Funkciju šefa NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu italijanski brigadni general Vitale je preuzeo u januaru 2020. godine. Vitale je rođen 1963. godine na italijanskom ostrvu Iskija. Služio je u Generalštabu italijanske vojske, u Albaniji i Iraku, radio u okviru misije KFOR-a.
Vojna kancelarija kojom upravlja predstavlja sponu između NATO-a i srpskih vlasti od osnivanja 2006. godine. Kancelarija, između ostalog, pomaže Srbiji u reformi sistema odbrane, olakšava saradnju Srbije sa NATO u okviru programa Partnerstvo za mir, pruža podršku naporima NATO u oblastima javne diplomatije, političkog dijaloga i vojne reforme.
Imenovani ste za novog šefa NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu. Koji su vaši prioriteti u smislu unapređenja saradnje između NATO-a i Srbije?
Srbija i NATO već imaju plodnu, praktičnu i obostrano korisnu saradnju koja se zasniva na zahtevima Srbije. Navešću vam nekoliko primera. NATO i Srbija rade zajedno kako bi bili spremniji za vanredne situacije poput poplava i šumskih požara. Pomažemo Srbiji na jačanju kapaciteta njenih bezbednosnih snaga i institucija. NATO obučava srpske vojnike za učešće u međunarodnim mirovnim misijama, a u prethodnih 20 godina smo uložili milione evra kako bismo pomogli Srbiji da uništi preko 230 tona zastarele municije. Pored toga, Srbija i NATO su zajedno obučavali iračke vojne lekare kako bi pomogli Oružanim snagama Iraka. Takođe sa Srbijom imamo dugoročnu saradnju u oblasti nauke kroz NATO program „Nauka za mir i bezbednost“. Od 2006. Srbija je učestvovala u preko 30 projekata u okviru ovog programa. Među njima su projekti u polju energetske i ekološke bezbednosti, odbrane od hemijskih/bioloških/radioloških/nuklearnih sredstava, borbe protiv terorizma, sajber odbrane i sigurnosti ljudi.
Spomenuo sam da su NATO i Srbija zajedno radili na pripremi za odgovor na vanredne situacije. To su radili putem Evroatlantskog koordinacionog centra za vanredne situacije (EADRCC). Ovaj centar je trenutno uključen u koordinaciju kritične pomoći kako bi pomogao da se spreči širenje korona virusa, što uključuje pružanje podrške zemljama na Zapadnom Balkanu. Centar radi 24/7 na koordinaciji zahteva i pomoći članica i partnera NATO-a.
Članice i partneri NATO-a podržavaju zemlje u regionu tokom ove pandemije bez presedana. Turska je dostavila maske, kombinezone i testove Srbiji i drugim zemljama u regionu. Češka blisko sarađuje sa Srbijom na razvoju filtera za maske, što rade u sklopu NATO okvira za saradnju između institucija za obrazovanje u oblasti odbrane. Austrija je ponudila pomoć Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Albaniji, koja uključuje šatore, rukavice i sredstva za dezinfekciju. A na Kosovu naša misija KFOR pruža pomoć u borbi protiv korona virusa mnogim opštinama, za dobrobit svih zajednica, između ostalog i kroz donacije hrane i odeće, zajedno sa dobrotvornim organizacijama i Crvenim krstom.
Čast mi je da služim u ovoj prelepoj zemlji i nadam se da ću sa svojim timom dalje doprineti razvoju ovog već jakog i dugotrajnog partnerstva. Budite sigurni, na Srbiji je da definiše svoje oblasti prioriteta. Konkretnije, Srbija može da bira od preko 1.600 različitih aktivnosti koje može raditi zajedno sa Alijansom. Radujem se bliskoj saradnji sa srpskim rukovodstvom. U stvari, već sam imao zadovoljstvo da upoznam neke srpske zvaničnike pre krize KOVID-19. Osetio sam dobrodošlicu od trenutka kad sam došao. Ovo jasno ukazuje na to da je Srbija posvećen i pouzdan partner NATO-a.
Koje su glavne oblasti u kojima vidite da ova saradnja može dalje da se razvija?
To zavisi od Srbije. Možda već znate da su krajem 2019. Srbija i NATO obnovili Individualni akcioni plan partnerstva u okviru Partnerstva za mir, programa NATO-a kome je Srbija pristupila 2006. Ovo predstavlja veliki korak napred. Sada imamo dogovoren program saradnje za sledeće dve godine. Ovaj dokument se nalazi na vebsajtu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i u njemu se nalazi preko 200 aktivnosti koje će NATO i Srbija raditi zajedno. Individualni akcioni plan partnerstva je jedna od brojnih platformi i oblika saradnje koji nam omogućavaju da radimo zajedno i produbljujemo naše partnerstvo na obostranu korist. Srbija je već trinaest godina deo Procesa planiranja i pregleda (PARP) u okviru Partnerstva za mir. Kroz ovaj proces, ona jača kapacitet i operativne standarde svojih snaga za učešće u međunarodnim misijama pod okriljem Ujedinjenih nacija i Evropske unije.
Drago mi je što mogu reći da sam, i pre nego što sam došao ovde, znao da je Srbija dobro poznata u međunarodnoj zajednici zbog svog značajnog doprinosa međunarodnim mirovnim misijama. Ali ne smemo zaboraviti da je ovaj proces dvosmeran. Mi učimo jedni od drugih i međusobno se pomažemo i Srbija je dokazala da i sama ima mnogo toga da ponudi. Jedan od najskorijih primera je sprovođenje NATO Programa za unapređenje obrazovanja u oblasti odbrane (DEEP), kojim Srbija nudi svoje dragoceno iskustvo u polju koje je od ključnog značaja za bezbednost mnogih zemalja – reformi obrazovnih institucija u oblasti odbrane.
Kako biste definisali saradnju između NATO-a i Srbije, u smislu toga da se Srbija deklarisala kao vojno neutralna zemlja, a ima ambicije za dalji razvoj odnosa sa Rusijom na polju odbrane i bezbednosti? Može li ovo na neki način predstavljati problem i da li bi u tom smislu trebalo preispitati vojnu saradnju između Srbije i Rusije?
Srbija je suverena zemlja. Kao takva, ima slobodu da bira sopstvene bezbednosne aranžmane. NATO u potpunosti poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije. Oduvek smo bili jasni i dosledni po ovom pitanju, na svim nivoima, od generalnog sekretara (NATO-a, prim. aut.) Stoltenberga, preko raznih NATO zvaničnika, mojih prethodnika, do mene sada. Ipak, ovaj princip nije sprečio našu saradnju, niti bi trebalo da očekujemo da će se to promeniti. Uostalom, NATO već ima dobro razvijenu saradnju i partnerstva sa mnogim zemljama, među kojima su one koje ne žele da postanu članice NATO-a, kao što su Austrija, Irska, Finska i Švajcarska.
U Srbiji postoji jak anti-NATO narativ. Prema istraživanju Instituta za evropske poslove sprovedenom u martu 2020, 57 procenata ispitanika je protiv saradnje između Srbije i NATO-a, dok se 77 procenata protivi ideji članstva Srbije u NATO-u. Ovaj narativ se povremeno pojavljuje i u izjavama srpskih zvaničnika. Kako komentarišete to?
U potpunosti sam svestan da je NATO i dalje kontroverzna tema u Srbiji. Sećanja na vazdušnu kampanju 1999. su i dalje bolna mnogima. Naročito onima koji su izgubili voljene osobe. Kampanja nikad nije bila usmerena protiv srpskog naroda. NJen cilj je bio da se zaštite civili u širem regionu i da se zaustavi humanitarna katastrofa koja se odvijala na Kosovu. Svaki izgubljen nedužni život je tragedija, zbog čega mi duboko žalimo. Generalni sekretar Stoltenberg je izjavio saučešće porodicama i svima koji su izgubili voljene osobe na obe strane sukoba. Nikad ne smemo da zaboravimo prošlost, ali možemo da idemo napred, i to je ono što NATO i Srbija rade kroz ovo partnerstvo. Gledamo unapred ka boljoj budućnosti.
Mi smo susedi i, kao i svako susedstvo, ono je bolje i bezbednije kada susedi rade zajedno. Nivo naše saradnje i partnerstva će biti na nivou na kom Srbija to želi, za dobrobit njenih građana. Bilo mi je veoma zanimljivo kad sam saznao da su odnosi između Srbije i NATO-a mnogo bolji i razvijeniji nego što se čini običnom čoveku. Na kraju, od Srbije zavisi kako želi da razvija svoje partnerstvo s NATO-om.
Da li se NATO fokusira na pružanje pomoći Srbiji u borbi protiv sajber pretnji? Da li je bilo ikakvih razgovora u vezi sa saradnjom na ovom polju? Bili smo svedoci takvih dešavanja u Crnoj Gori.
Sajber odbrana je, između ostalog, jedan od ključnih prioriteta programa „Nauka za mir i bezbednost“ u kom Srbija aktivno učestvuje od 2007. godine. Pre nekoliko godina smo kroz ovaj program pružili specijalizovanu obuku za sajber odbranu službenicima Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka Vlade Srbije. Voljni smo da delimo naše znanje iz ove oblasti i otvoreni smo za dalju saradnju.
Mi smo susedi i, kao i svako susedstvo, ono je bolje i bezbednije kada susedi rade zajedno. Nivo naše saradnje i partnerstva će biti na nivou na kom Srbija to želi, za dobrobit njenih građana. Bilo mi je veoma zanimljivo kad sam saznao da su odnosi između Srbije i NATO-a mnogo bolji i razvijeniji nego što se čini običnom čoveku. Na kraju, od Srbije zavisi kako želi da razvija svoje partnerstvo s NATO-om.
Da li se NATO fokusira na pružanje pomoći Srbiji u borbi protiv sajber pretnji? Da li je bilo ikakvih razgovora u vezi sa saradnjom na ovom polju? Bili smo svedoci takvih dešavanja u Crnoj Gori.
Sajber odbrana je, između ostalog, jedan od ključnih prioriteta programa „Nauka za mir i bezbednost“ u kom Srbija aktivno učestvuje od 2007. godine. Pre nekoliko godina smo kroz ovaj program pružili specijalizovanu obuku za sajber odbranu službenicima Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka Vlade Srbije. Voljni smo da delimo naše znanje iz ove oblasti i otvoreni smo za dalju saradnju.
Kako je bugarski premijer nasamario našeg predsednika, saznajte OVDE!
Izvor: Radio Slobodna Evropa
