Interviju prenosimo u celosti.

Znači, samo maske i pranje ruku?

- Ruke moraju stalno da se peru. Nije više dovoljno posle toaleta, i pre i posle obedovanja. Rukavice je jedino opravdano nositi na poslu, kao recimo u "Juri", gde se tokom proizvodnje rukama pipa mnogo predmeta. A i u marketima, na pijacama, u tržnim centrima, gde pipate mnogo proizvoda. Na ulici ili u kafiću, restoranu nisu vam potrebne rukavice. A ni konobarima, jer rukavice samo njih štite, ali ne i vas ako svašta dodiruju istom rukavicom. Konobari treba svaki čas da peru ruke jer samo time štite goste. I obavezno da nose maske. Na otvorenom je besmisleno nositi maske.

Ispada da ko je i preležao koronu ne znači da je imun i da je neće opet dobiti?

- Kineske naučne studije pokazale su da se korona vraćala, i to je jedino što znamo, iz literature. Dakle, ako radite test na antitela i pokaže vam IGG, što znači da ste u nekom momentu imali koronavirus i da imate antitela, ne znači da ste zaštićeni. Opet možete da obolite jer je virus nov, mutira, a i ne znamo sve o njemu. I zato ljudi treba da vode računa. A posebno mladi. Čak 29,3 odsto obolelih kod nas su mlađi od 60 godina. A, nažalost, neki su i umirali. Imali smo ljude 1978, 1973. godište koji su umrli. Ako ste mladi, ne znači da imate dobar imunitet i da nemate neke skrivene bolesti. Mladi su vrlo neozbiljni. Evo, koliko njih ide redovno na sistematski?!

Da li je u Srbiji zabeležen slučaj da je neko dva puta dobio koronu?

- Takav slučaj još nismo imali.

A šta pokazuje studija o kolektivnom imunitetu na 7.000 domaćinstava?

- Još nemamo nikakve rezultate, i dalje traje. Vrlo je moguće da će ta studija pokazati da nemamo kolektivni imunitet. Ne očekujem velike rezultate s obzirom na to da nije mnogo ljudi bolovao. Pogledajte, nemaju ga ni Šveđani, koji su imali čuveni labavi model. A i u Londonu je ispod 15 odsto, što je nedovoljno i daleko od poželjnih 60-70 odsto. A čak i da ste preležali, ne znači da ste sigurno zaštićeni. Takođe, moguće je da vam se virus vrati, čak i ako primite i najbolju vakcinu, koje, uzgred budi rečeno, trenutno i nema. Dosta toga zavisi od samog čoveka, kakav mu je imunitet, da li ima neke skrivene il nasleđene bolesti. LJudi različito reaguju na istu vakcinu, što se pokazuje i kod gripa. Podsećamo da i danas počinje testiranje na antitela na sopstveni zahtev.

Kada ćemo se vakcinisati protiv koronavirusa?

- Verujem da će je naše stanovništvo primati u sezoni 2021/22. Trenutno se 28 kompanija utrkuje ko će pre dati vakcinu. I neka se utrkuju i neka je probaju na sebi, pa ćemo onda mi da je uzimamo. Nećemo mi da budemo pokusni kunići. Da bi se došlo do bilo koje vakcine, treba da se prođe kroz četiri faze - u prvoj se virus ispituje i onesposobljava da izazove bolest, već samo da može da stvara antitela, pa sledi faza testiranja na životinjama, pa na ljudima dobrovoljcima i četvrti nivo jeste odobravanje. Zato, neka bogati na sebi ispituju, a mi ćemo verovatno od jeseni 2021. moći da je koristimo. I ne verujem da će igde biti široke primene. Najverovatnije će je, kao i kod gripa, dobijati ugrožene kategorije - stariji od 65 godina, hronični i kardiovaskularni bolesnici, oni koji imaju problema s plućima, onkološki pacijenti.

Ali onkološkim pacijentima je zabranjena vakcina protiv gripa.

- Nije, to onkolog treba da proceni na osnovu stanja pacijenta. Ako organizam može da je podnese, ona će mu možda i glavu sačuvati. Ne treba apriori odbacivati vakcinu ako neko ima kancer.

Dakle, čekamo drugi talas da steknemo kolektivni imunitet?

- Zaista mislim da drugog talasa neće ni biti na jesen. Naravno, niko to ne može sa sigurnošću da predvidi, ali ako virus prođe južnom poluloptom, a vidimo da je u Južnoj Americi u punom jeku, čak i da se na severnu vrati na jesen ili zimu, to neće biti ništa značajno. Istrošio se, oslabio je.

Nestoroviću bih ja oštro odgovorio

Prof. dr Branimir Nestorović, koji je s vama u kriznom štabu, često iskače kontroverznim izjavama. Smeta li vam to i šta mu kažete?

- Nije tačno da uopšte nismo bili spremni i da nismo znali šta radimo, da je bio totalni haos, kako je to prof. Nestorović rekao u petak na panelu. Kolege Darija Kisić Tepavčević i Predrag Kon su mu vrlo diplomatski odgovorili da smo tačno znali šta radimo. Ja bih bio mnogo oštriji i nimalo ne bih bio diplomata. Kakav je to način da tako govori?! Naravno da smo znali šta radimo. Jeste ovaj virus nov, ali ovo nam nije ni prva epidemija, ni prva pandemija. Dr Kon, prof. dr Vladimir Petrović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine i ja radili smo na pandemiji svinjskog gripa 2009/10. i sada smo tačno znali šta radimo. Postoji utvrđena svetska doktrina sprečavanja i suzbijanja pandemija i epidemija. Ostale izjave i istupe prof. Nestorovića neću da komentarišem.

Hlorokin različito utiče na ljude

SZO je prekinula studiju o dejstvu hlorokina na kovid pacijente jer je, kako je navela, taj lek opasan po zdravlje i život. Kako hlorokin deluje na naše pacijente? - Jedni kažu da ne valja, drugi kažu da valja, a ja mogu da vam kažem da je sve individualno i da zavisi od samog organizma. Zaista smo imali ljude kod kojih je terapija hlorokinom, u kombinaciji sa drugim lekovima, delovala odlučujuće da pobede kovid 19, ali i onih kod kojih uopšte nije bilo efekta.

Libijska vojska nezaustavljivo napreduje! Neprijatelj u povlačenju! Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Kurir