Darija Kisić Tepavčević je rekla da se u Srbiji poslednjih nedelja beleži trend pada učestalosti oboljevanja, ali da on nije linearan, kao što nije ni kod jedne zarazne bolesti, kao i da su povremeni skokovi i padovi su u okviru očekivanih vrednosti.

Ideja je u ovom momentu, kaže, da se otkrije svaki potencijalni rezervoar i da se spreči dalje širenje virusa u populaciji. Navela je da je jako bitan parametar ne samo apsolutni broj laboratorijski potvrđenih slučajeva, nego kakva je zastupljenosti određenih kliničkih formi bolesti.

"Oko dve trećine svih osoba kod kojih je potvrđena infekcija ili nema nikakvih simptoma ove infekcije ili se radi o blažim formama. To je jedan od najznačajnijih pokazatelja u ovom momentu", rekla je Kisić Tepavčević, koja je i zamenica direktorke Instituta "Batut".

Navela je da nema registrovanih žarišta u smislu širenja infekcije u populaciji i da su svi zapaženi skokovi novozaraženih u određenim mestima isključivo vezani za različita porodična okupljanja, porodične kontakte, kontakte u radnim kolektivima ili u nekim drugim zatvorenim prostorima.

"Taj broj, u stvari, odražava ovakvu vrstu aktivnosti, jer sa popuštanjem mera su počela ponovo i okupljanja i druženja ljudi", dodaje epidemiolog.

Još jednom je apelovala na oprez prilikom druženja i okupljanja, jer je virus još prisutan, ali kaže nije takvog intenziteta kao što je bio pre par meseci.

"Napominjem, nemamo nijednog žarišta u zemlji gde je širenje u opštoj populaciji sada većeg intenziteta", rekla je Kisić Tepavčevićeva.

Ukazala je da smo se uverili da fizička distanca i nošenje maski u zatvorenom prostoru spasava živote i zdravlje.

"Te preventivne mere nemaju alternative. Praktično je na nama da sami procenimo potencijalni rizik od odlaska na neko mesto za nas i za našu porodicu", navela je Kisić Tepavčevićeva.

Napomenula je da se epidemiloška situacija prati iz sata u sat i da se i dalje svaka 24 sata obaveštava javnost o trenutnim podacima kada je u pitanju učestalost oboljevanja, umiranja i izlečenih osoba.

"To će se pratiti i u narednom periodu. Sigurno ukoliko bi se uočile neke promene da bi se u skladu sa tim reagovalo", rekla je Kisić Tepavčevićeva.

Na pitanje da li se danas preciznije zna kada se može očekvati eventualni drugi talas epidemije, Kisić Tepavčevićeva kaže da je o tome jako teško pričati i proceniti imajući u vidu da se još ni prvi talas praktično gotovo nigde nije završio, sem u Kini.

Izvesno je, dodaje, da ćemo u narednom periodu imati sve manju učestalost oboljevanja, jer prolazi i sezona respiratornih infekcija.

Može se, kaže, očekivati da ćemo, ukoliko koronavirus preživi visoke temperature i ako nam se ponovo vrati na jesen, imati ponovo ovo oboljenje u našoj populaciji.

"Prvi talas smo i te kako dobro podneli. Sada dosta toga znamo o ovom virusu, naš zdravstveni sistem je apsolutno pripremljen i za veći broj obolelih. Nadamo se da nam to nikada neće zatrebati. Sada smo u svakom slučaju osnaženi i kao populacija i kao čitav zdravstveni sistem za svaki sledeći potencijalni udar ne samo ove zarazne bolesti nego i svih drugih", zaključuje Kisić Tepavčevićeva.

Najviše novozaraženih u Beogradu

Od 69 juče potvrđenih slučajeva koronavirusa u našoj zemlji, 45 zaraženih je registrovano u Beogradu, što je najlošiji rezultat u prestonici, odnosno najveći broj obolelih u jednom danu od 30. aprila, kada je potvrđeno 90 novozaraženih.

Kisić Tepavčevićeva kaže za da taj broj u stvari odražava okupljanja i kontakte, jer sa popuštanjem mera počela su ponovo i okupljanja i druženja ljudi.

Po broju zaraženih, prema jučerašnjim podacima sa sajta covid19.rs, Niš je na drugom mestu sa šest novozaraženih, u Somboru i Subotici su registrovana po dva slučaja, a po jedan oboleli zabeležen je u Kikindi, Čoki, Žitorađi, Kruševcu, Doljevcu, LJuboviji, Irigu.

I prema današnjim podacima Beograd je prvi po broju zaraženih. Od 66 slučajeva koronavirusa, 34 je registrovano u prestonici, 11 u Nišu, pet u Smederevu, tri u Leskovcu, po dva u Kuršumliji i Velikoj Plani i po jedan slučaj u Staroj Pazovi, Zrenjaninu, Inđiji i Smederevskoj Palanci.

Pročitajte OVDE zašto je Pink postao potencijalno žarište korone.

Izvor: RTS/Tanjug