Ovo je bio i jedan od glavnih razloga zašto je sastanak u Vašingtonu miniran, a iza svega stoje mnogo moćnije strukture od predstavnika kosovskih Albanaca kojima nikakav dogovor na Zapadnom Balkanu ne ide u prilog.

Malo je reći da su svi bili iznenađeni kada je predstavnik američkog predsednika za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel izjavio da SAD nude Srbima i Albancima rešavanje egzistencijalnih, odnbosono ekonomskih pitanja stanovništva, dok se politička ostavljaju u drugom planu.

Samo nekoliko dana pre najavljenog sastanka u Beloj kući, Grenel izlazi sa predlogom da se na Kosovu formira posebna ekonomska zona po uzoru na model kineskog Šenžena.

Grenel je, u intervjuu za američku "NJuzmaks" televiziju, izjavio kako Beogradu i Prištini predlaže kineski model ekonomske saradnje po ugledu na specijalnu ekonomsku zonu u kineskom gradu Šenženu.

Grenelov plan

Prve naznake jasnog sukoba oko rešenja kosovskog pitanja uočljive su iz Grenelovih izjava kojima je osudio pokušaje evropskih zvaničnika da nametnu političko rešenje.

- Odlučili smo da se umešamo jer postoji duga istorija takozvanih eksperata koji su insistirali na političkom pristupu u dijalogu, ignorišući ekonomiju. Kada sam razgovarao sa ljudima i privrednicima u Prištini i Beogradu, jasno je bilo da oni žele ekonomski razvoj, posao za mlade, da žele nadu - rekao je Grenel i podsetio na prve rezultate američkog posredovanja u dijalogu, sporazume o obnavljanju avionskog i železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine.

Američki izaslanik naveo je "ekonomski pristup" kao prvi korak da bi se došlo do dugotrajnog rešenja za odnose Beograda i Prištine. Grenel ističe da SAD žele formiranje "mini Šenžen zone", aludirajući na prvu posebnu ekonomsku zonu u Kini.

- Mislimo da je to veoma dobra ideja. Ako možete da kreirate radna mesta, ako možete da dovedete kapital i tako primorate dve strane da se zbliže ekonomski i tržišno, onda su politička pitanja sledeći korak. A politička pitanja su stvar Evrope - rekao je Grenel.

Šta je Šenžen zona?

Specijalna ekonomska zona Šenžen formirana je 1980. godine i bila je prva takve vrste u Kini, a do sada ih je formirano pet po istom modelu. 

Prostije rečeno, ovaj model znači da u jednoj zemlji, može postojati više sistema u okviru različitih gradova ili oblasti i igrao je ključnu ulogu u ekonomskom razvoju Kine. Koliki je benefit donela primena ovakvog ustrojstva, svedoči i činjenica da je zahvaljujući ovom modelu, koji je podrazumevao drugačije propise od ostatka Kine u pogledu oporezivanja, stranih investicija i slobode tržišta, Šenžen od nekada malog ribarskog gradića sa oko 30.000 stanovnika, za četiri decenije, postao megalopolis sa 12,5 miliona stanovnika.

Danas su toj zoni stacionirane neke od najvećih svetskih firmi, poput "Huaveja", a Šenžen je postao primer za razvoj cele države. Zona je omogućila zajednička ulaganja države Kine i stranih investitora kao i veliki izvozni potencijal. Vremenom je još delova teritorije Kine izdvojeno na isti način i uspostavljen je isti model. Danas je suvišno govoriti o ekonomskom razvoju koji je dostigla Kina, a dobar deo zasluga zašto je ova zemlja postala jedna od vodećih svetskih ekonomija, pripada upravo formiranju Šenžen zona širom zemlje.

Međutim, upravo u tome se krije tajna otkazivanja sastanka u Vašingtonu. Iako Grenel nije naglasio koju teritoriju bi obuhvatala ova zona i šta bi podrazumevala, potpuno je jasno da se Šenžen model ne odnosi na dve suverene države, već na model dva različita sistema u okviru iste zemlje.

I upravo tu je počelo sabotiranje sastanka u Beloj kući. Tači je pred odlazak u Vašington najavio da će tražiti pripajanje Preševske doline tzv. Kosovu, ubrzo je Specijalni sud za ratne zločine podigao optužnicu protiv njega, za koju on saznaje u avionu na putu za Vašington. Ubrzo, avion menja pravac i predsednik lažne države vraća se, preko Beča i Tirane u svoje gnezdo, na Kosovu. Interesantan je i trenutak kada Specijalni sud podiže optužnicu, mada to nije zvanično, već se radi samo o predlogu za podizanje optužnice, iako se za Tačija zna ko je i šta je radio.

Ova licemerna i zakasnela pravda, od koje opet neće biti ništa i verovatno će se pretvoriti u farsu, dolazi u trenutku kada Albanci i njihovi sponozori shvataju da od priznanja nezavisnosti i ulaska tzv. Kosova u međunarodne institucije nema ništa. Nema čak ni podrške na koju su navikli, iz Vašingtona. Dolaskom Trampa, nesumnjivo je da se politika SAD promenila, a kako, zašto i u kom pravcu, kao i kakve strukture stoje iza žestokog rata establišmenta u najmoćnijoj zemlji sveta, najverovatnije će nam ostati nepoznato.

Ekonomsko rešenje

No, vratimo se Kosovu. Predlog Amerike nije političko rešenje. Dakle, nema pritiska, nema zavrtanja ruke nijednoj strani, nema bombardovanja, podrške teroristima iz OVK i nema nezavisnosti za Albance. Ima samo mogućnosti saradnje, razvoja ekonomije i nastavka dijaloga koji bi eventualno u budućnosti mogao da donese političko rešenje.

I zaista, teško je poverovati da će se ikada pronaći političko rešenje za Kosovo. Sve i da se Srbi i Albanci dogovore, pitanje je kako bi na to reagovala npr. Rusija. Ako bi Rusija pristala na neki dogovor i otvorila put Kosovu u UN, ostaje Kina, koja to svakako ne bi učinila zbog svojih interesa i principijelne politike. Tu je i niz evropskih država koje nisu priznale Kosovo, a svakako najtvrđa Španija, čiji su zvaničnici odbacili mogućnost priznanja Kosova, čak iako bi to uradila Srbija. Na kraju krajeva, svi mogu da se okrenu, ali činjenica je da kosovsko pitanje ne može biti rešeno dok god Srbija ne odustane od svog prava na južnu pokrajinu. 

I sada, dolazimo do niza moćnih struktura kojima ne odgovara nikakva vrsta ugovora, a pogotovo ne ekonomski ugovor po modelu Šenžena koji će omogućiti ekonomski razvoj, posledično i razvoj određene svesti kod Srba i Albanaca o benefitu takve saradnje, ali koji, na neki način, implicira i političko rešenje. Šenžen model je ugovor koji se potpisuje u okviru jedne države i podrazumeva formiranje različitog pravnog poretka na jednom delu njene teritorije. U prvom slučaju, to je bila Kina. U ovom slučaju, to je Srbija.

Paralelni centri moći

Diplomata i bivši ministar spoljnih poslova SRJ Živadin Jovanović kaže da je Amerikancima teško verovati jer su oni i napravili Kosovo, te da do secesije ne bi ni došlo, da nije bilo da nije bilo njihove želje i geopolitike.

Na pitanje u kojoj se meri američka politika prema Balkanu promenila, sagovornik kaže:

- Dolaskom Trampa da li se promenilo? Teško je to reći, jer on ulazi u izbore za sledeći mandat, u protekle četiri godine nije uspeo da pohvata sve poluge upravljanja SAD. U mnogo prilika se pokazao veliki uticaj duboke države. Tamo paralelno egzistiraju dva centra moći, jedan konstitucionalni i zasnovan na Ustavu, i drugi, koji je izvan Ustava, ali raspolaže ogromnom moći. Tramp je prilikom inauguracije saopštio da svaka država treba da ima svoje interese na prvom mestu, da Amerika neće određivati vlade drugih zemalja i mešati se u politiku, ali to, ako je bilo iskreno, nije postalo georealnost, nije postalo stvarnost.

Jovanović kaže da je teško praviti dalekosežne zaključke na osnovu izjava Grenela i njegovog saopštenja da želi neki Šenžen sistem, odnosno dva sistema.

- Pitanje je šta podrazumeva pod tim, možda naše rukovodstvo države raspolaže bližim, konkretnim informacijama o tome šta sadrži ta ideja Grenela. Ali što se javnosti tiče, nemamo dovoljno elemenata da slažemo priču, da li je dobro ili loše za Srbiju. Možemo da pretpostavimo da ima onih koji su se zakačili za tu ideju, ali to je klimav teren, proizvoljno je tvrditi da on misli "jedna država Srbija, dva sistema, jedan na Kosovu, jedan u drugom delu Srbije". Zbog toga ne bi trebalo ići prebrzo u sve to - upozorava Jovanović.

Šahovska tabla i ruska zaleđina

Vratimo se sada na ono što se dešavalo u Srbiji. Posetu ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova obeležile su ukratko reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je dobio upozorenje od ruske strane i informacije da postoje određeni planovi koji se spremaju mimo znanja i dogovora sa Srbijom. Rusi su informacije saopštili srpskom državnom vrhu, ali nije poznato da li su se upozorenja odnosila na sastanak u Briselu ili Vašingtonu, ili što je još verovatnije, na oba.

Odlaskom u Moskvu, stvari su se značajno promenile.

Predsednik Vučić je saopštio da je sastanak sa Putinom bio veoma uspešan i da je to dobra vest za Srbiju. Nema sumnje da je Srbija pred odlazak na pregovore sa američkim i evropskim zvaničnicima, obezbedila rusku zaleđinu, tako da bilo kakvi pritisci i nametnuta rešenja, ako ih uopšte i bude, nemaju nikakve šanse, a to je tokom prethodnih godina postajalo sve jasnije.

Diplomatije zemlje u teškoj poziciji, kakva je Srbija, vodi se često po principu šahovske igre, a upravo predsednik Vučić često poredi ovu igru i borbu koja se odvija na međunarodnom planu.

Interesantno je i pisanje američkih medija o predsedniku Srbije. Najpre je AP označio Vučića kao jednog od retkih lidera koji su dali podršku Trampu tokom krize i nereda širom SAD. Nekoliko dana uoči najavljivanog sastanka u Beloj kući, NJujork tajms je pisao da će doći i do zvaničnog susreta Trampa i Vučića. Iako je informacija ubrzo demantovana, postaje jasno da je predsednik Srbije napravio izvesne kontakte u samom vrhu američke vlasti, a podsetnik na to je i činjenica da se tokom nedavne posete SAD, susreo sa najuticajnijim ljudima Trampove administracije.

Da se dešavaju stvari koje bi mogle ići na ruku Srbiji, pokazuje i najnovija izjava predsednika Srbije u kojoj navodi da bi reizbor Trampa bio u većem interesu Srbije.

- Ne verujem u velike promene američke politike, ali verujem u male promene u američkoj politici, što bi za Srbiju bilo od ogromnog značaja - rekao je Vučić.

On je dodao da ne može da govori o detaljima jer bi poziciju Srbije učinio lošijom i jer bih američke partnere doveo u nezavidan položaj.

Politički analitičar i novinar Milovan Jovanović kaže da će rešavanje kosovskog pitanja isključivo zavisiti od SAD jer nesposobna, korumpirana i kompromitovana briselska administracija nije u stanju ništa da uradi, a ovo se na neki način potvrdilo Grenelovim planom.

- Nerešen kosovski problem je najveći rizik i pretnja za Srbiju. Naše rukovodstvo se ponaša odgovorno, strpljivo, pametno i mudro. Prvi put u poslednjih 30 godina kosovski Albanci dobijaju ozbiljna upozorenja od najmoćnije zemlje sveta SAD, dok se istovremeno naša zemlja tretira kao konstruktivan i kredibilan partner - kaže Jovanović.

On je posebno naglasio veliku promenu u pristupu srpske diplomatije i doprinos predsednika Srbije u izgradnji boljih odnosa sa SAD.

- Srbija i njen predsednik uspeli su da ostvare odlične odnose sa ljudima iz Trampove administracije, ali treba istaći i da predsednik Vučić ima sjajan odnos i sa DŽo Bajdenom što je veoma važno za našu zemlju. Srbija mora da se trudi da svakim danom što više unapređuje odnose i sa demokratama, i sa republikancima, a to nije nimalo lako - rekao je Jovanović.

Svi čekaju Trampov pad

Međutim, deluje da međunarodne strukture, ali i moćnici iz senke u Vašingtonu čekaju da Tramp padne.

Srpsko-američki publicista, spoljnopolitički analitičar i istoričar Srđa Trifković veruje da će se protesti smiriti, ali nema nikakve nedoumice da se radi o orkestriranoj kampanji moćnika tzv. duboke države protiv Donalda Trampa.

- Trampa su od početka sabotirali. Najpre preko tajnih službi čiji su čelni ljudi postavljeni od strane establišmenta Demokratske stranke. To je rezultiralo istragom o navodnoj vezi Trampa sa Rusima, a kada je taj pokušaj propao, pokrenut je proces impičmenta, odnosno opoziva predsednika SAD. Sve to navodno zbog Trampovog razgovora sa ukrajinskim predsednikom Zelenskim gde je tražio da se pokrene istraga protiv fimre u kojoj je radio Bajdenov sin, a onda se ispostavilo da je zapravo Bajden upleten u mrežu korpucije jer je direktno tražio smenjivanje ukrajinskog državnog tužioca - rekao je Trifković.

Trifković kaže da će moćnici iz duboke države ovog puta upotrebiti sva raspoloživa sredstva kako bi se ponovo našli na poziciji sa koje mogu da upravljaju sudbinom sveta i SAD.

- Tramp je uspeo da dođe na vlast jer su se pripadnici duboke države u svojoj bahatosti opustili, ubeđeni u ubedjivu pobedu Hilari Klinton. To ih je koštalo pre četiri godine, ali zato se sada neće libiti da upotrebe sva sredstva kako bi se njihove strukture vratile na vlast.

U slučaju pobede Bajdena, Srbija nema čemu dobrom da se nada, smatra Trifković, dok bi, u slučaju reizbora aktuelnog predsednika SAD, moglo da dođe do nešto kreativnijeg rešenja kosovskog pitanja.

- U slučaju Trampove pobede, vrlo je verovatno da će Grenel zauzeti visok položaj. Oni su izrazili određeni stepen trezvenosti i razumevanja za interese Srbije. Grenelova izjava o mogućnosti promene granica izazvala je veliko negodovanje Angele Merkel, briselskog establišmenta, ali i činovništva u SAD koji je mahom iz demokratske nomenklature - ispričao je Trfiković.

Tramp protiv Merkelove

Bivši šef diplomatije SRJ, u vreme izbijanja kosovske krize i NATO agresije 1999. godine, Živadin Jovanović kaže da postoji jasna i vidljiva podela između politike EU koju predvodi Nemačka i planova zvaničnog Stejt departmenta.

- Istina je to da Amerika ne deli Nemačku politiku i Tramp se ne slaže sa Merkelovom ni oko čega, pa ni oko Kosova. To nije bilo tako ranije, danas je očigledno latentniji sukob politika i ciljeva između Vašingtona i Berlina. Za nas je to važno jer se otvara prostor za dalji napredak. Prvo je nastala jedna crta koja je bila po principu Zapad - Istok, sada se vidi da Zapad ima dve geopolitičke kolone: Jedna je američka, druga je nemačka. Nemačka znači i politika EU. Ako je neka Francuska u toj Uniji, to znači da i ona vodi pronemačku politiku, nema samostalnu politiku. To je sve nemačka politika koji potpisuju unutar svojih interesa.

Ko je minirao sastanak u Beloj kući?

Kako deluje to što se sastanak u Vašingtonu otkazao tako naprasno?

- Tu vidim ulogu duboke države. Sad oni koji podržavaju secesiju KiM i koji uopšte, žele da oslabe Srbiju, samo su oni pustili da se objavi ta optužnica. To je optužnica u kondicionalu, to nije ni optužnica, a daleko od toga da je pokrenut postupak, a još dalje da odemo da ga osude... Kada je Bela kuća izašla sa planom, taj plan je ometen. Ko je mogao taj plan da omete? Samo duboka država. Mislim da u ovome ima prstiju duboke države, da oni koji podržavaju secesiju sada optužuju Tačija kao nosioca secesije i kao kriminalca da bi našli razlog da Priština ne može da ide na pregovore. Objavljivanjem te optužnice sprečena je realizacija plana Bele kuće. Kome to koristi, a kome šteti... Može po posledicama da se zaključi ko je to uradio. To je neko kome ne odgovara da se menja politika Klintona, Olbrajtove i Blera, to je moja pretpostavka. Neko ko je želeo da ošamari Belu kuću. Tu su se našli duboka država, Priština i Velika Britanija na istoj strani - zaključuje Jovanović.

On kaže da Srbija ne treba da se nada bilo kakvoj pravdi.

- Mi ne treba da se nadamo bilo kakvom ishodu pravde, od cele optužnice protiv Haradinaja i Veseljija, i to nije zvanična optužnica. To je nelegalno objavljeno, jer još nije osnažena optužnica, overena. Poenta je da se narod obmane, deluje mi dobro što je iz našeg vrha rečeno: Čekajte, nije to neka velika, važna činjenica koja utiče na politiku Srbije.

Poruka na Vidovdan

Jovanović izražava nadu da će se poruka predsednika Vučića na Vidovdan obistiniti.

- Ja bih voleo da bude ovako kako je predsednik Vučić rekao u poruci povodom Vidovdana, gde je rekao da je naša sudbina u našim rukama. Da se ne obaziremo na to šta hoće Tramp, Merkelova, Makron. Mislim da treba da se uzdamo u svoju principijelnu poziciju i oslonimo na principe povelje UN, na Međunarodno pravo i Rezoluciju 1244. To treba da bude u osnovi - kaže Jovanović.

On upozorava da Srbija ne sme nikom verovati.

- Tramp želi da njemu neko rešenje ili pomak bude prilog za reizbor, on želi da ima neki uspeh zvao se on Šenžen ili ovako, onako. Želi da može da zakači za rever uspeh pre izbora u novembru. Pritom, jasna je stvar da Tramp želi neki pomak po pitanju Kosova koji koristi njegovim izbornim šansama. Merkelova želi da kruniše političku karijeru rešenjem za KiM u vidu dve Nemačke. Kad Srbija zaključi sporazum na osnovu koga će omogućiti KiM članstvo u UN, a neće formalno reći priznajemo Kosovo. Nemačka želi soluciju koju će Priština i Zapad okarakterisati kao priznanje nezavisnosti, a istovremeno želi da Srbija ostane tu i kaže: Mi nismo priznali Kosovo i Metohiju. Taj sporazum svako može da interpretira na svoj način. Jasno je da bi to bilo priznanje i u smislu faktičkog stanja i u smilsu pravnog karaktera. Makron ima duboko podeljeno društvo i sada svega oko 20 procenata podrške na unutrašnjem planu. Želi da se umeša u to kao da je doprineo čitavom sporazumu i da ima uspeh na unutrašnjem planu. Svako preko Kosova želi da postigne uspeh na domaćem terenu. Tramp, Merkelova i Makron, žele da iskoriste Kosovo kao predmet za potkusurivanje. Jedan u izborima, druga u završetku karijere da dobije krunu kao kraljica i treći Makron, da sredi rovitu unutrašnju situaciju. To bi bila velika šteta, da Srbija prihvati i ima tu još nešto što bi bio uspeh za pomenute političare a to je: Kad bi Srbija potpisala taj sporazum, onda ne bi bilo razloga da pet članica EU odbijaju priznanje. Jer ako je Srbija saglasna, ona se pomirila sa tim i ne možemo da budemo veći pop od pape - priča Jovanović.

Intresantno je da, plan Nemačke o rešavanju pitanja Kosova po modelu dve nemačke, na neki čudan i simboličan način deluje kao nemačka osveta Jugoslaviji, odnosno Srbiji.

Jedini adut Srbije

Jovanović posebno upozorava na činjenicu da neka nova vlast u Srbiji može pogaziti princip neutralnosti naše zemlje.

- Onog časa kad Srbija potpiše sporazum za koji se Nemačka zalaže, Stoltenberg i NATO to primaju kao naš poziv da se pridružimo NATO. Tada NATO ne bi bio na KiM po odluci Saveta bezbednosti, već preko aranžmana koji je potpisan. Tog trenutka više nema šanse, nikakve za takozvani formalni vojno-neutralni položaj Srbije. Sadašnja vlada će insistirati na vojnoj neutralnosti, ali neće doveka biti na vlasti, lako mogu da se iskonstruišu događaji po nalogu Zapada, da na vlast dođe neko ko će jednostavno potpisati ulazak u NATO - kaže Jovanović i poručuje:

- Jedina brana za nezavisnu, slobodnu i suverenu Srbiju je ostanak na Rezoluciji 1244. Ako neko ne želi taj dokument, a ne žele ga u NATO-u ni u Prištini, to onda samo potvrđuje da je to argument na našoj strani i najveći adut Srbije.

Vučić i posle kontakta sa zaraženima ćuti o testiranju. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Alo