Najnovije

VELIKA GEOPOLITIČKA IGRA NA SREDOZEMLJU PRETI DA UVUČE SVET U RAT! Grčki ministar odbrane: Spremni smo za sukob sa Turskom!

Odnosi između dve ponajvažnije članice NATO saveza, Grčke i Turske, ne samo kako ne idu u smeru smanjenja napetosti i stabilizacije, već postaju sve gori, s tendencijom prerastanja u otvoreno neprijateljske. Više je razloga za to: od vrlo složenih istorijskih okolnosti preko migrantske krize i uloge Turske u njoj, pa do velikih energetskih planova i strategija dve zemalje koje se sudaraju na Istočnom Sredozemlju i u koje su uključene i brojne druge zemlje, pojedine od njih i puno jače od Grčke i Turske.

Protivvazdušni sistem S 400 (Foto: RIA)

Nedavno je došlo do oštre razmene reči između političkih i diplomatskih predstavnika Turske i Grčke, gde se čak spominjao i „problem“ granične crte između dve države (kojeg vidi Ankara, a Atina ne), a sve u kontekstu rastuće opasnosti od novog migrantskog talasa koji bi iz Turske ponovo mogao krenuti prema grčkom teritoriju nakon stabilizacije epidemioloških okolnosti vezano uz pandemiju koronavirusa Kovid-19. Pritom su se, navodno, izmenjivale i diplomatski posve neprimerene reči poput „varvari“ i sl.  

A u petak, 5. juna, ta, nimalo prijateljska ili saveznička retorika, podigla se na još višu razinu. Tako je grčki ministar odbrane Nikos Panajotopulos izjavio kako je Atina za zaštitu svojih suverenih prava spremana na sve, između ostalog i na vojno delovanje protiv Ankare.

„Ponašanje Turske u poslednje vreme je dovoljno agresivno. Smatram, kako je jedini način da se Grčka nosi s takvim stanjem, koje u osnovi ima tendenciju prema agresiji, to, da s jedne strane iskoristi sve svoje diplomatsko oružje, a s druge strane – osigura povećanje obuzdavajuće snage svojih oružanih snaga“, kazao je grčki ministar obdrane u intervjuu grčkoj televiziji Star.

Na precizirani upit, je li Grčka spremna za vojno rešenje sukoba, kako je to govorio savetnik grčkoga premijera, Panajotopulos je izjavio sledeće: „Upravo tako! On je rekao kako se mi pripremamo za svaku situaciju. Naravno, sve moguće – uključuje i vojnu varjantu. Mi to ne želimo, ali želimo dati do znanja, kako ćemo učiniti sve moguće da bismo zaštitili naša suverena prava u najvećem mogućem stepenu.“

Ove oštre reči, koje se ne mogu drukčije shvatiti osim kao ozbiljno upozorenje Ankari, što se, uostalom, niti ne krije, izazvane su najnovijim potezima turskog državnog vrha. Naime, pre nekoliko dana turske provladine novine objavile su natecanje za dobivanje licence za istraživanje ugljikovodika u dubokovodnim bazenima u blizini grčkih otoka.

Zbog toga je u ponedeljak grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendias izjavio kako Turska želi prisvojiti suverena prava druge zemlje, te je spomenuti potez Ankare nazvao provokacijom, s obzirom kako se radi o grčkom kontinentalnom pragu. A već u sredu, grčki premijer Kyriakos Mitsotakis Evropskoj komisiji je uputio pismo u svezi „turskih provokacija“. Grčka smatra kako će ova moguća eskalacija sa strane Turske dovesti do grčko-turske krize, a onda i do evropsko-turske krize (s obzirom da je Grčka članica EU).

A sinoć je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan na zajedničkoj konferenciji za medije s premijerom libijske vlade nacinalnog sporazuma Fajezom al-Sarajem (koji je stigao u Ankaru), izjavio kako Turska i libijska vlada namervaju vršiti istraživanja nalazišta nafte i plina u Sredozemnom moru.

Pritom treba podsetiti kako su Turska i spomenuta libijska vlada krajem prošle godine potpisale memorandum o razgraničenju između dve države na Sredozemnom moru koji ide u korist Ankari i njezinim energetskim strategijama, čemu su se odmah oštro, čak i zajedničkim saopštenjem usprotivili Izrael, Grčka, Kipar i Egipat. Pritom nije na odmet spormenuti kako su po tom pitanju na stranu ovih poslednjih stale i Sjedinjene Države.

Očito je kako Evropskoj uniji predstoji, uza sve njene postojeće muke i novi veliki, možda do sada i najopasniji izazov na njenim južnim granicama. Grčka i Kipar njihove su punopravne članice pa je za očekivati da Brisel u sporu s Turskom čvrsto stane na njihovu stranu. Međutim, važnost Turske u regionu i šire stalno raste. Ona je od nedavno vojno angažovana i u samoj Libiji (čemu se te iste SAD ne protive!) ali je po evropske interese razvoj stanja koji bi išao u smeru da na libijskom tlu vodeću ulogu umesto evropskih sila preuzmu Turci – posve neprihvatljiv.

S druge strane, zanimljivi su i pojedini vojni elementi. Grčka je od SAD-a već dobila savremene „nevidljive“ vazduhoplove 5. generacije F-35, koje već od ranije poseduje i Izrael, (a dobija ih i Bugarska – takođe ne prevelika turska prijateljica), pri čemu je Vašington uveo zabranu njihovih isporuka Turskoj nezavisno što i Ankara sudeluje u programu njihove proizvodnje. A gotovo svako grčko ostrvo, a njih je „bezbroj“ koji se nalaze gotovo nasuprot same turske obale, prdstavlja svojevrsnu vojnu platformu i potencijalnu vazduhoplovnu bazu za grčka delovanja na turskom tlu. Pritom je vrlo važno naglasiti kako je upravo segment turske protivvazdušne obrane i najslabija karika ukupne turske vojne moći koja je izrazito velika i respektabilna (u svakom slučaju znatno veća od one grčke).

Upravo odatle i potiču sva ona poznata, dugotrajna „natezanja“ Turske i Zapada vezano uz tursku nabavku ruskih savremenih protivvazdušnih sistema S-400, za koje je Ankara (svakako ne bez razloga), uvek tvrdila kako su joj nasušno potrebni jer PVO sisteme nije mogla dobiti od SAD-a, barem ne po povoljnoj ceni i uz isporuku vojne tehnologije koju je pritom tražila. Nabava S-400 je i rezultirala spomenutim turskim (makar i privremenim) izbacivanjem iz proizvodnje američkih F-35 koje je na predlog Stejt Departmenta odobrio Kongres. Međutim, turski državni i vojni vrh usprkos tome nije se ni malo dvoumio po tom pitanju, odnosno klasičnoj američkoj uceni, te je ipak kupio spomenute ruske sisteme: on time nije želio pokazati nekakvu novonastalu tursku „ljubav“ prema Rusima, već je jednostavno polazio od logičnih geopolitičkih činjenica i svojih odbrambenih interesa, koji u današnjem stepenu vojne tehnologije, pre svega razvoja savremenih vazduhoplova i ofanzivnih raketnih sistema, ne mogu biti zaštićeni bez savremenih protivvazdušnih i protivraketnih sistema.

Upravo zbog toga (sistemi S-400 još nisu razmešteni po planiranim turskim geografskim tačkama, a postojeći sistemi PRO „Patriot“ na turskom tlu, ne pripadaju njoj, već su pod ingerencijom NATO saveza i on odlučuje o njihovoj upotrebi) Grčka sada ima stratešku prednost s obzirom kako njezini vazduhoplovi sa ostrvskih baza za svega par minuta stižu do najvećih turskih gradova, bez snažne turske PVO koja bi im se učinkovito suprostavila, poglavito kada je reč o spomenutim vazduhoplovima F-35.

Iz te činjenice i proizlazi spomenuta samouverenost grčkog političkog i vojnog vrha kada goovre o svojoj spremnosti za poduzimanja vojnog protivodgovra na „provokacije Ankare“.

A taj problem, turskog nedostatka savremenih sistema PVO, Erdogan je itekako osetio i na svojoj koži u vreme pokušaja vojnog prevrata u julu 2016. godine, kada su se pučisti u ogromnoj meri oslanjali upravo na tursko vojno vazduhoplovstvo, a da se delovanju tog vazduhoplovstva protiv vlastitoga naroda u vojnom smislu nije imalo čime suprostaviti.

Dakle, stanje je i za Grčku i za EU, ali, možda pre svega za sam NATO savez kojemu su i Grčka i Turska nemerljivo važne, vrlo složeno – s tendencijom pogoršanja. Postavlja se logično pitanje: što bi iko, u toj velikoj i neizvesnoj reginalnoj i široj geopolitičkoj igri u slučaju početka stvarne krize u odnosima Grčke i Turske (koju Atina ne isključuje), u stvarnosti preduzeo? I što bi se, uopšte, preduzeti moglo a da ona ne eskalira u krizu nesagledivih razmera, prema kojoj bi ona kiparska s početka 70.-ih godina prošloga stoleća izgledala kao „mačiji kašalj“? A ne zaboravimo, sve se ovo događa u već spomenutom kontekstu oslabljene EU ali i isto takvih Sjedinjenih Država, koje su sada itekako zaokupljene svojim unutarnjim problemima i borbi za vlast. A u regionu su još i Rusija i Kina, svaka sa svojim interesima, koji, kako se zaoštrava njihova retorika s Vašingtonom, sve više konvergiraju.

O sukobu Izraela i Sirije, pročitajte OVDE!

Izvor: geopolitika.news

 

Bonus video

Da li nas pandemija otuđuje od Boga i ljudi? Vladimir Dimitrijević

Knjigu “Smak Sveta” Dragoša Kalajića možete poručiti na linku OVDE.

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube