Piše: Vanja Vučenović, specijalni savetnik za geopolitiku i međunarodne odnose u Srpsko-Ruskom centru “Majak”
Aktuelni američki predsednik je svojevremeno ambiciozno najavljivao kako će „isušiti vašingtonsku močvaru“ i uništiti duboku državu. Suprotno takvim pretnjama, čini se da je zapravo „močvara“ sve vreme isušivala njega, čineći njegovu ionako krhku vladavinu dodatno ranjivom.
Tramp je za svoje najbliže saradnike postavljao ljude za koje se ubrzo ispostavljalo da rade za drugu „tamnu“ stranu. Naprasno ih je smenjivao pravdajući sve to krajnje nategnutim i neubedljivim razlozima. Na taj način je gradio o sebi sliku nesigurnog i netaktičnog lidera čija je moć procenjivanja krajnje diskutabilna. NJegova vlast je iz dana u dan postajala sve neuverljivija. Duboka država je svaku njegovu slabost vrlo vešto koristila, medijski modelirajući Trampa kao bahatog i nepredvidivog čoveka koji nije dorastao funkcije koja mu je dodeljena.
Tačno je to da je Donald Tramp, postavši predsednik SAD, preuzeo vlast, ali ne i do kraja i istinsku moć koja bi trebalo da ide uz tu vlast. Moć upravljanja najvažnijim procesima u američkom društvu, ostala je u Trampovom mandatu, uprkos našim velikim često i preteranim očekivanjima, izmeštena i disprezovana daleko izvan zidina Bele kuće.
Zato, i u ovim danima, kada na ulicama američkih gradova bukte neredi i potpuna anarhija, koji bi lako mogli da prerastu u dirigovani i kontrolisani građanski rat, Tramp vodi svoju možda i najvažniju političku ali i ličnu, životnu bitku.
Nasilni i dobro organizovani protesti protiv Trampa, nisu ništa drugo do završni čin u višegodišnjoj taktičkoj spec – operaciji u režiji duboke države. To je i svojevrsna pokazna vežba da je duboka država još uvek sposobna da neutrališe svaki pokušaj promene statusa kvo i neoliberalnog svetonazora koji neograničeno i nesputano vlada kroz gotovo čitav 20. vek. Zato je i pravo pitanje da li će Tramp uspeti da „preživi“ ovaj poslednji udar?
Istini za volju, senka duboke države nije napuštala Donalda Trampa od 20. januara 2017. godine kada je inaugurisan za 45-og po redu predsednika SAD. Iskreno, nisam bio jedan od onih brojnih entuzijasta i optimista kod nas, koji su verovali da će krajnje simpatični pojedinac Donald Tramp, čak i bez istinskog i suštinskog uporišta u Republikanskoj stranci i najvažnijim centrima moći biti sposoban ili pozvan da demontira vekovima građenu mrežu planetarne svevlasti jedne odmetnute globalne oligarhije.
Globalni koridori moći nisu imali kroz istoriju previše strpljenja za osobe poput Donalda Trampa. Čak i onda kada bi sticaj istorijskih okolnosti i slučajnosti dozvolio „incident“ da osobe tog profila i dođu u priliku da vrše vlast, sistem duboke države bi se protiv tih pojedinaca neretko služio brutalnim i drastičnim metodama eliminacije. Da li smo nešto naučili iz tragične sudbine DŽona Kenedija?
Bilo kako bilo, ova sveobuhvatna i organizovana pobuna i mobilizacija protiv Trampa na ulicama američkih gradova, jasan je pokazatelj da duboka država u Americi nije ni izbliza poražena kako smo svi mi to možda pomalo prerano uobrazili. Ranjena zver je uvek najopasnija. S druge strane, pravo je pitanje da li američki predsednik ima adekvatan odgovor na ovu poslednju zamku koja mu je postavljena. Nije mu ostalo mnogo vremena. Sve što ima, sve svoje kapacitete i „tešku artiljeriju“ moraće da iskoristi u mesecima koji dolaze, i to u svrhu obračuna, a najkasnije do novembra za kada su zakazani predsednički izbori u SAD.
Iako mu je ostavljeno malo manevarskog prostora, Tramp će biti prinuđen da povlači mudrije i konkretne poteze kako bi zadržao kakvu – takvu kontrolu nad kormilom broda čiji je pravac kretanja u ovom trenutku nepoznat i kojim više ne upravlja samo on. Od poteza koji će povlačiti u narednih mesec dana zavisiće i njegova dalja lična i politička sudbina ali i sudbina svih onih koji sanjaju o životu u oslobođenom svetu.
Ministarka spoljnih poslova Austrije izjavila da je Eu znala da dolazi pandemija! Više o tome OVDE!
Izvor: srpskaanalitika.rs
