Lazarević kaže da je i sam prošao „haško gubilište“, pa ga sada veoma brine sve što se dešava Mladiću.
Neadekvatno lečenje
- Veoma mi je žao što mu se to dešava i iskreno se nadam da će se izvući. I ja sam prolazio 10 godina taj pakao, to sistematsko ubijanje svih nas, počev od neadekvatnih terapija, više od šest operacija, od kojih neke nisu uspele... Na kraju su od jedne odustali računajući da ću završiti fatalno. To je pravo haško gubilište koje smo prošli, a neki i dalje prolaze. Zato se i bojim za Mladićevo stanje - kaže Lazarević.
On podseća da haški medicinski sistem svojevremeno ništa nije uradio ni za generala Zdravka Tolimira, koji je i preminuo u Hagu.
- On se tako za samo nekoliko meseci ugasio. To je zaista velika nepažnja i nešto krajnje zabrinjavajuće. Porodica je u tim situacijama nemoćna, u mom slučaju su pokušavali da intervenišu, ali uzalud. Zato bih javno zamolio naše organe vlasti, pre svega Ministarstvo pravde, da upute apel Haškom tribunalu da učine sve što je do njih da sačuvaju zdravlje Ratka Mladića - poručuje Lazarević.
Prisetio se i vremena koje je s Mladićem proveo u Hagu, a posebno pamti njihov rastanak.
Zatvorski razgovori
- Sećam se kao danas da je bilo, iako ima tome nekih pet godina. Tog 4. decembra 2015. me je ispratio iz Haga sa dva sladoleda. Kažem mu: „Ratko, nema potrebe“, ali eto, on je hteo da me s nečim isprati - priča Lazarević i dodaje:
- U Hagu sam bio s Mladićem, Radovanom Karadžićem, Zdravkom Tolimirom i Stojanom Župljaninom u isto vreme i često smo razgovarali, najviše o porodičnim problemima, jer su naši najbliži brinuli za nas i mi za njih. Pomalo smo umeli da se dotaknemo i procesa koji se vode protiv nas, a neretko i o stanju u našoj zemlju. Radovali smo se svakom napretku.
Nikola Šainović: Miloševićev slučaj sve govori
Nikola Šainović, haški osuđenik i bivši premijer Srbije, kaže za Kurir da je slučaj nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića najbolji pokazatelj kako se Hag odnosi prema zatvorenicima:
- U Haškom tribunalu je zdravstveno stanje pritvorenika pod kontrolom zatvorskog lekara i njegova uloga je veća nego što bi bilo normalno, a to govori primer Slobodana Miloševića, koji i pored vrlo očigledno teškog stanja kardiološke prirode nije bio hospitalizovan čak ni u zatvorsku bolnicu, a kamoli u neku u Hagu. To je najbolji primer kako se tamo o pritvorenicima brine.
Tači se povlači. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Kurir
