A evo što to, konkretno, u svom članku na nemačkom jeziku navodi 46-ogodišnji profesor Terhale:
Nemačka kancelarka Angela Merkel pokazala se kao „iskusni krizni menadžer“. Ali ona ne daje dovoljno pažnje drugom, ne manje ozbiljnom problemu – Rusiji i Kini, čiji pritisak na zapadni svetski poredak raste. Prošla su ona vremena kada je Evropa mogla ostati zatvoreno tržište, a ostali je svet smatrati kao veliki trgovinski prostor. Berlin, s tim u svezi, mora naučiti govoriti s Moskvom i Pekingom „jezikom sile“, kako bi sprečavao njihove ambicije, koje imaju ne samo ekonomski karakter. Nemački političari učinili su jednu veliku grešku, dozvolivši izgradnju gasovoda „Severni tok 2“ kojim su podrili proturuske sankcije, rekao je dalje Terhale i izjavio sledeće:
„Da, Putin je materijalno stradao. Ali psihološki on je još 2014. g. shvatio kako gospođa Merkel ne misli ozbiljno. Zato se Putinovo ponašanje nije promenilo – niti u Donbasu, niti u Siriji, niti u nuklearnom Kalinjingradu. Nedavno je Merkel ponovo pokazala mekoću prema Rusiji, nezavisno o dokazima njezine uloge u velikom hakerskom napadu na Bundestag 2015. g. To samo jača cinizam šefa Kremlja.“
Terhale dalje piše kako Berlin gasovod „Severni tok 2“ smatra ekonomskim projektom i da se tako odnosi i prema zajedničkim poslovima s Kinom. Ali kineski predsednik Si DŽinping davno je odbacio pređašnju suzdržanosti i želi više. A nemački političari to ne uviđaju i ignorišu činjenicu, da je Peking poslednjih pet godina ubrzano jačao svoju vojnu moć. A snažno jačanje Kine je „ugrožavanje postojećeg zapadnog svjetskog poretka“. Zato Berlin mora razmotriti svoj strateški hod i iskoristiti sva dostupna sredstva kako bi prinudio Peking na obuzdavanje svojih ambicija.
Terhale navodi sledeće: „Onaj, ko u 30. godišnjici ujedinjenja Nemačke shvata slobodu koju smo uspeli izboriti, mora danas, posmatrajući događaje u Hong Kongu, primetiti, kako takav svetski poredak mi ne želimo.“
Ali Nemačka nema svoju koncepciju, nema odgovora na pitanja koja se tiču za nju životno važnih interesa, navodi dalje autor. Naravno, ako se sukob Vašingtona i Pekinga u Južnokineskom moru zaoštri, SAD će poslati svu svoju zastrašujuću silu na Kinu, ali će istodobno oslabiti američke pozicije u Evropi, što može izazvati agresiju sa strane Rusije. Za Putina, kojeg još uvek ne zadovoljava teritorijalna podela, nastala 1991. g., želja za iskorištavanjem slabosti Zapada biće vrlo velika.
„Ali poseduje li sadašnja kancelarka to strateško shvatanje, koje je nužno, kako bi danas, kada je u igri budućnost Evrope, zaštitili od svojih neprijatelja najviše blago, slobodu? Gospođa Merkel… nema takav dojam“, zaključuje Maksimilian Terhale.
Tekst je u samoj svojoj biti poziv na novi hladni rat u Evropi i svetu, međusobnu konfrontaciju Istoka i Zapada, ukopavanje u svoje rovove. I što na kraju krajeva znači „zapadni svetski poredak“ u svetu koji je već odavno prerastao tu formu? Što znače floskule o zapadnim vrednostima, slobodama i td., kada su, iskreno, te vrednosti odavno nestale a slobode svedene na golu borbu za opstanak, beskrajne ideološke i socijalne sukobe, kontrolu svega i svačega što odudara od zacrtanih meinstrim interesa itd. Tući se u ime takvih, ispraznih ideala, o kojima govori Terhale, s jednom Kinom oko Južnokineskog mora ili Hong Konga, a da bi se očuvao takav svetski poredak nema nikakvoga smisla. Uostalom, neka se on lično ili njegova deca za taj deo sveta iz njemu bitnih razloga idu boriti. Međutim, Terhale to ostavlja američkim vojnicima (kao da se njima ratuje s Kinezima u „kineskom dvorištu“), dok bi se, u međuvremen, mi evropljani trebali pripremati za rat s Rusijom koja eto samo čeka da nas napadne i teritorijalno proširi, kao da joj nije previše i svoje teritorije koje nema čime napučiti.
Naravno, iza svih ovih Terhaleovih reči ne krije se ništa drugo nego ekonomski i financijski interesi Zapadnog (u prvom redu britanskog i američkog) krupnog kapitala koje on ne želi ni sa kim deliti i za koje je spreman i fizički se boriti – ali ne svojim, već tuđim rukama. Angela Merkel, koja nedvosmisleno ima puno mana (jedna od najveći je „politika dobrodošlice“ migrantima u Nemačku i EU) sve to dobro razume i shvata ulogu koju joj London (i Vašington) sada nameću. Nemačka bi, prema Terhaleu, trebala postati svojevrsni novovekovni „zid hrišćanstva“ Evrope, i polako krvariti, ovoga puta ne pred Turcima, već pred „poganim“ Rusima i Kinezima.
Možda bi se Terhaleu bilo bolje zapitati, zašto je Velika Britanija uopšte napustila EU (i tu istu Nemačku), nego što on sada arogantno daje lekcije Berlinu o tome kako kancelarka i nemački političari dobro ne rade i što u svom radu moraju popraviti. Ako se britanska politika već toliko brine za Nemačku i EU, njezine slobode, vrednosti, interese, mogla je jednostano ostati u toj istoj EU i tamo s njom zajednički delovati na njihovoj zaštiti. Jer Terhele, s obzirom na svoje radno mesto, ovim tekstom sasvim sigurno ne iznosi samo vlastite stavove.
Šta je Zaharova objavila nakon posete srpskoj prestonici, saznajte OVDE!
Izvor: geopolitika.news
