Ove godine izostalo narodno veselje, kako je to bilo predhodnih godina, gde se skupljao narod i iz susednih opština sa tromeđe.
Zbog poluotvorenih granica slavlju nije mogao da prisustvuje ni vladika mileševski.
On je uputio poruku čestitajući slavu vernom narodu koju je pročitao otac Saša Janjić.
Draga moja duhovna deco Vi živite u vremenu u kojem svetovne vlasti na svaki način pokušavaju oteti svete hramove koje su vaši predci gradili za spas svojih duša i ostavili u amanet da se i Vi u njima molite i svoje duše spašavate ali i da ih sačuvate za svoje potomke i dolazeće generacije. Na žalost ovozemaljski silnici svakim danom kidišu na Srpsku pravoslavnu crkvu i njene svetinje gazeći na tom putu čak i svoj narod. Vaši sveštenici sa svojim porodicama poslednjih dvadeset godina žive lišeni elementarnih ljudskih prava uskraćuje im se pravo na državljanstvo Crne Gore i pravo na miran i dostojanstven život.U veku u kojem su i životinje dobila svoja prava deca sveštenika žive i odrastaju u stalnome strahu od progona. Vi kao narod Božiji bez ikakve krivice trpite nepravdu na svakome mestu.Nemate pravo za zapošljenje jednako sa ostalim narodima Sa mukom svojoj deci obezbeđujete osnovne uslove za život a pored svega toga morate da branite, od domaćih vlast, koje ih žele prisvojiti.
Ja ne mogu imati mira sve dotle dok svako dete u Pljevljima ne bude moglo mirno da spava i dok naše svetinje ne budu odbranjene –kazao je u poruci vladika mileševski Atanasije.
On je istaklao da ga posebno pogađa što je fizički onemogućen da bude sa vernim narodom u Pljevljima na Trojičindan.
-Ne dozvoliše nam da u duhovnom miru dočekamo ovaj veliki praznik.
Ni zakletva nije pomogla. Već staviše na prodaju manastirsku vodenicu. Nije problem u vodenici. Ako je ona potrebna narodu crkva će je svome narodu darivati. Ali je problem u bezočnoj otimačini, malo po malo od crkve sve oduzeti. Draga moja duhovna deco manastirsku vodenicu su oteli duhovni potomci istih onih koji su ubili trojičkoga igumana Serafima i 11 pljevaljskih sveštenika. Na našoj je strani božija istina a na njihovoj sila i nepravda.Manastir čuva vodeničke tapije i on će svoje pravo na sudu dokazati-kazao je Atanasije.
On je poručio vernom narodu da moraju biti mudri kao zmije a bezazleni kao golubovi, udvostruči svoje redove, pojačajte svoju molitvu, pomagati jedni drugima i čuvati svoje jedinstvo i sabornost.
-Očito je da nam predstoji duga i teška borba sa silama tame i zla-zaključio je Atanasije.
Pretpostavlja se da manastir Sv. Trojice potiče iz 13 veka, kada su u blizini sadašnjeg manastira postojale male monaške isposnice u pećinama u okolnim brdima. Obnova manastira bila je u 16. Veku . Freskopis crkve datira iz perioda 1592-1595 godina I rad je popa Strahinje iz Budimlja. Ikonostas crkve je iz 1806. Godine I delo je popa Simeona Lazovića iz Bijelog Polja. Prvo zvono nabavljeno je 1887. Godine a današnja zvonara izgrađena je 1903. Konaci koji okružuju manastirsku crkvu obnovljeni su 2004. godine a osveštao ih je blaženopočivši Patrijarh Pavle.
Šta tvrdi šiptarski politički stručnjak o reciprocitetu između lažne države i Srbije, pročitajte OVDE!
Izvor: novosti.rs