Srbija i Crna Gora su u izveštaju za 2020. godinu svrstane u kategoriju vlada u tranziciji ili hibridnih režima – u kojima je vlast zasnovana u autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene. Takva vlast, u jednoj državi, istovremeno može da sprovodi političku represiju i raspisuje izbore.

U Srbiji, negativne pokazatelje u demokratskim reformama i metodama vladavine, kako je navedeno u izveštaju, Fridom haus uzastopno beleži tokom poslednjih pet godina. Crna Gora je grupu demokratskih država napustila posle jedne decenije koju je, kao i Srbija, provela među polukonsolidovanim demokratijama.

“Albanija, Srbija i Crna Gora zabeležile su najveći pad - imajući u vidu sve zemlje Balkana. Srbija i Crna Gora nazadovale su u borbi protiv korupcije. Izostaje efikasna akcija kao odgovor na slučajeve povezane sa korupcijom na visokim nivoima, a postoje i slučajevi raspuštanja institucija i ustručavanje od delovanja kojim bi se te države adekvatno suprotstavile korupciji”, rekao je Majkl Smelcer istraživač nevladine organizacije Fridom haus sa sedištem u Vašingtonu.

U izveštaju Fridom hausa obrazloženo je, između ostalog, da je od dolaska na vlast 2012. godine, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) sistematski ograničavala mogućnosti opozicije da bude uključena u upravljanje državom.

“Od 2016. do 2018. godine na dnevni red za glasanje u Skupštini uvršćuju se isključivo predlozi poslanika koji su prijateljski orijentisani prema vlasti.

Takođe, u 2019. probrana su svega dva predloga, van redova skupštinske vladajuće većine, koji su izglasani. Da bi ograničila nadzor nad sopstvenim predlozima, SNS isključuje opoziciju iz parlamentarnih odbora i predloge preplavljuje nepotrebnim amadmanima, koji bivaju uključeni u vreme odobreno za parlamentarnu debatu”, navedeno je u delu izveštaja Fridom hausa “Zemlje u tranziciji” posvećenom Srbiji.

Ukazano je i na praksu usvajanja zakona po hitnom postupku - procesa koji bi, podvlači Fridom haus, trebalo da bude primenjen isključivo u vanrednim situacijama. Ta organizacija upozorava da je tokom 2019. više od polovine zakona u Srbiji usvojeno po hitnom postupku.

“Sporna legitimnost većine vladajuće stranke dodatno obeshrabruje poslanike opozicije. Parlamentarni izbori 2016. godine pokazali su da SNS koristi prednost koju ima kao vladajuća stranka ne iskazujući jasne razlike između državnih i partijskih aktivnosti. Vrši pritisak na birače, posebno one koji su zaposleni u javnom sektoru, privlačeći birače koristeći društvene inicijative – prema zaključcima istraživača i „zavodi birače kroz socijalne inicijative “, prema zaključcima posmatrača Saveta Evrope i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)”, navedeno je u izveštaju Fridom hausa.

Problemi crnogorskog pravosuđa i parlamentarne debate

Kada je o Crnoj Gori reč - Majkl Smelcer, istraživač te nevladine organizacije, kaže da su problemi najočigledniji u pravosuđu.

“U toj sferi zabeleženi su negativni trendovi i nedostaci u nezavisnom radu. U tom smislu su istraživači zabeležili zabrinjavajuće slučajeve skandala u pravosuđu i tužilaštvu. Brige dodatno intenzivira i to što članovima

"Istraživači su zabeležili zabrinjavajuće slučajeve skandala u pravosuđu i tužilaštvu."
Pravosudnog saveta ističe mandat”, rekao je Smelcer.

Takođe, u izveštaju se analiziraju i problemi u crnogorskoj parlamentarnoj praksi.

“Članovi opozicije su još 2016. godine, odbijali da učestvuju u radu Skupštine, pošto je - nakon izbora, koje su označili kao nepoštene - po deseti put vlast preuzela vladajuća Demokratska partija socijalista (DPS). Skupština u kojoj dominira vladajući DPS usporeno je sprovodio izborne reforme - što je otežavao bojkot opozicionih poslanika. Parlament u kojem dominira DPS polako je vodio izborne reforme, mada su ih takođe ometale i poteškoće u prikupljanju kvoruma tokom bojkota. Međutim, nije bilo velikih problema sa pridobijanjem glasova za usvajanje spornog Zakona o slobodi veroispovesti”, navedeno je, između ostalog, u delu izveštaja posvećenom Crnoj Gori.

Majkl Smelcer, stručnjak Fridom Hausa, ukazuje da se mnogi lideri Centralne i Istočne Evrope više ne pretvaraju da mare o demokratiji i vladavini prava.

“Zaključci do kojih smo došli su krajnje obeshrabrujući. Utvrdili smo da se lideri i političari u tom području više ne kriju iza demokratskih fasada. Njihove maske su pale i oni se više ne prikrivaju iza poštovanja nominalnih vrednosti i otvoreno napadaju demokratske institucije", podvlači Smelcer.

Destabilizujući uticaji Kine

Raniji izveštaju Fridom hausa o državama u tranziciji dokumentovali su načine na koje Rusija upotrebljava diplomatiju u svrhe destabilizacije transatlantskog saveza i uspostavljanja sfere svog uticaja.

Međutim, tokom poslednjih nekoliko godina Kina nije bila ništa manje aktivna u pokušaju ostvarivanja svojih spoljnopolitičkih ciljeva. Fridom haus u izveštaju navodi da Kina u svojim međunarodnim angažmanom, ne koristi metode direktne konfrontacije - ali koristi prikrivene metode delovanja na demokratske institucije, u regionu koje se protežu od centralne Evrope do centralne Azije, podvučeno je u izveštaju.

"Kina sve više koristi slabosti institucija uključujući se u korumpiranje političke i ekonomske strukture. U izveštaju smo ukazali na uvoz tehnologije za nadzor u državama poput Srbije, kao i kampanje medijskog uticaja u Češkoj Republici i drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope – kao i takozvanu dužničku diplomatiju u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, u kojima Kina kontroliše značajne sume stranog duga tih država", kaže Majkl Smelcer.

Napredak tzv. Kosova i Severne Makedonije

Zemlje Zapadnog Balkana koje su, prema izvešaju Fridom hausa, zabeležile napredak su tzv. Kosovo i Severna Makedonija. Obe zemlje su, poput Srbije i Crne Gore, u kategoriji vlada u tranziciji ili hibridnih režima.

Tzv. Kosovo je, kako je navedeno, jedina zemlja koja je pomake ostvarivala u svakoj od prethodnih pet godina.

“Obe zemlje zabeležile su napredak u oblasti nezavisnih medija. Naši stručnjaci utvrdili su dugoročni trend porasta objektivnog i verodostojnog izveštavanja, kao i povećanje broja raznovrsnih medija. Medijima na KiM uplaćena su i donatorska sredstva usmerena unapređivanju rada elektronskih medija i suzbijanju dezinformacija”, ukazuje istraživač Fridom hausa Majk Smelcer.

Ipak, navodi se u dokumentu, nedavni događaji u obe zemlje dovode u pitanje budući napredak. U Severnoj Makedoniji zbog pandemije koronavirusa odloženo je održavanje vanrednih parlamentarnih izbora, zakazanih za 12. april, posle ostavke premijera Zorana Zaeva, pošto toj zemlji nije dodeljen datum za početak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Na Kosovu je, pak, izglasano nepoverenje premijeru Aljbinu Kurtiju, što je posledica političke krize zbog nesaglasja o načinu ukidanja carina na proizvode iz Srbije koje je uvela vlada bivšeg premijera Ramuša Haradinaja. U Severnoj Makedoniji vlast je trenutno u rukama prelazne, a na Kosovu tehničke vlade.

Kriza i među članicama Evropske unije

Poljska i Mađarska dve su države Centralne Evrope koje su zabeležeile najdramatičniji pad. Poljska, članica Evropske unije prešla je iz kategorije konsolidovanih demokratskih država - među polukonsolidovane, ukazao je Fridom haus. Uzrok je, kako je navedeno, uzastopno petogodišnje nazadovanje u oblasti nezavisnosti pravosuđa.

Mađarska je, pak, država koja je najviše nazadovala od kada ta nevladina organizacija sastavlja izveštaj “Zemlje u tranziciji”. Beleži pad demokratskih vrednosti u poslednjih osam godina, koji je u najvećoj meri oličen u uslovima održavanja izbora, funcionisanja lokalnih vlasti i borbe protiv korupcije, ukazano je u izveštaju.

Bojazni zbog Kovida 19

Uprkos tome što je analizom Fridom hausa obuhvaćen period od januara do decembra 2019, pre globalne pandemije Kovida 19 - Majkl Smelcer, istraživač te nevladine organizacije, podvlači da bi način na koji se države nose sa tim izazovom mogao biti svojevrsna prekretnica.

“Mogla bi da ubrza slom demokratije – ili pak doprinesde potpuno suprotnom razvoju situacije. Pruža mogućnost za temeljnu, pozitivnu, promenu. Nažalost, do sada smo bili svedoci isključivo negativnih uticaja pandemije. Autokratama u regionu i širom sveta da prigrabe moć i centralizuju je. Međutim, srednjoročno i dugoročno tokom ove krize, postoji nada za zagovornike demokratije. U smislu da će ukazati na područja u kojima manjka demokratije i ukazati šta je potrebno učiniti kako bi se situacija popravila”, zaključuje Smelcer.

Pročitajte OVDE šta analitičari kažu o vladavini Aleksandra Vučića.

Izvor: Glas Amerike