Međutim, pošto to nije uradilo, UZUZ će tužilaštvu dostaviti podatke koje ima. Dodaje da slučaj sa snimka koji je objavio poslanik SRS Nemanja Šarović nije izolovan slučaj, da su u više mesta socijalno ugroženi Romi džipovima dovoženi na birališta, a da se u nekim delovima zemlje glas plaćao i do 5.000 dinara.
"Ova tema bila je aktuelna samo u određenim medijima, ali ne i u medijima sa nacionalnom frekvencijom. Možda javna tužiteljka Zagorka Dolovac nema SBB, gleda samo nacionalne frekvencije, nema društvene mreže", rekao je Manojlović povodom snimka na kojem se vidi kako žena odlazi sa muškarcem iza paravana i sugeriše mu kako da glasa.
Manojlović dodaje da nije poenta da u zatvoru završe žena sa snimka ili ljudi koji su trgovali sopstvenim glasovima jer su socijalno ugroženi, već bi, napominje, bilo normalno da padne vrh piramide.
"Ovo nije izolovan slučaj. U Šapcu smo viđali situacije gde su ljudi džipovima dovozili Rome. Jedna stara Romkinja koja se jedva kreće, pomaže joj njen suprug i mladić koji je dovezao u džipu. Vidi se da su socijalno ugrožena kategorija. Kod svakog biračkog mesta stajali su ljudi kriminogenog izlgeda", opisuje Manojlović situaciju ispred biračkih mesta 21. juna.
Za slučaj iz Uba kaže da je glas koštao 1.000 dinara i paket humanitarne pomoći, a da se u nekim mestima u Srbiji glas na izborima kretao i do 3.000 i 5.000 dinara.
Manojlović napominje da je ovakvih slučajeva bilo i ranije, ali nikada nije doživelo "ovakvu brutalnost".
"Izuzetno je ugrožen izborni proces, ali to nisu floskule. Ceo demokratski koncept, ustavni poredak, prava građana, zasnovani su na tome da smo demokratska zemlja, a temelj su izbori koji se moraju održati na slobodan i fer način. Ako toga nema, znači da se ugrožava ceo ustavni poredak", objašnjava on.
Uzrok nedostatka kontrole na biračkim mestima, prema njegovim rečima, može se naći u načinu na koji su sakupljeni potpisi za podršku izbornim listama.
Manojlović podseća da se pred svake izbore pojavljuju "egzotične stranke" koje osvajaju manji broj glasova nego što su sakupile podršku građana za podnošenje liste.
"Te stranke nemaju infrastrukturu da sakupe potpise, neko im iz jednog centra sakupi. Onda imate izbornu administraciju gde bi trebalo da uđu predstavnici svih lista. Pošto nemaju svoje predstavnike, onda da im vladajuća većina ubacuje svoje predstavnike i onda imate apsolutnu kontrolu na izbornom mestu i nemate situaciju da će neko ragovati ako ljudi dođu kolektivno da glasaju i da im neko govori kako da glasaju", objašnjava Manojlović.
Dodaje da u Srbiji kontrolu izbornog procesa vrše predstavnici političkih stranaka, koji ne štite javni već stranački interes. Međutim, kada su u biračkom odboru predstavnici više stranaka oni kontrolišu jedni druge i ko ubacuje koliko glasova, upravo da bi zaštitili svoj interes, što daje poverenje izbornom procesu.
Govoreći o ponavljanju izbora na 234 biračka mesta, na kojima će ponovo moći da glasa preko 200.000 birača, Manojlović kaže da ta situacija govori ili da je izborna administracija nesposobna da sprovede slobodne i fer izbore, ili da se inženjeringom želi još neko ubaciti skupštinu.
"Zašto se ponavljaju izbori kada nema tenzije ko će formirati vladu? Ili je izborna administracija toliko nesposobna da sprovede izbore, ili se oni ruše da bi se izbornim inženjeringom štelovalo da još neko uđe u skupštinu. Ne vidim šta bi bila treća opcija u ovoj situaciji. Razumem da imate jaku opoziciju i jaku vlast, pa će oni tražiti svaku situaciju da ukaži na nepravilnosti i ponove glasanje", napominje Manojlović.
Pročitajte OVDE zašto Srbiji preti ekonomska kriza.
Izvor: N1
