Najnovije

VELIKA TRKA ZA MALI CENZUS: Naprednjaci i socijalisti sigurno u Skupštini, a još 2 stranke mogle bi da budu "sigurica"

Čak 12 izbornih lista boriće se za prelazak cenzusa na izborima 21. juna. Ako kao sigurne računamo naprednjake i socijaliste, pored njih najveće šanse da uđu u skupštinske klupe imaju SPAS Aleksandra Šapića i PSG Sergeja Trifunovića.

Izvori u Srbiji (Foto: Jutjub)

Pored SPAS-a i PSG-a, za tri odsto boriće se još "Metla 2020", Srpska radikalna stranka, Ujedinjena demokratska Srbija, POKS, Zavetnici, Zdravo da pobedi, Narodni blok, "1 od 5 miliona", "Dosta je bilo" i Nova stranka.

Ako izuzmemo Srpsku naprednu stranku i Socijalističku partiju Srbije, kao i liste manjina, svi ostali trčaće za cenzus od tri odsto. Prema poslednjim istraživanjima, Šapićeva stranka prelazi tu granicu, a vrlo verovatno i PSG. Ipak, mnogo toga zavisiće od kampanje.

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar potvrđuje da SPAS i PSG imaju najveće šanse.

- Te dve opcije bile su u igri i kada je cenzus bio na pet odsto. Za njima sledi Srpska radikalna stranka, dok su u trećoj grupi po šansama u ovom trenutku Metla i UDS - navodi Klačar za "Blic".

On kaže da Dosta je bilo takođe spada u grupu onih koji jure cenzus, ali i koji bi mogli da pomrse račune drugim listama.

Šanse pokreta "1 od 5 miliona" u ovom trenutku su male.

- Objektivno, teško možemo govoriti o prelasku cenzusa, jer je u tom bloku gužva s dolaskom PSG-a. UDS, PSG i "1 od 5 miliona" imaju slično biračko telo, ali "1 od 5 miliona" ima mnogo manji potencijal za izvođenje kampanje od druge dve opcije - ističe Klačar.

Treba, kaže, voditi računa da će se rejtinzi i šanse menjati zato što još nismo u punom intenzitetu kampanje.

- Teško da će trendovi biti radikalno drugačiji. Pitanje je samo koliko mogu da rastu pojedine liste kad podignu predizborne aktivnosti - ističe Klačar.

Od spomenutih stranaka, mnogo manje šanse imaju Zavetnici, POKS, opcija Velimira Ilića.

- Kada pogledamo rejtinge, treba voditi računa da su moguća iznenađenja. Pre svih, to mogu biti UDS ili "Zdravo da pobedi“. Reč je o organizacijama koje u sebi sadrže brojne lokalne pokrete i organizacije, a njih je u istraživanjima veoma teško sada izmeriti - objašnjava naš sagovornik.

Pre nekoliko meseci, bili bi svrstani u "ostali"

Direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić kaže da je najteže raditi istraživanje za male procente i da je teško biti precizan.

- Do sada smo uvek gledali ko bi mogao da pobedi i kasnije da formira vladu. Sada smo u jednoj bizarnoj situaciji da pokušavamo da izmerimo ove koji su na dnu tabele. Posebno je teško od kada je cenzus spušten na tri odsto, jer su zaista zanemarljive razlike između 1,8 ili 3 odsto - navodi Pejić za "Blic".

Pejić je saglasan sa Klačarom da Šapić već može da se svrsta u grupu sa onima koji sigurno prelaze cenzus.

- Šapić nije sporan, mislim da mirno može da čeka dan izbora i da čak u nekoj optimističnoj varijanti može preko pet odsto. Neki kažu i šest, ali ja mislim da je to previše. Ugodna mu je pozicija i ako sam sebi ne zakomplikuje, biće dobro po njega. Najveću podršku, očekivano, ima na Novom Beogradu i u drugim beogradskim opštinama, a Srbija mu dođe kao bonus. U povoljnoj je poziciji i nakon izbora, jer nema koalicione partnere s kojima treba da deli osvojeno - objašnjava Pejić.

Kada je reč o Pokretu slobodnih građana, Pejić kaže da ta organizacija beleži veoma velike amplitude u istraživanjima, koje idu i do tri, četiri odsto.

- To će bukvalno biti na kom polju se loptica zaustavi na dan izbora - kaže on.

Radikali mogu da računaju na cenzus, iako su, kako naš sagovornik ocenjuje, na istorijskom minimumu. Imaju, kaže, koliko-toliko stabilnu bazu.

- Mlađi Šešelj je ostavio dosta dobar utisak u kampanji za to biračko telo, odskočio je. Ako ne na ovim izborima, na nekim sledećim će svakako biti adut Srpske radikalne stranke - navodi Pejić.

Poslednjih deset dana biće presudno

Borbu će voditi i Ujedinjena demokratska Srbija, Metla i, kako ističe, Zavetnici.

- Miloš Jovanović ostavlja dobar utisak u javnosti i mogao bi da bude iznenađenje. Za njega bi mogli da glasaju oni koji nemaju favorita, a bliska im je ta politika i umeren nastup.

Grupa građana "1 od 5 miliona" bila je blizu cenzusa po merenjima Faktora plus, ali sada su se udaljili, posebno od kada se Sergej Trifunović vratio u igru. Kaže da ne bi hteo da obeshrabri mlade ljude koji čine tu grupu građana, ali da nemaju velike šanse.

DJB su poslednji objavili da će izaći na izbore i, kako Pejić kaže, mogli bi da budu iznenađenje.

- Ako me pitate na današnji dan, mislim da neće preći cenzus. Ipak, svakako imaju veće šanse od "1 od 5 miliona". Što se tiče Čedomira Jovanovića, očigledno je procenio da nema šanse i povukao se - zaključuje Vladimir Pejić.

On ponavlja da je teško raditi i biti precizan s malim procentima. Da smo istraživanje radili pre samo nekoliko meseci ili pola godine, većina ovih organizacija bila bi uvrštena u odeljak "ostali“, ali su se sada stvari izmenile.

Poslednjih deset dana, saglasni su naši sagovornici, biće presudno za odluku ko od spomenutih 11 lista ide iznad tri odsto.

Kampanja mlaka

Kampanja za izbore 21. juna počela je dosta mlako i dosta kasno. Kako je „Blic“ već pisao, zbog epidemije korone nije bilo neposrednih susreta sa građanima, pa se sve svelo na društvene mreže i medije. Naprednjaci i socijalisti kao dve najjače opcije novac za spotove na televizijama čuvale su za poslednje dane, a sličan je slučaj i s ostalim strankama koje nemaju resurse za celu kampanju od 38 dana. S druge strane, ni kampanja bojkota nije mnogo aktivnija, pa se uglavnom svodi na društvene mreže.

I manjine u Skupštini

Kada je reč o manjinama, najviše šanse za dobar rezultat ima Savez vojvođanskih Mađara. Što se Bošnjaka tiče, borba će biti između SDA Sulejmana Ugljanina i Stranke pravde i pomirenja - Samo pravo Muamera Zukorlića i očekuje se da Bošnjaci dobiju svoje mesto u skupštini. Očekujemo i listu Albanaca i izvesno je da će i ta lista preći prag.

"Dela a ne reči" u poslednji čas

Gradska izborna komisija u Kragujevcu proglasila je juče izbornu listu Grupa građana "Dela, a ne reči - Dr Vladica Stanojević" koja ima 37 kandidata za odbornike koji podržavaju republičku, ali ne i lokalnu listu SNS-a.

To je druga izborna lista koju je nosilac liste Vladica Stanojević podneo u proteklih deset dana, pošto je prvu listu GIK odbio da proglasi, jer nisu bili otklonjenih nedostaci. On je listu formirao sa članovima Srpske napredne stranke koji podržavaju republičku, ali ne i lokalnu listu te stranke za izbore 21. juna. Odborničke kandidate je validnim potpisima podržalo 1.119 građana.

Stanojević kaže da je prvu listu za lokalne izbore podneo 25. maja, ali je GIK odbio njeno proglašenje zbog toga što navodno nisu otklonjeni nedostaci.

- Mi smo krenuli da pravimo drugu listu, pod nazivom "Dela, a ne reči - dr Vladica Stanojević". Za jedan dan, listu je podržalo 1.262 građana. Na listi su ljudi koji mogu da pokrenu Kragujevac i od grada naprave lepo mesto za život - kaže Stanojević.

Istraživanje Faktora plus iz maja 2020.

SNS 61,0

SPS + JS 13,5

SPAS 4,9

PSG 3,6

SRS 3,3

"Metla 2020" 3,1

Dosta je bilo 2,6

Ujedinjena demokratska Srbija 2,4

Zavetnici 2,2

"1 od 5 miliona" 1,3

POKS 2,1

Stanje na KiM je dramatično, tenzije su do usijanja! Više o tome OVDE.

Izvor: 

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA