Piše: Boško Ćirković Škabo
Izjurcali smo se po keju. Pa svratili do kancelarije, da pripremim papire za tradicionalni prvi REDni dan naredne nedelje. Onda nabavni krug: bakalnica, mlekara, pekara, trafika, pakovanje porudžbina za slanje poštom u BSSS radnji... I na po puta do poslednje stanice tj samoposluge, tik nakon utroška pretposlednje kese za kaku, skapirah da nema novčanika. Nisam se dao lako omesti, odmah smo se dovukli nazad do BSSS radnje. Pretpostavio sam da tamo leži na pultu. Prevrnuo sam sve. Pa prošao ceo krug unapred i unazad... dva puta. Onda ušao u svaku od prodajnih tačaka na ruti i raspitivao se kod osoblja. Pa otpočeo njuškanje po usputnim kontejnerima i žbunju... Kada se oglasio alarm na telefonu.
Za pola sata je trebalo biti u školi, pokupiti Nemanjinu knjižicu. To je podrazumevalo povratak kući i hranjenje džukaca. Nije bilo zgoreg i sebe napojiti... ako se već ne stigne i prehraniti. Podvijenog repa nazad. Uleteli. Pozdravio krmeljive. Podneo raport. Izleteo do pošte u centru da podignem nešto para. Usput sam još jednom pregledao ulice, ispitivao prodavce... Tad smo počeli i s tradicionalnim „gde mi živimo“ pričama i „previše je ovde ljudi koji nisu odavde“ teorijama. Jer siromahu su pare koje izgubi u novčaniku najmanji problem. Ako sam imao par hiljada dinara u kešu i karticu računa koji će banka uskoro naknadom za održavanje ponovo poterati u nedozvoljeni minus, na to treba dodadi jedno petostruke troškove vremena i novca za vađenje svih živih i neživih dokumenata i usb stikove sa bekapima sistema i projekata. A šta će kome moji projekti, kamoli moji dokumenti? Mada, dosta aktuelnih gostiju s Bliskog istoka fura imidž kompatailan s mojom ličnom... Ali kakva vajda od nerviranja, pogotovu kad valja stići po svedočanstvo. Žurno sam gulio papuče uzbrdo...
Na povratku mi je prosto došlo da pustim Editine „Životinje“. Ne znam da li je bilo do nestvarno plave boje neba bez ijednog oblačka ili me je samo sunce spucao u ludu glavu ali kad je zapevala „...a meni dobro jeeee...“ suzica je zaigrala u oku. Zapitao sam se šta beše tražim? Nešto važno sam izgubio? Šta uopšte može da fali ovakvom danu? Setio sam se najtežeg momenta vanrednog stanja, kad bejah ophrvan mišlju da će Nemanja pasti šesti razred koliko se pogubio u e-školovanju i sopstvenoj nezainteresovanosti... A u rukama sam nosio administrativni dokaz da smo jači od tih gluposti, kad se samo malo konsolidujemo.
Do večeri je sve bilo kako treba. Dan je curio baš opušteno praznično. Kad god bih pomislio na novčanik, čak i kad bih se upustio u verbalizaciju tipa „gde mi živimo“ ili „previše je ovde ljudi koji nisu odavde“, uveravao sam se da sam samo tren udaljen od poziva savesnog pronalazača i smišljao adekvatnu nagradu. Uglavnom sam zaključivao da bi ova nova majica sa natpisom „Zajebi šta ne bi neko da uradi tebi“ baš pokidala. Poziv se nije desio ali sam iz defanzive konačno počeo da montiram film „Severni vetar“, koji sam sa ekipom mladih nada FDU-a i poznatim drugarim snimio pre mesec dana za vizuelizaciju albuma „Umri! Melji! Žderi! Seri! ...u eri zveri...“. Didžej Sajlent je predveče poslao završen miks nove zajedničke stvari... Pretnja užasima birokratije nije uspela da zaustavi stvaranje. Štaviše, kao da ga je pokrenula...
Sutradan su mi prve misli stigle iz „gde mi živimo“ ili „previše je ovde ljudi koji nisu odavde“ fascikle. To je prevršilo. Jednostavno sam odbio mogućnost takve stvarnosti. Izleteo sam sa čoporom i otpočeo još temeljniju pretragu jučerašnje staze. Naravno da sam pronašao novčanik. Naravno da sam ga pronašao netaknutog u BSSS radnji. Naravno da sam ga našao na začudnom mestu, za koje sam bio uveren da sam proverio i prethodnog dana.
Samo su dve mogućnosti uzroka ovakvog ishoda: 1) Grobarov mali je u pravu i ja sam stoka kojoj treba motka, 2) Novčanik sam materijalizovao odbijanjem da se predam negativnim mislima.
Te mogućnosti ne isključuju jedna drugu. Svakako je situacija pod koronom „...a meni dobro jeee...“ . Nema povlačenja! Nema predaje!
Knjigu Boška Ćirkovića Škaba “Odmetnost” možete naručiti OVDE.
Izvor: Pravda
