"Ova mreža ne samo da planira i izvodi napade… ona takođe nastavlja da inspiriše pojedince da samostalno izvode napade", rekao je Natan Sals američki koordinator za borbu protiv terorizma pri Stejt departmentu.
Izveštaj u uvodu napominje da su Islamska država, Al-Kaida i grupe koje podržava Iran i dalje glavna pretnja u borbi protiv terorizma na globalnom planu, ali da je u ekspanziji i rasno i etničko motivisani terorizam, odnosno belački supremacisti.
Na konferenciji za medije novinarima se obratio američki državni sekretar Majk Pompeo koji se osvrnuo na situaciju u Iranu i istaknuo važnost produženja embarga na oružje za Iran.
Pompeo je takođe spomenuo Venecuelu i njen uvoz nafte iz Irana, istakavši da je "nedopustivo da država koja raspolaže sa jednim od najvećih rezervi nafte u svetu uvozi naftu iz Irana" što omogućava Iranu da dalje sponzoriše terorizam.
Među državama u kojima se ciljano prati razvoj mogućih terorističkih pretnji nalaze se zapadnobalkanske države: Bosna i Hercegovina, tzv. Kosovo, Severna Makedonija i Srbija. Pored njih u istoj grupi su: Avganistan, Azerbejdžan, Bugarska, Gruzija, Iran, Kazahstan, Kirgistan, Pakistan, Rusija, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan.
Koliko su države Zapadnog Balkana napredovale u borbi protiv terorizma?
Bosna i Hercegovina
Izveštaj navodi da u BiH tokom 2019. nije bilo terorističkih napada. Takođe da nije bilo pokušaja odlazaka na strana ratišta bh. državljana tokom prošle godine, iako je na desetine onih koji su otišli prethodnih godina ostalo u Iraku, Siriji i Ukrajini, te da se ova država i dalje suočava sa pretnjom povratka boraca sa stranih ratišta.
Pohvaljen je napor koji je ostvaren u organizovanom povratku iz Sirije kada je 19. decembra u zemlju vraćeno šest žena, 12 dece i sedam muškaraca.
Blage sudske kazne u slučajevima terorizma i dalje predstavljaju izazov za Bosnu i Hercegovinu, ali nedavne presude ukazuju na to da neki od sudija prepoznaju potrebu primene strožih sankcija, navodi se u izveštaju.
Operativna koordinacija nastavlja se i interno u BiH i s američkim partnerima. BiH je članica Međunarodne koalicije za poraz "Islamske države". Međutim, komplikovana politička situacija narušava bolju i efikasniju saradnju, posebno zbog nedostatka strateških smernica Ministarstva bezbednosti BiH.
Iako je postignut mali napredak u rehabilitaciji i deradikalizaciji, različite grupe iz sektora civilnog društva, Međureligijsko veće i pojedine verske vođe uložili su značajne napore u sprečavanju i suzbijanju radikalizacije i regrutovanja.
Srbija
Srbija sprovodi svoju Nacionalnu strategiju za sprečavanje i suzbijanje terorizma za 2017-2021. i prateći Akcijski plan kojim se nastoje utvrditi rani faktori koji dovode do terorističke radikalizacije, poboljšati sigurnost svojih građana i pratiti i suzbijati aktivnosti na društvenim medijima.
Srbija je 2019. imenovala direktora policije u Ministarstvu unutrašnjih poslova za nacionalnog koordinatora za suzbijanje radikalizacije i regrutovanja za terorizam. Vlada je preduzela neke korake kako bi se suprotstavila nasilju nad manjinama, navodi izveštaj.
Bez terorističkih napada u 2019. i niskog stepena aktivnosti regrutovanja za ID, glavna zabrinutost u vezi terorizma u Srbiji ostaje potencijalno kretanje novca i oružja kroz regiju, regrutovanje i povratak boraca sa stranih ratišta i militanata, revitalizacija terorističkih ideologija i mogućnosti samoradikalizacije, uključujući rasno i etnički motivisan terorizam.
Srbija je izgradila svoje napore u borbi protiv terorizma i nastavlja saradnju sa SAD i međunarodnim partnerima. Srbija je, kao i BiH članica Međunarodne koalicije za poraz "Islamske države".
Severna Makedonija
Severna Makedonija je sarađivala sa Amerikom u naporima borbe protiv terorizma i bila je članica Međunarodne koalicije za poraz "Islamske države". Bez terorističkih napada u 2019. godini i bez prijavljenih odlazaka građana na strana ratišta i pridruživanje "Islamskoj državi", glavna teroristička prijetnja s kojom se Severna Makedonija suočila jeste povratak stranih boraca iz Sirije i Iraka.
Vlasti Severne Makedonije procenile su da su pripadnici i simpatizeri tzv. Islamske države bili prisutni u Severnoj Makedoniji. Nacionalni odbor za suzbijanje nasilnog ekstremizma i terorizma procenio je da je 156 građana Severne Makedonije putovalo kako bi se pridružilo terorističkim grupama u Siriji i Iraku. Od tog broja 36 je ubijeno, 37 ih je ostalo, a 83 se vratilo u Severnu Makedoniju, navodi izveštaj. Vlasti su priznale kako nepotvrđeni broj članova porodica živi u izbegličkim kampovima u Siriji.
Tzv. Kosovo
Na tzv. Kosovu tokom 2019. nije bilo terorističkih napada. Tzv. Kosovo je nastavilo da se bori protiv pretnje terorizma blisko sarađujući sa SAD i član je Međunarodne koalicije za poraz "Islamske države".
Izveštaj navodi da se tzv. Vlada Kosova približava kraju vremenskog okvira predviđenog opsežnom strategijom za borbu protiv nasilnog ekstremizma i priprema novu sveobuhvatnu strategiju i akcijski plan za 2020-2025.
Uz američku pomoć, 20. aprila na Kosovo su se vratila četiri borca sa stranih ratišta i 106 članova porodica, žena i dece iz Sirije. Tako je tzv. Kosovo bilo među prvim državama koje su vratile veliki broj civila iz sirijske zone sukoba.
Izveštaj takođe navodi da se tzv. Vlada Kosova profesionalno bavila povratnicima tokom početnog perioda od 72 sata. Ipak, iako vlada upravlja Odelom za prevenciju i reintegraciju u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, ograničeni resursi i kapaciteti i dalje ometaju sposobnost vlade da povratnicima pruži adekvatne usluge i pomoć koja im je potrebna.
Napredak na globalnom planu
Pored poraza "kalifata" u Iraku i Siriji u martu 2019., zajedno s Međunarodnom koalicijom za borbu protiv "Islamske države", izveštaj ističe i pokretanje vojne operacija koja je rezultirala smrću Abu Bakr al-Bagdadija, samoproglašenog "kalifa" ID.
A, kao deo kampanje maksimalnog pritiska na režim u Iranu SAD su sa partnerima uvele nove sankcije Teheranu.
Pročitajte OVDE koji odgovor očekuju Rusi od Turske.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
