Izlazak britanskog ratnog broda, specijalizovanog za vađenje mina iz velikih dubina, na nemirne vode Baltika, kao i isprobavanje bojevog gađanja sa ruske amfibije sposobne da ponese 13 borbenih tenkova nadomak Kaljiningrada, osetno podižu geopolitičku napetost u vreme najavljenog finiša izgradnje rusko-zapadnoevropskog gasovoda.
Vesti o pristizanju britanskog ratnog broda, koji će sledećih pet sedmica provesti u sastavu „deminerske vežbe“ NATO-a na Baltiku, i artiljerijsko testiranje ruske amfibije nosivosti 5.000 tona, padaju u delikatnom trenutku. Pre nekoliko dana „Akademik Čerski“, koji bi mogao da postavi preostalih 160 kilometara „Severnog toka 2“ (nakon povlačenja švajcarskog izvođača „Olsiz“ zbog prve runde američkih sankcija), ponovo je iznenadio posmatrače koji od februara prate kretanje tog broda.
Naime, nakon što je iz Sibira preplovio 22.000 kilometara – u pratnji dva ruska ratna broda - „Akademik Čerski“ je početkom maja stigao u rusku eksklavu Kaljiningrad, a ubrzo zatim se usidrio u nemačkoj luci Mukran, logističkoj bazi za izgradnju „Severnog toka 2“.
Mukran je na Rigenu, najvećem nemačkom ostrvu u Baltiku, odakle se za tri i po sata vožnje trajektom stiže na dansko ostrvo Bornholm. Upravo oko njega ide trasa nezavršenog dela „Severnog toka 2“.
Zapadni satelitski snimci su nakon sidrenja „Akademika Čerskog“ u Mukranu zabeležili povećanu aktivnost u tamošnjim skladištima cevi graditelja „Severnog toka 2“. Zabeleženo je i da je „Akademik Čerski“, praktično na korak od gradilišta oko Bornholma, u Mukranu primio dodatnu posadu i „izvestan tehnički materijal“, javile su agencije.
Ukotvljen pored ruske barže „Fortuna“ na oko pet nautičkih milja ispred Mukrana, „Akademik Čerski“ je danima plutao. Zatim je pred protekli vikend iznenada isplovio, da bi se „neobjašnjivo“ usidrio šest nautičkih milja dalje na pučini, izvestio je ruski „Sputnjik“. Kuda je krenuo „Akademik Čerski“? Zašto se zaustavio nasred mora?
Prostor u kojem odvija gradnja „Severnog toka 2“ postaje, izgleda, i vojni poligon. Prema najavama iz Londona, minolovac „Remzi“ (M110), ostaće na Baltiku do početka jula kako bi se s grupom brodova NATO-a bavio „problemima iz prošlosti, sadašnjosti i budućnosti“.
Poznato je da podno Baltika ima pregršt mina zaostalih od Drugog svetskog rata. Taj brod stigao je u misiju NATO-a na Baltiku nakon nedavno završene slične „deminerske vežbe“ alijanse na istom pomorskom prostoru. „Remzi“ bi, po objavljenom rasporedu, ostao tamo i u vreme predstojećih velikih manevara NATO-a na Baltiku od 5. do 18. juna.
Početkom ovog meseca, „Pjotr Morgunov” će, nakon uvežbavanja artiljerijskih dejstava u Kaljiningradu, nastaviti s testiranjem radio-tehnike i dejstava protivvazdušnih radara negde na Baltiku, javio je Tas.
Ćudljivo Baltičko more graditeljima ostavlja tek nekoliko sedmica za ozbiljne podvodne radove na dubinama, gde ponegde još ima zaostalih podvodnih mina. Dalje kretanje „Akademika Čerski“ pomno će se ovog leta pratiti sa kopna i mora nadaleko od Mukrana i Bornholma.
Pročitajte OVDE zašto svet strepi od odluke Moskve.
Izvor: Politika
