezadovoljstva građana aktuelnim vlastima?

- Izbori neće biti legitimni. Biće ordžani u atmosferi straha i ucene, a mislim i bez adekvatnog prisustva posmatrača. Stranke koje i posle svega učestvuju na izborima saučestvuju kao Vučićevi saveznici u razaranju Srbije. Neki to rade svesno, a oni koji to nisu do sada osvestili, sad je trenutak, jer argumenti su brojni.

Da li se za predstojeće izbore prijavila neka grupacija kojoj vlast nije skupljala potpise? Pitam zbog neopredeljenih koji razmišljaju da izađu na izbore.

- Mislim da je vlast svima ili skupljala potpise ili na neki način pripomogla u njihovom sakupljanju. Ukratko, imaćemo jednopartijsku skupštinu s nekoliko frakcija, pro rusku, pro EU, monarhističku,itd...

Bili ste predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Šta je Kosovo danas Srbiji, a šta će biti sutra?

- Uporno se želi prikazati da su KiM Srbiji teret. Kosovo je deo srpskog identiteta, to je po Ustavu i istorijski i kulturološki naša državna teritorija. Sigurno nije lako, jer i Albanci pretenduju da im ono bude samo njihova država. Kosovska rana je do sada progutala mnoge vlastodršce, a verujem da će i Vučića - zaključila je Sanda Rašković Ivić.

Pročitajte OVDE šta je Boško Obradović rekao o bezvlašću u Srbiji.

Izvor: direktno.rs