Interviju prenosimo u celosti.
Kako komentarišite trenutnu situaciju u Srbiji, kako političku, tako i društvenu?
“Srbija je pred samoukidanjem. Svest ljudi je potpuno pomućena. LJudi su sluđeni onim što im se servira svakoga dana. Na delu je mešavina lobotomije i ispiranja mozga. Mi živimo svojevrstan eksperiment. Redovi za sto evra pomoći su sve duži, kao i ispred kazana u narodnim kuhinjama. Zadruge i Parovi su postali prozori u svet. Za to vreme slušamo Vučića kako nam objašnjava da ćemo biti prvi u Evropi, a mi zapravo nestajemo i kao narod i kao teritorija. Vlast nas ubeđuje da imamo visoka primanja, a stvarnost da živimo od crkavice. Ukoliko se vrlo brzo ne otrgnemo iz čeljusti SNS pošasti i opšte apatije koja nas je uzela pod svoje, o nama će se pričati isključivo kao o zemlji gde su jedino vidljivi migranti i podguzne muve. Vuk Karadžić je zabeležio najjeziviju rečenicu u srpskom jeziku, nastalu u vreme najžešćih turskih zuluma – Mrtva se glava po sokaku valja, pa se i goremu nada. Zulumćari su promenili imena, ali mi trenutno, nažalost, živimo ovu rečenicu. Kao da čekamo da se još samo eutanazija ozakoni, pa će građani s ponosom moći da kažu kako su, živeći u Vučićevoj Srbiji, konačno dobili tu privilegiju da nestanu na zakonom predviđen način. I što je najvažnije uz podršku evropskih posmatrača. Ukoliko, ipak, želimo da nekako izbegnemo ovu zlehudu sudbinu, sadašnji šapat gladnih, nezaposlenih, nezadovoljnih i poniženih, mora što pre da preraste u krik. I to krik pobune. Bez toga, spasa nam nema na vidiku, jer, svedoci smo, da nas čak ni korona nije uspela dovoljno da probudi”.
Vi ste od starta zalažete za bojkot izbora. Zbog čega?
“Već sam rekao da je bojkot glogov kolac za Vučića i njegovu vlast. Bojkot ne znači samo neizlazak na izbore, to je nepristajanje da učestvuješ u kriminalnim radnjama vlasti, odluka da ne budeš deo mafijaške organizacije zvana Srpska napredna stranka. Bojkot je i pravda za Staniku Gligorijević, Olivera Ivanovića, Mariju Lukić, Milana Jovanovića, Aleksandra Obradovića, porodicu Milivojević iz Lučana i mnoge druge koje je ovaj režim na bilo koji način uništavao. Bojkot je i naše pravo da znamo zašto nas RTS toliko laže ili čime se sve bave tata Nebojše Stefanovića, braća Aleksandra Vučića, Siniše Malog, Ane Brnabić i Darije Kisić Tepavčević… Bojkot je iskrena borba protiv zla oličenog u sadašnjem režimu koji nam uništava svakodnevno živote. Bojkot je zahtev da slobodno možemo da dišemo i mislimo. Bojkot je princip, prirodan odgovor svakog vaspitanog čoveka. Bojkot znači i poštovanje za sebe i sopstveni narod. Bojkot je sigurna kuća za beg od nasilja vlasti. Čega god da se dohvatite, a vezano je za režim Aleksandra Vučića, bojkot će vam se sam ponuditi kao jedini ispravni odgovor u ovom trenutku”.
Šta će doneti bojkot?
“Čistilište. Pre svega u opoziciji, ali i u društvu. I to je odlično. Da se jednom zauvek zna ko se zašta zalaže. Nema bega iz pakla bez adekvatnog pročišćenja.Bojkot će nam otvoriti mogućnost da povratimo izgubljeno dostojanstvo. Da shvatimo kolika je stvarna moć svakog pojedinca. Bojkot će zapravo prokopati put do naše slobode. Bojkot će, pre svega, doneti promenu izbornih uslova koji će dovesti do Vučićevog pada. I sama najava bojkota je donela mnogo toga. Ogolila je Vučićev režim do kraja. Ogolila je i svakog ko se do obznane bojkota predstavljao drugačije. Nikad i nigde se toliko nisu proganjali ljudi koji su unapred rekli da neće izaći na izbore. Vučić je upregao sve moguće snage i domaće i međunarodne da bi izvršio pritisak na one koje bojkotuju. Svakog dana gde god stignu objavljuju kako je bojkot propao i kako nema nikakvog značaja. Ali suština je da nije uspeo da pronađe adekvatan odgovor za bojkot. To je jedina stvar koju uprkos ogromnim naporima i sredstvima nije uspeo da obesmisli. I što se više bliži dan tih lažnih izbora bojkot sve više dobija na snazi”.
Kako komentarišete to što su pojedine opozicione stranke odlučile da ipak izađu na predstojeće izbore?
“To je velika sramota za njih. Oni su se tim činom, bar što se mene tiče, ispisali iz opozicije. Trajno.To je njihovo pravo i njihov izbor. Ali posle takve odluke nema više nazad. Imena svih učesnika i njihovih stranaka moraju biti upisana crnim masnim slovima u knjigu političkog beščašća. Samo tako se može podvući preko potrebna crta između onih kojima je stalo do naroda i državnih interesa i onih kojima je isključivo stalo do sopstvenih kombinacija. Značaj držanja reči mora ponovo da se vrati u politički život Srbije. Oni koji su zarad fotelje i kontrole nekakve opštinske ili gradske kase pogazili svoj potpis u Sporazumu sa narodom i otvoreno prekršili njegove odredbe, moraju biti dodatno javno obeleženi i prozvani. Pre svega za dobrobit naroda, ali i buduće opozicije. Ne može se promeniti ovakva vlast ukoliko se ne promeni pristup u poimanju politike. A to ne može da se izvede ukoliko se pre toga ne uspostavi vododelnica”.
Bili ste član Pokreta slobodnih građana. Kako sada vidite delovanje ovog pokreta?
“Bio sam osnivač i član predsedništva PSG, punih šest meseci. Tada je pokret bio jasno deklarisan kao opozicioni, kako u pogledu nastupa istaknutih članova, tako i u sadržaju saopštenja koja su upućivana javnosti. Pokret su nekad činili ljudi od imena, zvanja i znanja. Pokret je predstavljao faktor okupljanja svih opozicionih snaga. Bio je istovremeno i brana i utočište za sve one koje je progonio Vučićev režim. Sadašnji PSG je sve suprotno od toga. Više deluje kao neka lokalna hipi komuna, nego politička organizacija. Do pre mesec dana za njih je bojkot bio jedina opcija, sada je to izlazak na izbore. Sve zašta se nekad zalagao PSG, palo je u vodu. Isplivali su ljudi koji karakterno ne pripadaju opoziciji, niti su u stanju da na taj način razmišljaju. Da stvar bude još crnja, gospodin Sergej Trifunović, kako ga sa velikim uvažavanjem oslovljava Vučić, je u PSG umesto principijelne borbe za slobodu uneo duh Marjana Rističevića. Odlaskom velikog broja kvalitetnih ljudi zbog izneverenih ideja i principa, još u vreme Jankovića PSG je već krenuo stranputicom, ali ovo sad što rade je za popravni dom. Ujedno to je i jasan pokazatelj svima koliko su nepouzdani kao politički partneri. Kako vidimo, ulogu su shvatili ozbiljno i sprovode je maksimalno”.
Da li se slažete sa stavom Milice Kralj u vezi Pokreta slobodnih građana, čiji je i ona bila član i isti napustila?
“Milica Kralj je gostujući u ‘Utisku nedelje’ pokazala svima koje vrednosti zastupa i zašta se zalagala dok je bila u PSG, a i danas. Istovremeno smo mogli videti i koje vrednosti brani Srbijanka Turajlić, sadašnji guru PSG i nekadašnji vrhovni komandant ‘belih listića’. Javnost je, imala priliku, sve da sagleda i da se odredi. Članovi koji su napustili PSG su ostali dosledni u svojoj borbi protiv Vučića i njegovog režima, ali i lažne opozicije koja svojom pojavom dodatno zagađuje ionako prezagađen politički život u Srbiji. Uostalom, stavite prst na čelo i zapitajte se, da li bi ste bili u stanju da poverite svoj stan na čuvanje ili ne daj Bože dete, osobi kao što je Sergej Trifunović?”
Koje je Vaše viđenje kampanje izbora najavljenih za 21. jun?
“Svi se ponašaju u skladu da izbora zapravo nema, pa samim tim nema ni klasične kampanje, jer sve je unapred poznato i dogovoreno. Neće biti ni izbora, ni glasanja, biće samo saopštavanja rezultata. Zato se niko posebno ni ne trudi da vodi kampanju. Smanjenje cenzusa na 3 odsto, kao i overa potpisa u opštinama omogućila je da svi koji se prijave za ove lažne izbore dobiju zvaničan vaučer vlasti na kojem piše da su skupili potebnih deset hiljada potpisa. U skladu sa predizbornim dogovorima i obećanjima, vlast će obznaniti koje sve liste su prešle cenzus za Skupštinu Srbije. Pošto sve, ipak, ne mogu da pređu i pored svog truda, vlast će im se revanširati tako što će im omogućiti da bar na lokalu pokupe određene mrvice. U svakom slučaju, svi oni koji budu izašli na izbore biće ovako ili onako namireni od vlasti. Vučić sve i da hoće ne može im zaboraviti pomoć i poštovanje koju su mu svojim izlaskom na izbore ukazali. Jedina kampanja koja se zaista vodi to je ona protiv bojkota. I u njoj učestvuju svi učesnici izbora bez razlike.
Šta je potrebno da se promeni u Srbiji, da bi građanima bilo bolje?
“Pre svega ova nakaradna vlast. Bez toga nije moguće bilo šta drugo započeti.Potom da svako ko je prekršio zakon odgovara za svoje postupke. Da pravosnažnim presudama bude smešten tamo gde je zaslužio. Neophodno je izvršiti kompletnu promenu sistema. Krenuti bukvalno od nule. Stvoriti jake škole. U znanju je moć. Ako uspostavimo društvo gde će znanje biti privilegija, a ne mana, gde će se diplome sticati na osnovu rezultata rada, a ne kupovinom,Srbija će krenuti pravim putem i svima će biti bolje. Ali, za ostvarenje tog cilja mora biti upregnuta sva pamet ovog naroda i u zemlji i u dijaspori. Predugo smo živeli u sistemu vrednosti gde su izjednačavani bitka na Neretvi i na Kolubari, Sremski i Solunski front, Užička republika i Toplički ustanak, zločini ustaša i četnika… Stvorili smo društvo gde je bilo moguće da mladi skojevci nekažnjeno do smrti pretuku čuvenog majora Gavrilovića čiji antologijski govor i danas odzvanja Beogradom, da se isti ti ‘oslobodioci’ iživljavaju nad ostarelim i onemoćalim vojvodom Bojovićem i da niko nikada to ne osudi ili odgovara za to. U ime nekakvog pomirenja i jednoumlja jedne partije napravili smo vrednosnu vertikalu koja je poništila sve naše vrednosti po kojima smo do tada bili prepoznatljivi. Tako smo stigli do onog čuvenog – svi su isti. Zahvaljujući tome nam se i dogodio Vučić, a svaka njegova izgovorena laž ili ludost, postala merna jedinica uspeha jednog izgubljenog i napaćenog naroda. To moramo pod hitno da promenimo. Znanjem i spremnošću da sprovedemo jedan ozbiljan zaokret koji će zapravo biti trajni otklon od svega onog što nas decenijama drži prikovane za dno”.
Kako po Vama trenutno običan čovek živi u Srbiji?
“Ne živi uopšte. On je skroz izbrisan i samo formalno postoji. Obični ljudi su skrajnuti potpuno, jer su njihova mesta zauzeli pripadnici vladajuće SNS partije koja u njihovo ime i navodno za njihovo dobro odlučuje. Obični ljudi u Srbiji su okovani zarobljenici, zahvaljujući pre svega brutalnosti vlasti ali i sopstvenom ćutanju. U ovakvoj Srbiji nema prostora za glas običnih ljudi. Oni su jednostavno višak, pojava koja se više ne registruje i koja predstavlja smetnju sveopštem napretku Srbije pod naprednjačkom vlašću”.
Vaše viđenje medija u Srbiji? Kako su izveštavali o koroni, kako sad o izborima i kampanji?
“Najgoru moguću reč da izaberete za stanje u medijima ona će biti tačna. Ali to isto možete da kažete za bilo koji drugi segment društva zdravstvo, prosvetu, pravosuđe, sport… Stanje je najblaže rečeno katastrofalno. Svuda, pa i u medijima. Pre svega ubijena je profesija, a sa profesijom i profesionalni pristup izveštavanja ili pisanja o raznim problemima. Kao što neuki ljudi vode državu,isto tako neuki odlučuju o medijima. I to je vrzino kolo. Upravo pojava korone je pokazala koliko je važno imati profesionalne i slobodne medije. Bez njih se ne može sprovesti ništa pogotovu ne izbori koji bi morali biti praznik demokratije, a ne skup siledžija koji jurcaju u džipovima bez tablica. Ali sloboda medija nije pitanje samo za novinare već za građane i njihovu potrebu da budu na pravi način i pravovremeno informisani. Sve dok ogroman broj naroda konzumira rijaliti program u svim oblastima i smatra to normalnim, mi ćemo imati ovo ludilo na sceni. Medijsko i svako drugo. Generalno sam zapanjen količinom neznanja koje je postalo polazna osnova za svaku komunikaciju u medijima”.
Išli ste na sve proteste. Da li je moguće da se građanski protesti nastave, s obzirom da u javnosti vlada mišljenje da je prisustvo političara upropastilo proteste?
“Protesti koji su trajali više od godinu dana u preko sto gradova širom Srbije su obavili svoju misiju. Narod se, pre svega, oslobodio straha i iz ustaljene učmalosti izašao na ulice i ispostavio svoje zahteve. Najveća i praktično jedina tekovina tih protesta je Sporazum sa narodom, koji i kad je nastao, a posebno sada, mnogi žele da unize, pogaze i omalovaže. Ne shvatajući da je Sporazum sa narodom zapravo Rezolucija 1244. Da nije toga, danas ne bi pričali ni o bojkotu, ni o izborima na ovakav način. Nažalost, mnogi to ne shvataju, a oni koji razumeju čine sve da se Sporazum potisne i marginalizuje, jer se preko njegovih odredbi i stavljenih potpisa može jasno sagledati ko drži datu reč, a ko ne. Spadam u onu grupu ljudi koji i političare smatra delom naroda, sa svim svojim manama i vrlinama. Da bi protesti bilo koje vrste ostvarili cilj potrebno je da učesnici pokažu spremnost na ličnu žrtvu. Po cenu svega. Bez toga nema stvarnih promena. Dakle, manje pametovanja na Tviteru i Fejsbuku, a više akcije na terenu. Smanjiti apelovanje na druge, a pojačati apel na sebe. Samo tako se može stići do željenog cilja. Srbiji je trenutno potreban jedan protest, ali pravi. I naravno spremnost na žrtvovanje, a ne različiti izgovori, gde su političari jedan od glavnih razloga koji se navode. Izađi zbog sebe da protestuješ. Daj lični primer. Ako ti je sve potaman ili ti smetaju oni koji demonstriraju onda ništa”.
Dačić demantuje da je Srbija obustavila kampanju protiv priznanja lažne države! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: nova.rs
