Oznaka PAK DA znači "Perspektivni vazduhoplovni kompleks (PAK) vazduhoplovstva dalekog dometa (DA)". Program PAK DA pokrenula je Rusija početkom 2010-ih u nastojanju da vojsci pruži savremeni hardver. Do sada je završen samo razvoj nove borbene avione sa više uloga; borbeni avion 5. generacije Su-57 već je ušao u fazu masovne proizvodnje, dok se u proizvodnji već koristi i predproizvodna serija aviona.
Iako nije zvanično predstavljen nijedan model aviona ili čak konceptualni model, mnoštvo medijskih izveštaja nagoveštava da se očekuje da je PAK DA, razvijen od strane proizvođača aviona Tupoljev, leteće krilo. U osnovi, malo će ličiti na kultni američki bombarder Northrop B-2 Spirit.
Ovaj vazdušni okvir je neuobičajen za ruske dizajnere aviona, zemlja nikada nije masovno proizvodila vojne avione ovog tipa, što verovatno dovodi do složenosti projekta. „Nemamo iskustva u izradi ove vrste aviona ovog dizajna. Nema ništa previše komplikovano u tome, ali to nikada ranije nismo radili ", izjavio je za RT Vadim Lukaševič, koji je radio kao inženjer za proizvođača aviona Suhoj između 1985. i 1992. godine, a sada je nezavisni vazduhoplovni stručnjak.
Istovremeno, ruski proizvođači aviona proizveli su nekoliko letećih bespilotnih letelica, uključujući Hunter dizajniran da deluje zajedno sa Su-57, zahvaljujući čemu je već stečeno iskustvo na ovoj vrsti aviona.
Leteće krilo je dobar izbor za avione dugog dometa, jer je posebno stabilno tokom horizontalnog leta. „Leteće krilo je najslađa i najefikasnija šema koja minimizira otpor vazduha i omogućava maksimalnu količinu goriva koja se može uzeti pre poletanja. Ne postoji ništa drugo nego krilo “, objasnio je Lukaševič.
U isto vreme, ovaj oblik je neprikladan za nadzvučni let, pa se očekuje da PAK DA bude podzvučan. Za razliku od nadzvučnih letelica, sporiji avioni su lakši za balansiranje i ne zahtijevaju složeno snavdevanje gorivom rezervoarima smeštenim po celom avionu, omogućavajući više prostora za drugi teret. Međutim, s obzirom na veličinu zemlje, samo zvučna forma može imati ozbiljne prepreke, rekao je Aleksej Leonkov, glavni urednik ruskog časopisa za oružje i vojsku, Arsenal Otečestva.
„Savremeno ratovanje postalo je veoma brzo. Obično se takva avijacija skriva duboko u nečijoj teritoriji kako bi se zaštitila od udara balističkih raketa “, objasnio je Leonkov. "Podzvučni avion koji polazi iz Engelsa (vazdušna baza na jugu Rusije) stići će do Vladivostoka za sedam sati, dok će nadzvučni avion preći istu razdaljinu za 2-3 sata, a hipersonični avion za jedan sat. To je vrlo velika razlika. "
Podzvučni avion ima i druge nedostatke, poput nemogućnosti bekstva iz bržih vazduhoplova. Pored toga, oblik letećeg krila znatno otežava upravljanje avionom nego konvencionalnim protivnicima; stoga izbegavanje nadolazeće rakete nije opcija. To možda čak i nije potrebno, smatra Lukaševič.
„Savremeni protivavionski sistemi mogu presresti dolazne raketne boje koje se kreću brzinom od 2-3 kilometra u sekundi. Besmisleno je praviti nadzvučni bombaš, oni će ga ionako presresti. "
Zato će se mašina morati uveliko oslanjati na tehnologiju smanjene vidljivosti da bi mogla da napadne neprimećeno. Leteće krilo obično ima veoma gladak oblik i nema izraženih delova, što je dobar izbor za skriveni pristup.
"Lakše je bombaš potpuno skriven ili moći potajno lansirati svoje projektile pre nego što ga neprijatelj može dostići", rekao je Lukaševič.
S druge strane, korišćenje smanjene vidljivosti ne čini avion nevidljivim za neprijateljske radare, već mu daje samo više vremena pre nego što ga otkriju, objasnio je Leonkov. Zbog toga će novi avion verovatno biti opremljen sofisticiranom opremom za elektronsko ratovanje koja zbunjuje radare i sisteme naoružanja.
„Loša vidljivost radarskog položaja postepeno više nije glavni faktor koji štiti avion u vazduhu. "Danas su avioni opremljeni sistemima elektronskog ratovanja koji iskrivljuju podatke dobijene radarima koji pokušavaju da ih prate", rekao je Leonkov. "Međutim, kompozitni materijali koji se koriste u konstrukciji određenih vazduhoplova su i dalje održivi."
Ove karakteristike, oslanjanje na nevidljivost i samo sposobnost sub-soničnog leta, verovatno čine PAK DA naslednikom ikoničnog bombardera Tu-95. Nuklearna letelica, koja datira iz pedesetih godina prošlog veka, i dalje ostaje u upotrebi, ispunjavajući je gra ulogu nosača krstarećih raketa dugog dometa koji mogu pogoditi i kopnene i mornaričke ciljeve.
"S obzirom na svoje karakteristike, letelica je prilično blizu Tu-95", rekao je Lukaševič i dodao da će verovatno ispuniti istu ulogu, ali efikasnije i lukavije.
Uprkos višestrukim usavršavanjima, veteranska letelica još uvek je ograničena na staromodni zračni okvir. Ogromna letelica sa propeler-mlaznim motorom nije samo vrlo vidljiva raznim radarima, već stvara i mnogo buke.
"Tu-95 je" najbolji ", najglasniji je među našim avionima. Tako je bučan sa svim svojim propelerima i četiri motora da čak i podvodni hidroakustički sistem, koji se nalazi na dnu okeana i koristi za praćenje podmornica, može čuti buku aviona Tu-95 koji leti na 10 km nadmorske visine “, rekao je. Lukaševič.
S obzirom na to da je stvaranje aviona od samog početka veoma složen proces, pogotovo kada je reč o okviru koji se nikada ranije nije koristio u zemlji, to znači da mašina u izradi verovatno neće poleteti sledeće godine.
„Pri izradi aviona prvo se pravi statički prototip. Ova jedinica prolazi testove otpornosti na stres, kada se vazduhoplov napuni, vazdušni okvir se savija. Kada su projektanti sigurni da konstrukcija zadovoljava potrebnu čvrstoću, prvi leteći prototip je spreman za poletanje ", rekao je Lukaševič.
Statička ispitna jedinica je samo prazan trupac koji zapravo i ne leti, objasnio je Lukaševič, dok je prvi prototip letenja bar drugi model te letjelice istog tipa koji je izgrađen. Statička jedinica retko dobija sve odgovarajuće sisteme i zapravo je nadograđena na krajnji model letelice.
Rusija šalje migove, sirijska avijacija biće nazaustavljiva! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Logicno.com
