NJena elitna hakerska grupa je pokradena! Neko je uspeo da joj ukrade 34 terabajta informacija, odnosno 2,2 milijarde stranica teksta.
Ta hakerska grupa bila je navodno više fokusirana na razvijanje tehnološki naprednih metoda špijuniranja, nego na kibernetičku zaštitu vlastitog sistema i “proizvoda”, pa je 2016. godine (za vreme vladavine Baraka Obame) došlo do najveće krađe poverljivih podataka u istoriji američke špinunaže.
Istragu o krađi otvorio je sadašnji državni sekretar SAD Majk Pompeo, koji je bio šef CIA pre dolaska na čelo Stejt departmana.
CIA je postala svesna krađe tek 2017-te. Celu godinu nakon što se dogodila. A sigurno ne bi bila ni tada da većina ukradenih informacija nije objavljena na stranicama Vikiliksa pod nazivom „Trezor 7".
Unutrašnjom istragom CIA još nije sa stoodstotnom sigurnošću utvrđen puni obim krađe. Nije zato što Vikiliks nije objavio sav ukradeni sadržaj, nego samo jedan deo.
Informacije koje su „iscurile“ u najvećoj meri odnosile su se na špijuniranje neprijateljskih agenata, a prema objavljenim poverljivim podacima - Amerikanci su im bez njihova znanja aktivirali kamere i mikrofone na mobilnim uređajima kako bi ih pratili i presretali.
Ameri se teše time što CIA svoje i najveće nacionalne tajne drži u "zlatnom folderu".
Američki mediji tvrde da u internom izveštaju agencije piše da je za krađu odgovoran jedan od zaposlenih. Mada se njegovo ime ne pominje, mediji tvrde da je reč o DŽošui Šalteu.
On sada vodi pravnu bitku kojom želi da dokaže nevinost, a za potrebe sudskog procesa delimično je objavljen tajni izveštaj CIA.
Šalteovi advokati tvrde da je, zbog slabe sigurnosti celog sistema u Agenciji, imao jednak pristup poverljivim podacima, kao i nekoliko stotina drugih zaposlenih.
“Unutrašnja revizija“ je utvrdila da postoje „ozbiljni bezbednosni propusti kod najosetljivijih kibernetičkih oružja“ zato što članovi elitne hakerske grupe CIA međusobno dele lozinke administratora kada ih koriste, zbog čega svaki sledeći korisnik ima uvid u istoriju pretrage svog prethodnika.
Zbog tih propusta, piše u tekstu, "unutrašnjim počiniocima" bilo je lakše da uzmu poverljive podatke Agencije, što znači da je teže utvrditi ko je odgovoran.
Dodatnu dimenziju celom slučaju daje to što je CIA - za potrebe održavanja mreže i samih uređaja - često uzimala spoljne saradnike po ugovoru, čime se spisak mogućih počinilaca dodatno širi.
Do najveće krađe poverljivih podataka u CIA došlo je samo tri godine nakon što je Edvard Snouden, saradnik Nacionalne bezbednosne agencije (elektronske špijunaže), ukrao i objavio tajne informacije o njenim špijunskim operacijama.
Pročitajte OVDE kako je Kremlj demantovao DŽona Boltona.
Izvor: Fakti.org
