Najnovije

ISTRAŽIVANJE MONITORING SOCIJALNE SITUACIJE U SRBIJI: Uticaj krize najveći tamo gde su...

Sektor usluga, smeštaja i hrane najviše je pogođen krizom koju je prethodnih meseci izazvala epidemija virusa korona, a velike posledice pandemija je ostavila i na sve ostale uslužne delatnosti, kao i na trgovinu, poslovanje nekretninama i prerađivačku industriju, pokazalo je istraživanje onlajn platforme Monitoring socijalne situacije u Srbiji (MONS).

Ilustracija (Foto: pixabay)

Gledano kratkoročno, uticaj krize na pomenute sektore bio je izuzetno visok, na srednjoročnom planu situacija će se popraviti za sve, osim za sektor usluga smeštaja i hrane, koji će po svemu sudeći biti najveći gubitnik, odnosno najteže će se oporaviti.

U isto vreme, sektori saobraćaja i umetnosti i zabave su kratkoročno gledano imali srednje do visok stepen uticaja krize i prema procenama MONS-a tako će ostati još neko vreme.

Najmanje negativnog uticaja kriza je imala na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, državnu upravu, ali i snabdevanje električnom energijom i vodom, kao i na sektor informacija.

Nizak do srednji uticaj kriza je imala na administrativne delatnosti, kao i na poljoprivredu, dok je rudarstvo jedini sektor koji je kratkoročno gledano bolje prošao nego kada se gleda na nešto duže staze.

Tamo gde je kriza umnogome uticala zaposleno je čak 44,4 odsto od ukupnog broja zaposlenih, u delatnostima srednjeg do visokog rizika radi dodatnih 7,4 odsto.

Na srednji rok, 3,9 odsto od ukupnog broja zaposlenih ostaće izloženo visokom riziku, dok će u delatnostima srednjeg do visokog rizika ostati 27,2 odsto zaposlenih.

„Sektori sa višim prosečnim zaradama imaju niži prosečni rizik tržišta rada, i obrnuto. Dok pet od šest sektora sa najvišim prosečnim zaradama imaju nizak rizik, to je slučaj sa samo tri od sedam sektora sa najnižim prosečnim zaradama. Ovo sugeriše da se može očekivati rast sektorske nejednakosti u zaradama u odnosu na stanje pre krize“, ističe se u analizi MONS-a, koju su uradili Mihail Arandarenko i Dragan Aleksić.

Ovo što se sada dešava je za predsednika UGS Nezavisnost Zorana Stojiljkovića nastavak tendencije da se s krizom povećava sektorska i regionalna razlika.

„Očito je da su oni sa sigurnijim prihodima, uglavnom oni u javnom sektoru i industrijama koje traže visoku obuku, poput finansija, bankarstva, informacionih tehnologija, manje izloženi riziku. Najosetljiviji su oni u socijalno rizičnim delatnostima, koje kada god dođe do neizvesnosti, suženja tražnje, prve uđu u krizu“, ističe Stojiljković.

On kaže da su realne procene da će broj ljudi koji ostaju bez posla da se uvećava. On podseća da na pola miliona registrovanih nezaposlenih, u obzir treba uzeti i 400.000 ljudi koji su se početkom krize vratili u Srbiji, od kojih će 200.000 uticati na to da se nezaposlenost povećava.

„U visokom riziku od gubitka posla biće sigurno još 100.000 ljudi i mislim da je neophodno da se osim ovih mera koje smo imali preduzmu još neke“, napominje Stojiljković.

On je zadovoljan što se glas sindikata do sada čuo, ali prava bitka, kako kaže, tek sledi jer je bitno koliko će moći da utiču na buduće dugoročnije aranžmane pomoći.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da su se poslednje dve do tri godine plate u realnom sektoru povećavale, ali da to ni u jednom trenutku nije bilo onoliko koliko bi trebalo, u skladu sa povećanjem BDP-a i inflacije.

U isto vreme, kako kaže, rasle su i plate u javnom sektoru, tako da se sada samo produbio jaz, koji je postojao i pre krize između ovih sektora.

„I pre pandemije realni sektor je trpeo posledice tržišne privrede, a sada sektori usluga, deo trgovine, ali i mnogi durgi su u velikom problemu“, napominje Atanacković. Dosta toga će, kako kaže, zavisiti i od toga kako se budu oporavljale privrede u svetu, pre svega u Evropi i onim zemljama sa kojima Srbija blisko sarađuje, pre svih Nemačkom i Italijom“, napominje Nebojša Atanacković.

Prve međunarodne analize, kako se ističe u analizi MONS-a, ukazuju na to da su zanimanja koja su „imunizovana“ od šoka ponude zbog toga što se njihovi radni zadaci mogu u najvećoj meri obavljati od kuće u proseku znatno bolje plaćena u odnosu na ona koja zahtevaju prisustvo zaposlenih na radnom mestu.

Autori ovog istraživanja, međutim, napominju da su prognoze u ovom trenutku ekstremno nezahvalne, jer se još ne mogu predvideti ni orijentaciona dužina trajanja ni intenzitet poremećaja globalnih i regionalnih ekonomskih tokova usled pandemije, ali i da stanje na našem tržištu rada neće zavisiti isključivo od stepena oporavka domaće privrede, već i od brzine jenjavanja epidemije i privrednog rasta u zemljama sa kojima imamo najjače ekonomske veze.

Prema procenama UN, stotine miliona ljudi u svetu bi moglo da ostane bez posla zbog krize izazvane pandemijom.

Samo prošle nedelje u SAD-u je 2,1 milion zaposlenih izgubilo radno mesto, čime se ukupan broj onih koji su ostali bez posla u ovoj zemlji popeo na 40 miliona. Stopa nezaposlenosti u SAD je tako sa 4,4 odsto u martu skočila na trenutnih 14,7 odsto, a najugroženiji je sektor ugostiteljstva.

Najviše pogođena virusom kovid 19 u Evropi Italija suočila se sa gubitkom pola miliona radnih mesta, a procene su da će oporavak privrede, odnosno vraćanje na nivo od pre krize moći da se očekuje tek 2023. godine.

Nezaposlenost

Svršeni školarci tokom leta i jeseni podići će broj nezaposlenih u Srbiji, a prema analizi MONS-a godišnji broj novih ulaznika na tržište rada je nekih 70.000. U isto vreme, prosečno se godišnje penzioniše 100.000 ljudi, što delimično olakšava apsorpciju novih mladih ulaznika na tržište rada. Ekonomski migranti koji su se početkom krize vratili u Srbiju mogli bi da budu faktor koji će dodatno uticati na rast nezaposlenosti.

„Na osnovu zvaničnih podataka o prelascima granice na početku pandemije, može se grubo proceniti da se otprilike njih 50.000 do 60.000 vratilo sa kratkoročnog rada u inostranstvu tokom marta. Na godišnjem nivou, taj broj potrebno je pomnožiti otprilike sa tri. Premda neće svi oni završiti kao nezaposleni ipak se i po ovom osnovu može očekivati dodatan porast nezaposlenosti od nekoliko desetina hiljada“, ističe se u ovoj analizi.

Kako je bugarski premijer nasamario našeg predsednika, saznajte OVDE!

 

Izvor: Danas

 

Bonus video

Samo ovaj zahtev može da sruši Vučićev režim! - Saša Radulović

Knjigu “Smak Sveta” Dragoša Kalajića možete poručiti na linku OVDE.

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA