Piše: Đorđe Mamula
Odrastao je u Crnoj Gori u Banjanima u NJegoševoj tradiciji i etici čojstva i junaštva Marka Miljanova. Znamo da je tradicija ono što smo iz prošlosti izdvojili kao vrednost koja traje.
Rođen je dve godine posle govora profesora Mihajla Đurića održanog 18. marta 1971. g. na Pravnom fakultetu u Beogradu, u kome je profesor naglasio da je Jugoslavija već tada bila samo geografski pojam i da se na razvalinama jedne zemlje na čijem se tlu pod maskom doslednog razvijanja ravnopravnosti između naroda, uspostavlja nekoliko nezavisnih, čak i međusobno suprostavljenih nacionalnih država. Da Srbi u Crnoj Gori nemaju pravo, još onda, ni na svoje ime, pa ni oni, nikako malobrojni Srbi koji se osećaju Crnogorcima. Poklopilo se igrom sudbine da je Velimir Eraković došao na svet, kada je profesor Đurić odveden u zatvor Zabela zbog svog govora u montiranom sudskom procesu po zamislima i najjavnijoj režiji državne bezbednosti Srbije i SFRJ. Bez ovih saznanja teško je bilo odrasti u Jugoslaviji, pa i Crnoj Gori o čemu sam razgovarao sa Velimirom, koji je kao čovek sklon pisanju i razmišljanju o nacionalnim i društvenim pitanjima često vraćao razgovor na ustavne promene iz 1971. g. koje su razbile Jugoslaviju, posle kojih je rođen.
Rastao je i vaspitavan u toj atmosferi, posebno se interesujući za rušenje NJegoševe kapele, ispevano u pesmi „Veći grob za novu smrt“, pesnika Duška Radovića. Tako je posredno došao kasnije do podatka da je eto tada, Jugoslavija imala poroporcionalno više političkih robijaša nego Sovjetski Savez.
Izgleda da je sve to uticalo na njegovo formiranje i prerano sazrevanje. Verovatno da je to uticalo i na njegov stil pisanja i nacionalne teme i odbranu nacionalonog srpskog interesa, ali i borbenost izraslu iz tradicije brda u borbi za slobodu i žestokog dinarskog mentaliteta. Vlast je izgubila državu, a sve ostalo je nasleđeno.
Vrlo aktivno bavljenje politikom kroz delovanje Nove Srpske Demokratrije i Demokrtskog fronta ga je koštalo. Pre svega učešćem u demonstacijama 2008. g. u Podgorici povodom priznanja takozvanog Kosova za državu, iako se Crna Gora graniči, ali i hvali najboljim odnosima sa Srbijom, kao i 2015. g. učešćem u mirnim demonstacijama u Podgorici.
Bio je borac za prava Srba, posebno u Crnoj Gori i zbog toga primoran da utočište potraži u Beogradu, u kome je intervijuima i tekstovima pisao priloge za savremeni politički roman o ceni vlasti i ceni života u Crnoj Gori.
NJegova familija neka poživi u zdravlju i pronađe utehu u tome što su ga imali, a deca neka nastave da žive časno kao što je živeo on, kako bi mu tako produžili život. Večnaja pamjat.
Ne smeta vam to što pljačkaju Srbiju? Više o tome OVDE!
Izvor: Pravda
