Pre desetak dana je poslanička grupa u Evropskom parlamentu “Renju Jurop” (Renew Europe) poslala pismo komesaru Oliveru Verheljiju u kojem je jasno iznesen stav da je Srbija jako daleko od fer i slobodnih izbora. Šta vas je konkretno nateralo na ovaj potez?
- Mi iz "Renju Jurop", kao treće najjače političke partije u Evropskom parlamentu, snažno podržavamo osnovna načela na kojima je EU zasnovana. A funkcionalno i radno demokratsko društvo je jedna od važnijih evropskih vrednosti. Zbog ovog razloga, mi očekujemo od svih zemalja koje teže ka potpunom članstvu u EU da imaju snažno i funkcionalno demokratsko uređenje. Izbori i svi procesi vezani za izbore (slobodna i poštena izborna kampanja) su dva kamena temeljca svakog demokratskog uređenja. Moram da naglasim da nemamo nameru da utičemo na datum izbora, kao ni da se mešamo ni na koji način u ustavno uređenje Srbije, ali mi verujemo i duboko smo ubeđeni da su pošteni i slobodni izbori kao celina nešto što mora ispoštovati svaka država koja je kandidat za člana EU. A ovo zadnje rečeno je ono što nam nedostaje u trenutnoj situaciji u Srbiji. Svi smo iskusili poteškoće zbog pandemije Covida-19, ali slobodni i pošteni izbori ne zavise od prilika, već su stvar političke volje odgovornih svake pojedinačne zemlje i to se odnosi i na Srbiju. Komesar i Komisija EU žele da izraze želju da se obrati posebna pažnja i u sklopu svojih moći i diskrecije, obezbede uslovi građanima Srbije da slobodno i pošteno glasaju za jednu od političkih opcija u poštenom i slobodnom političkom nadmetanju. Duboko smo ubeđeni da je ovo bespogovorno demokratski minimum koji svaka zemlja kandidat mora da ispuni - rekao je Grošelj.
Opozicione stranke koje čine Savez za Srbiju bojkotuju izbore dok se ne stvore normalni izborni uslovi i dok se ne ispune zahtevi koje traže, među njima je i da se oslobode mediji. Koju poruku o stanju u Srbiji će bojkot poslati Evropi, a koju izbori u kojima opozicione stranke ne učestvuju?
- To nije dobra poruka i iznad svega, to je poruka da postoji sumnja u legitimitet celokupnog izbornog procesa u zemlji. Smatram da nije potrebno naglašavati da je u izbornom procesu izborni legitimitet važan kao i zakonitost, ako ne i važniji. Verujem da je u interesu svih političkih sila, a naročito vlade i bilo kog budućeg izbornog pobednika da sumnja da izborni legitimitet ne postoji. Ovo je razlog zašto smo očekivali više od razgovora u medijaciji sa kolegama iz Evropskog parlamenta, naročito na polju medijskog pristupa i izborne kampanje kao celine. To je u potpunost odgovornost svih političkih partija, ali odgovornost da se obezbede pošteni i slobodni izbori je uvek više na strani vladajuće partije, zato što ona drži stvarnu političku moć u svojim rukama.
U poslednje vreme u izveštajima Fridom Hausa navodi se da Srbija nije slobodna zemlja, da ima nedostatak demokratije i da nema slobode medija, ali ti izveštaji nisu najbolje prihvaćeni u Srbiji, pa je čak i premijerka Srbije napisala pismo Fridom Housu u kojem je pokušala kritički da preispita validnost iznetih zaključaka. Kako Vi sve ovo vidite?
- Po mom skromnom mišljenju, smatram da je dužnost svakog nosioca državne funkcije da prihvati kritiku i iskoristi je na najbolji mogući, konstruktivni način. Zbog velikog poštovanja koje Fridom Haus uživa u svetu, ova kritika bi morala biti uzeta u obzir čak mnogo ozbiljnije. Namera ove institucije nije da kritikuje, već da ukaže zemljama, gde se procena vrši, način na koji bi mogle da svoje demokratsko uređenje učine boljim, boljim za svoje građane. Zato što će im to omogućiti da uživaju u svim ekonomskim, socijalnim i političkim pogodnostima koje demokratsko uređenje donosi. Moram da kažem na kraju da u osnovi ne odobravam ovu vrstu konflikta između nosilaca državnih funkcija i visoko cenjenih, priznatih nevladinih organizacija, jer imaju tendenciju da budu neproduktivni.
Vi ste Izvestilac "Renju Jurop" za Srbiju, kakva je politička situacija u Srbiji u poslednjih osam godina?
- Ja vidim sebe, a nadam se da me i građani Srbije tako doživljavaju, kao prijatelja Srbije. Bio sam mnogo puta u Srbiji i osećam veliko poštovanje prema zemlji i njenim građanima, njenoj kulturi, jeziku, tradiciji.. Takođe, mogu bez problema reći da su srpski i slovenački narod bili i još uvek su blisko povezani kroz deo zajedničke istorije, ekonomskim i iznad svega kulturnim vezama. Iz ovog razloga moram priznati ili dati sebi slobodu da budem čak i malo više kritičan. Razočaran sam što je, nakon brzog i dubokog napretka, nakon pada Miloševićevog režima, taj napredak usporio. U mnogim aspektima, Srbija blago nazaduje što se tiče demokratije i demokratskih standarda.
Može li se biti na evropskom putu sa svim ovim zamerkama koje Srbija dobija, ali i sa problemom korupcije i nedostatkom nezavisnog pravosuđa, što nam se takođe najčešće zamera?
- Verujem da može i da bi trebalo zbog dobrobiti svojih građana. To je proces, a odgovornost je uvek u rukama vladajuće političke elite. Borba protiv korupcije, vladavina prava, nezavisno sudstvo i ostale demokratske vrednosti i norme su preduslovi za funkcionisanje demokratske države i društva. Što je više nabrojanih normi i standarda ispoštovano, veća je ekonomska i socijalna dobrobit građana tih zemalja. Ovo važi i za Srbiju. Što je više demokratije, manje korupcije, više nezavisnosti u pravnom sistemu, to će prosperitet zemlje biti veći. Demokratska društva su, bez sumnje, složena, ali su uspešnija, ekonomski i socijalno, nego i jedan drugi oblik vladavine.
Poslednjih meseci Srbija se prilično okrenula Kini, naročito je to pokazala u poslednjih par meseci tokom epidemije izazvane koronavirusom, a sa druge strane predsednik Srbije tvrdi da je Srbija i dalje na evropskom putu. Može li se sedeti na dve stolice, i šta sve ovo znači?
- Ne, to je nemoguće. Možete naravno, imati veze sa drugim zemljama, uključujući Kinu, Rusiju i ostale, ali te veze ne smeju ugroziti prioritet strategije sleđenja evropskog puta. Problem u vezama Srbije sa Kinom i Rusijom je u tome što se stvara utisak da je to alternativni put u odnosu na evropski. I ovo u kombinaciji sa, malopre pomenutim, blagim nazadovanjem u demokratiji kao i manjkom napretka u mnogim poglavljima koja su bitna u pristupnim pregovorima, čini da mnogi važni činioci u EU posumnjaju u posvećenost Srbije da sledi evropski put.
Bili smo svedoci zamerki na račun EU od strane predsednika Vučića tokom epidemije, pa je u više navrata rekao da je EU mogla više da pomogne Srbiji, iako se pomoć od EU meri u milionima. Sa čim može da se poveže ovakav stav predsednika Srbije?
- Stvarno ne mogu, a i ne želim da komentarišem zašto predsednik Vučić daje izjave ovog tipa. U stvari, one nisu dobro primljene u EU. Istina je da je Kovid-19 iznenadio EU i njene članice, niko nije bio stvarno pripremljen za krize koje su se pojavile u poslednjih dva i više meseci. Ali EU je stvarno pružila podršku i pomogla i pomagaće regionu i u budućnosti. Ja bih čak rekao da je pomoć da se prevaziđu posledice krize krucijalna. Za ovu svrhu, Evropska Komisija priprema više od 130 milijardi evra. To je puno novca i zato su izjave vašeg predsednika bile razočaranje za mnoge od nas u EU.
Koje promene su preko potrebne Srbiji?
- Mislim da je trenutno najbitniji i najvažniji problem izborni proces, koji bi trebalo da bude doživljen u Srbiji, a i van nje kao pošten i slobodan. Ne sme biti sumnje u poštenje i slobodu izbornog procesa, izborne kampanje, kao i samih izbora. Od esencijalne je važnosti da se osigura, od strane vlasti, da nema straha ili zastrašivanja bilo koje vrste prema bilo kome ko želi da učestvuje u političkom procesu. A to trenutno nije slučaj. Dozvolite mi da naglasim ovo vrlo jasno, bilo kakva vrsta političkog, fizičkog ili bilo kakvog drugog kinjenja i zastrašivanja u političkom ili izbornom procesu za mene je neprihvatljiva. Sloboda medija je sledeći najbitniji aspekt izbornog procesa i bez slobode medija, teško da možemo govoriti o slobodnim i poštenim izborima bilo gde, pa tako ni u Srbiji. Trebalo bi da naglasim da nije na nama, iz EU i Evropskog parlamenta, da određujemo datum izbora. To je na političkim snagama da u skladu sa državnim zakonima to urade. Ali, ako je Srbija iskrena u svojoj ambiciji da postane punopravni član EU, onda bi trebalo da se postave jasni kriterijumi celokupnog izbornog procesa i političke dinamike u Srbiji. Istina je, da je čak i za neke članice EU izazov da ispoštuju date kriterijume, ali ovo nije i ne bi trebalo da bude izgovor za Srbiju. Uveravam vas da u ovome neće biti političkog kompromisa. Srbija će morati da postavi te osnovne, demokratske kriterijume ukoliko želi da postane članica EU. Članstvo u EU je uvek iznad svega, ali to je izbor zemlje, a ne EU. Ja znam da postoje spekulacije da će EU zbog geopolitičkih razloga, činiti ustupke. Molim vas, ne računajte na ovo, pošto to jednostavno nije istina. Čak i ti, koji šalju takve poruke regionu, znaju da takva vrsta ideja nije nešto što može proći u zemljama članicama. Ukoliko zemlja kandidat ne ispunjava te osnovne kriterijume postavljene na osnovu metodologije i fundamentalnih zakona EU, ona neće biti član Unije. Znam da su ovo grube reči, ali jednostavno je tako i to se moglo videti i u nedavnom početku pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
Gde vidite Srbiju za 10 godina?
- Ja sam optimista i voleo bih da vidim Srbiju, ako ne kao punopravnog člana EU, a ono najmanje na pragu da postane to. Ja znam da će korak napred biti težak, ali sa adekvatnom političkom voljom da se to postigne, to je moguće dostići. Ja sam ubeđen da u EU ima puno onih koji podržavaju Srbiju na putu da postane punopravni član EU, naravno, ukoliko se ispune dati kriterijumi - zaključio je Grošelj.
Naprednjaci pljunuli na kolevku istorije u Srbiji! Više o tome OVDE.
Izvor: direktno.rs
