Od početka jula Berlin preuzima i predsedavanje Evropskom unijom. Šta je Nemačka spremna da žrtvuje, kako bi spasila Evropu?
- Verujem da Nemačka ne mora ništa da žrtvuje, već da je Evropa veliki dobitak za Nemačku. Nemačka, kao velika izvozna nacija, profitira kada Evropi dobro ide. Zato želimo da se pobrinemo za to da zemlje koje su posebno jako pogođene pandemijom, poput Italije ili Španije, brže prebrode krizu.
Velika finansijska pomoć iz Nemačke je pozitivno iznenadila mnoge u Evropi. Da li je ovo neka nova Nemačka?
- Znamo da imamo veliku odgovornost u Evropi. Odlučili smo da damo doprinos kako se ne bi dalje zaoštrio konflikt između severa i juga koji se nazirao. Zato smo izneli zajednički predlog sa Francuskom. Verujem da će taj predlog biti osnova za konsenzus u okviru EU. To je put kojim želimo da nastavimo i tokom predsedavanja.
U EU postoji i konflikt između istoka i zapada. Da li ćete se time baviti konsekventno?
- Da. U centralnoj i istočnoj Evropi ima mnogo država koje su posebno bezbednosno-politički drugačije postavljene nego zapadna Evropa. Tu postoji sećanje na Sovjetski Savez koje se prenosi na današnju Rusiju. Nemačka može da bude most u Evropi između zapada i istoka. Zato se zalažem za novu istočnu politiku, koja bi bila usmerena u zadržavanju centralnih i istočnoevropskih komšijskih država u okviru EU i sprečavanju utiska da su to drugoklasne članice EU.
Ali postoje problemi u shvatanju pravne države, recimo u Poljskoj i Mađarskoj. Kako ćete se prema tome odnositi tokom predsedavanja?
- Mora biti jasno da je vladavina prava jedna od osnovnih vrednosti EU. Imaćemo diskusiju o tome da li pridržavanje vladavine prava možda mora da bude jače povezano sa finansijskom pomoći EU. I to će biti tema našeg predsedavanja.
Američki predsednik Donald Tramp je najavio povlačenje dela američkih vojnika iz Nemačke. Izgleda da se na SAD više ne može osloniti. Šta još očekujete od Trampa pre američkih izbora?
- Američka predizborna kampanja odvija se po sopstvenim pravilima. Ali Evropljane i Amerikance povezuju zajedničke vrednosti liberalne demokratije i slobode, bez obzira na to ko sedi u Beloj kući. To je drukčije u drugim svetskim regionima. Zato, kao i do sada, ima više stvari koje nas povezuju sa SAD od onih koje nas razdvajaju. I to iako su odnosi u ovom trenutku komplikovani.
Moraju li Evropljani ubuduće da se snađu bez Amerikanaca?
- Ne verujem da moramo da se snalazimo sami. Verujem da i Sjedinjene Države imaju interesa da spoljnom i bezbednosnom politikom budu čvrsto vezane za Evropu. Ali moguće je da SAD više neće biti štit Evrope, onako kako su bile ranije. To bi značilo da moramo više sami da uradimo za sopstvenu bezbednost, da u NATO mora da postoji evropski stub.
Zar Evropa ne treba da teži tome da bude vojno nezavisna?
- Ne želim da Evropa bude vojno nezavisna. Hoću da, zajedno sa SAD kao saveznikom u okviru NATO, zajednički branimo bezbednosne interese. Ne mogu ni da zamislim da SAD dugoročno mogu imati interesa da se u bezbednosnom smislu razvežu od Evrope.
Uprkos tome, SAD trenutno ostavljaju velike geopolitičke rupe. Može li ih Evropa ispuniti i kako?
- Ne možemo da uletimo u svaki prostor iz kojeg se SAD povuku. Već smo preuzeli mnogo odgovornosti, recimo u Africi, posebno u pojasu Sahela, ili u Avganistanu gde Nemačka treba da igra ulogu u internom mirovnom procesu u zemlji. Uvek se radi o bezbednosti, ali i o diplomatiji. Jer ratovi se završavaju mirovnim ugovorima, a do njih se dolazi jedino politički, a ne isključivo vojno.
Na kraju jedno lično pitanje: kad znate stanje u svetu, možete li da spavate noću?
- Kad putujem svetom, srećem mnoge odgovorne ljude. Takvi ljudi su ogromna većina, i zato mogu mirno da spavam.
Pročitajte OVDE kako je Iran testirao krstareću raketu nove generacije.
Izvor: Dojče vele
