Prema njegovoj oceni, Srbiji je neophodna dugoročna strategija za očuvanje Kosova. On isitče da je posao političara da menja stvarnost ukoliko mu ona ne ide na ruku. Jovanović je poručio svojim biračima da nikada neće praviti saveze sa Srpskom naprednom strankom, napominjući da se ne kaje zbog toga što je odlučio da se upusti u izbornu trku, umesto da bojkotuje izbore.
Mali broj istraživača vam daje šansu da pređete cenzus od 3 odsto, mislite li da ćete uspeti u tome? Koji rezultat bi bio zadovoljavajući za vas?
Mislim da ćemo preći cenzus. Situacija je veoma rovita, ima mnogo lista koje gravitiraju oko tog nesrećnog cenzusa, ali neko će morati da iskoči. Uveren sam da imamo potencijal da budemo iznenađenje izbora, jer to mi govore reakcije ljudi na terenu, koje su veoma pozitivne. Sve mi to daje uverenje, ne samo da ćemo preći cenzus, već da ćemo biti i iznenađenje ovih izbora.
U slučaju da budete ispod cenzusa, da li ćete podneti ostavku na mesto predsednika Demokratske stranke Srbije?
Ne razmišljam o tom scenariju. Nikad nisam imao problem sa preuzmanjem odgovornosti, ali moram da kažem da sam ubeđen da će naša opcija nastaviti da doprinosi boljitku ove zemlje. Ako se dogodi da budemo negativno iznenađenje na predstojećim izborima, neću imati problem da se otvori pitanje moje pozicije unutar stranke.
Neki tvrde da ste Vučićeva opozicija i da ste previše blagi prema režimu. Zašto je to tako?
Te ocene nisu umerene isključivo prema meni. To se govori i za Sergeja Trifunovića, Sašu Radulovića. Za sve one koji su se odlučili da izađu na ove izbore. Moram da napomenem da je i sam Trifunović rekao da su mnogi iz Saveza za Srbiju želeli da izađu na izbore. To su politikantske optužbe, jer ako je neko bio oštar prema ovo režimu, to smo bili mi.
Sami ste pomenuli Savez za Srbiju, zašto vidite njih kao tvorce takvih optužbi?
Ko je preostao? Na kraju se stvorio utisak da su Boško Obradović, koji je hteo da izađe na izbore, Đilas, kome nije smetalo učešće na izborima i Vuk Jeremić, koji je izrazito protiv učešća na njima, jedina opozicija u Srbiji. Ne idu te optužbe samo prema meni, već prema svima koji izlaze na izbore. Nikada nisam krio da sam imao velike rezerve prema bojkotu, a odluka o našem učešću na izborima je, pre nego što je usvojena, dugo “provejavala”.
Da li se kajete zbog te odluke?
Apsolutno ne. I danas ne verujem u bojkot. Ne vidim ga kao svrsishodno sredstvo u borbi protiv ovog režima. U bojkot ne veruje niko. Boris Tadić je rekao da je ta ideja mrtva, a po svedočenju Sergeja Trifunovića, ni ljudi iz Saveza za Srbiju više ne veruju u to. Moram da naglasim da ja nikada nisam bio vlast, ali prema nekim ocenama, to što nisam vikao “Vučiću pederu” me ne kvalifikuje da budem opozicija. To što nisam lažno opkoljavao zgradu Predsedništva, da bih posle otišao, ipak ne znači da nisam opozicija. Ako je merilo opozicije da se ponašamo budalasto i da pravimo performanse koji koriste Vučiću, onda stvarno ne pripadam opoziciji. Ipak, verujem da je naš rad jedino pravo opoziciono delovanje. Vučić mene nije nikada pomenuo, ali nije “vadio iz usta” Đilasa, Obradovića i Jeremića…
Upravo je to jedan od razloga zbog čega vam spočitavaju da ste u bliskoj vezi sa vlastima?
A ja mislim da on pominje njih trojicu zato što mu savršeno odgovaraju kao opozicija. Dok se oni tako ponašaju, Vučić nikad neće pasti. Ako već upadate na RTS, onda ga i preuzmite. Ako ja to budem jednog dana učinio, to će biti sa namerom da ga preuzmem. Pa bio pukovnik ili pokojnik. Ipak, nadam se da do toga nikad neće doći, jer sam neko ko insistira na mirnim rešenjima. Oni svi glume Marinu Abramović u srpskoj politici. Ja ne mislim da je “politika na foru” nešto što može da pruži rezultat. Zato su oni stalno pominjani od strane vlasti. Idealni su za to. Kad birate između Vučića i Đilasa, stvarno se u jednom trenutku zapitate. Ja sa vlašću nikad nisam sarađivao i glasao sam protiv Briselskog sporazuma, a Đilas, i oni koji se sada izdaju za opoziciju, nisu to učinili. Imate intervjue nekih od tih lidera gde govore kako su postigli dogovor sa Vučićem oko Birselskog sporazuma i Beograda na vodi. Moj intervju u tom smeru nećete pronaći.
Da li onda možete da obećate svojim biračima da nećete ući u koaliciju sa SNS?
Mogu i obećavam. Nećemo biti u koaliciji sa njima na centralnom nivou, a ne vidim zašto bismo bili i na lokalu. Ne vidim da se kosovska politika promenila. Ja sam “razbio” sve koalicije sa njima koje sam nasledio čim se otvorila priča o razgraničenju. Da nije bilo priče o razgraničenju, te koalicije bi opstale, jer ja ne mešam lokalni i nacionalni nivo. Sve i da se sada promeni kosovska politika i da bude bliža nama, mislim da bi koalicija na republičkom nivou bila nemoguća.
Dakle, Kosovo je razlog zbog čega ne možete sa Vučićem?
Zbog Kosova i njegovog vladanja, koje je brutalno. Naročito na lokalu se to vidi.
Ko su za vas poželjni partneri posle izbora?
Da ima više kvalitetnih ljudi na političkoj sceni, ne bih jurio za novim ljudima. Naši potencijalni partneri su svi oni koji se slažu sa našim stavovima.
Da li bi SPAS Aleksandara Šapića bio moguć partner vašoj koaliciji?
Da se ne lažemo, nije realno da formiramo zajedničku vlast. Na Novom Beogradu je nemoguća kaolicija, jer tamo nismo izašli sa listom. Nismo uspeli da sakupimo dovoljan broj potpisa. Šapić se pobrinuo da bude što manji broj lista na toj opštini i da ostvari što bolji izborni rezultat, što je legitimno.
U vašim predizbornim porukama ističete da je došlo vreme za “čišćenje Srbije”. Pojavila se i jedna fotografija gde se poziva na čišćenje migranata iz naše zemlje. Je l’ to vaša autentična poruka ili je reč o montaži?
To nije naš plakat. Meni je to smešno. Društvene mreže ne treba shvatati kao ozbiljan izvor informacija. Nikada to ne bismo stavili na plakate, jer to ne liči na nas. Mi ne pozivamo na čišćenje ljudi, već negativnih pojava.
A kako vi vidite ponašanje Srbije povodom migrantske krize. Da li je ona adekvatno reagovala?
Reagovala je prilično solidno, jer je znala da su ti ljudi u tranzitu i da je ogromnoj većini cilj da se domogne zapadnoevropskih ili skandivanvskih zemalja. Srbija im je taj tranzit olakšala. Ipak, mislim da je kontrola granica morala da bude bolja. Razumem patnju ljudi, ali naša zemlja nije učestvovala u rasturanju Bliskog istoka. Tako da Srbija, osim onog ljudskog dela, nema nikakav dug prema tim ljudima, a ni sama nije u dobroj stuaciji da može to da podnese. Mnoge zemlje, koje stoje bolje od nas, su hermetički zatvorile granice. Mislim da kontrola mora da bude veća kako ne bi svako imao mogućnost da bez ikakvih papira šeta kroz našu zemlju. Moramo da budemo veoma obzrivi, jer je naša demografija slaba. Uz dužno poštovanje prema svima, mislim da moramo da sačuvamo sopstveni identitet i da svoju vitalnost povratimo, ne tako što ćemo da dozvolimo naseljavanje drugih nacija, kultura i vera, nego tako što ćemo jačati sopstvenu demografiju.
Jedna od tema o kojoj najčešće govorite odnosi se na rešavanje statusa Kosova. Kako vidite trenutnu poziciju Srbije?
Kao veoma lošu. Politika za koju se zalaže Aleksandar Vučić je u potpunosti protivustavna i kao takva neprihvatljiva. Razgraničenje je druga reč za predaju Kosova i Metohije. To ljudi moraju znaju, pa čak i oni koji nisu mnogo vezani za kosovski zavet. Svi moraju da znaju da je bilo kakav vid predaje Kosova i Metohije poguban.
Da li danas možemo bezuslovno da kažemo da je Kosovo Srbija?
Možemo i moramo. Politika služi da se stvarnost menja, bez obzira što je ona trenutno komplikovana za nas. Šta mislite, da Turci govore kako Turska Republika Severni Kipar nije Turska, zato što je niko nije priznao osim njih? Naravno da ne. Je l’ neko od Palestinaca smatra da će Jerusalim zauvek ostati glavni grad Izraela? Naravno da ne. Oni se bore da to promene. Istorijski procesi se menjaju. Možda nam stvarnost trenutno nije naklonjena, kao što ni Albancima nije bila 1912. godine kad smo oslobodili Staru Srbiju. Ipak, oni su nakon toga radili na tome da to promene i donekle su uspeli. Kod nas se stalno ističe šta Albanci neće, a niko da pita šta mi hoćemo? Je l’ mogu ja kao Srbin da kažem kako nešto neću? Naravno da mogu. Osim ako imam kompleks niže vrednosti, pa mi je sve što kažu Albanci “Sveto pismo” ili “Kuran”.
Vučić često govori da opozicija želi da ga ruši na temi Kosova. Kako biste vi rešavali ovo pitanje da ste u njegovoj koži? Da li biste seli za isti sto i razgovarali sa Hašimom Tačijem?
Dijalog mora da se vodi, ali on mora da ima neke okvire. Na jednostrane akcije ne možete da reagujete drugačije osim fizički. Okvir je Ustav Republike Srbije i Rezolucija UN 1244. Reč je o pravno obavezujućem dokumentu koji još uvek nešto znači. Ako Albanci neće da diskutuju o tome, nećemo ni mi. U tom slučaju jačamo srpski korpus na Kosovu i garantujemo bezbednost Srbima na toj teritoriji. Morate biti spremni i da intervenišete za slučaj da nekom padne na pamet da fizički ugrozi Srbe, a da KFOR ne radi svoj posao. To je elementarna stvar i tu nema blefa. Međutim, kad ste jaki, onda neće biti ni provokacija, jer niko ne želi sukob. Bitno je jačati i na ekonomskom planu, a na međunarodnom raditi ono što radi Dačić sa inicijativom za povlačenje priznanja Kosova. Doduše, on to ne radi strateški, već taktički, kako bi poboljšao poziciju Srbije za razgraničenje, odnosno izdaju. U ovome što on radi je dobro to što je pokazao da priznanje Kosova nije nepovratan proces. Sve u svemu, strategija očuvanja Kosova mora da bude promišljena od strane ozbiljnih ljudi.
Kažete da biste poslali vojsku na Kosovo. U tom slučaju imali bismo sukob sa Zapadom. Kako bismo se odbranili od toga?
To je onaj trenutak kad politika postoje ozbiljna i kad je važno koliko se bavite ovim poslom, kakva vam je diploma i da li imate težinu. Bili biste u potpunosti u pravu da su ovo devedesete godine prošlog veka i da je jedino važna volja Sjedinjenih Američkih Država. Međunarodni sistem je sada donekle uravnoteženiji. Imate primer Sirije gde prvi put nije pao režim na koji je krenuo Zapad. Kina je mnogo jača nego što je bila i više učestvuje u međunarodnoj politici. Spremnost naše zemlje da odbrani svoju teritoriju ne bi sada naišla na osudu, a kamoli da izazvala rekaciju kakvu je mogla pre deset godina. Sada niko ne bi pokušao da zaustavi Srbiju u tome. Svet se promenio i našoj zemlji se otvorio manevarski prostor. Zato ja ne bih žurio. Ne žure ni Palestinci, a ni Turci. Važno je da menjamo stvarnost, da “kidamo” komad po komad i vraćamo stvari na svoju stranu. Makar prošlo sto godina. To je strategija, a Srbi moraju da se nauče toj vrsti strateškog promišljanja.
Hag je pakao, sistemski ubijaju ljude. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: nova.rs
