Rezolucija je usedila nakon saglasnosti tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića na uslove koje su predložili finski predsednik Marti Ahtisari i bivši ruski premijer Viktor Černomirdin, 8. juna, koji su uključivali povlačenje Vojske Jugoslavije sa Kosova i Metohije. Rezolucija 1244 usvojena je svojena je u SB UN sa 14 glasova za i nijednim protiv, dok je Kina ostala uzdržana zbog kritikovanja NATO agresije, naročito zbog bombardovanja njene ambasade u Beogradu.
NJeni predstavnici su izjavili da je sukob trebalo da reši Vlada SR Jugoslavije i njeni građani i da se suprostavljaju stranoj intervenciji. Međutim, kako je SRJ prihvatila mirovni predlog, Kina nije stavila veto na rezoluciju. Rezolucija 1244 je važan datum, jer je time okončana agresija na SRJ i okvir je na koji se i danas naša zemlja poziva po pitanjima Kosova. Rezolucijom je zagarantovan suverenitet i teritorijalni integritet Srbije (SRJ), a za pokrajinu KiM je predviđena "široka autonomija"u okviru Srbije.
Beograd i Priština, međutim, različito tumače Rezoluciju, Beograd skreće pažnju da ni u jednom delu Rezolucije nema pomena o referendumu o budućem statusu, a s Prištinom tvrdi da nijedna odredba rezolucije ne zabranjuje nezavisnost Kosova. Rezolucija je podrazumevala da se vojska i policija, u potpunosti i u tačno određenom periodu, ubrzano povuku sa KiM, što se i dogodilo. Jedan od glavnih zadataka koji je SB ovom Rezolucijom postavio pred sebe i međunarodnu zajednicu je bezbedan i slobodan povratak raseljenih lica, kojih je oko 200. 000.
Međutim, i posle mnogo godina od donošenja Rezolucije, broj povratnika je veoma mali, između ostalog I zbog učestalih napada Albanaca na imovinu Srba povratnika. Srbija i mnoge druge države članice OUN naglasile su da Rezolucija 1244 ostaje pravno obavezujuća za sve strane. Međutim, Kosovo je 2008. godine jednostrano proglasilo nezavisnost. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je jednom prilikom rekao da je Rezolucija 1244 jedini dokument koji sadrži i nepovoljne stvari po nas, koje nikada nisu pročitane narodu.
Kao problematični delovi Rezolucije 1244, prema njegovim rečima, izdvajaju se dva člana, Član 3 i Član 11 potvrđuje odgovornost SRJ za krizu, poziva se da prekine nasilje na KiM i da poverljivo započne povlačenje snaga. Vučić je tada podsetio da se u Rezoluciji ne pominje Srbija, već SRJ, koju smo izgubili 2006. godine, kako je kazao, "mudrom" politikom tadašnjeg državnog rukovodstva Srbije.
"Kako smo uspeli, ne razumem ni danas", rekao je Vučić, nazivajući to zabadanjem sebi i sopstvenom narodu nož u srce zahtevom MSP, obraćajući se neodgovornim pitanjem sudijama koje postavljaju zemlje koje su u većini priznale nezavisnost Kosova.
"Da neko bude tako neodgovoran, kao da je namerno hteo da zabije nož u srce, ne mogu da shvatim. Mislite da se ne plaća cena za pogrešne poteze iz prošlosti", zapitao je tada predsednik Srbije.
Nakon ulaska međunarodne zajednice na Kosovo i Metohiju, proterano 250. 000 Srba, Goranaca, Bošnjaka, Roma, Aškalija i ubijeno više od 1. 000 ljudi, što je bilo etničko čišćenje za koje do danas niko nije odgovarao.
Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ocenio je danas da Kumanovski sporazum, kojim je okončano NATO bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine, nije bio kapitulacija. Drecun je za televiziju Prva, povodom 21. godišnjice potpisivanja Kumanovskog sporazuma, rekao da se srpska vojska povlačila "sa 480 tenkova i podignuta tri prsta".
Dodao je da je NATO ratni cilj tada bio da se vojska potpuno istera, preda KiM u ruke teroristima i da se sve odvija u okviru NATO.
"Naš cilj je bio da se rešavanje prenese u UN, da sprečimo potpuno povlačenje vojske i policije i potpunu nezavisnost Kosva i Metohije, a da nije bilo uspešne vojne odbrane zemlje ne bi bilo ni sporazuma u Kumanovu, ni rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN", rekao je on. Dodao je i da je ta rezolucija sada najveća prepreka dovršavanju posla koji je NATO započeo mnogo pre rata 1999. godine.
On je naveo i da prištinske vlasti i Hašim Tači sanjaju o tome da će se sve oko Kosova i Metohije završiti do kraja godine, a da je realno da se Tači nađe iza rešetaka jer se, kako je istakao, radi o ratnom zločincu.
Naveo je i da oni koji su nas bombardovali i dalje ne čuju dobro.
"Dijalog je u zastoju zbog jednostranih mera Prištine, to su interesi, politika, dogovor i to se sprovodi, a Tači nas optužuje da smo tražili izgovor da se razgovori ne nastave, a mi smo sve vreme tražili da se razgovori nastave", rekao je Drecun.
Poredeći srpsku poziciju nekada i sada on je rekao da smo sada značajno poboljšali poziciju i da se naši interesi uvažavaju a kao primer naveo je SAD koje pozivaju na postizanje kompromisa.
"Priština i dalje želi da prebaci sve na Srbiju, kažu da je rešenje međusobno priznanje, što Srbija neće uraditi", rekao je on.
Vojnotehnički sporazum u Kumanovu potpisan je 9. juna 1999. godine na vojnom aerodromu kod Kumanova. Nakon potpisivanja sporazuma prekinuto je bombardovanje SR Jugoslavije, koje je trajalo 78 dana. Dokument je, između ostalog, predviđao povlačenje vojske i policije s Kosova, a dan kasnije Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244.
Šta je predsednik izjavio o godišnjici Kumanovskog sporazuma, pročitajte OVDE!
Izvor: Tanjug
