Samo u prva dva meseca ove godine u Hrvatsku je uvezeno povrća u vrednosti od 29 miliona evra, od čega najviše krumpira (pet miliona evra, odnosno 9000 tona kad je u pitanju količina). Najviše se uvozio semenski krompir, nabavili smo ga čak 20 posto više nego u istom razdoblju prošle godine.
Onaj ko čita deklaracije kad ide u prodavnicu, zna koliko je izdašna ponuda stranog voća na policama. To potvrđuju i brojke; prošle godine, prema podacima hrvatskog Ministarstva poljoprivrede, uvezli voća i orašastih plodova, agruma i lubenica u vrednosti od 35,6 miliona evra, što je za 18,3 odsto više nego prošle godine.
Količinski je uvoz bio nešto manji u odnosu na godinu ranije, za oko 1,8 odsto.
Gotovo 60 posto uvoza otpada na banane i agrume, a slijede orašasti plodovi na koje otpada 11 posto ukupne vrijednosti uvoza.
Velike brojke beleže međutim, i kad je u pitanju uvoz kultura koje i u Hrvatskoj tradicionalno uspevaju; u prva dva meseca ove godine uvezli su, 1545 tona jabuka, od čega petinu iz Poljske, a krušaka 1247 tona, mahom iz Italije.
Holandija - poljoprivredna velesila
Osim što su nam radnje pune krompira iz uvoza, ali ne kiparskog, nego pretežno holandskog i nemačkog, ni u proizvodnji brojnih drugih kultura nismo samodovoljni. Crvenog luka uvezli smo gotovo 6000 tona, od čega polovinu iz Holandije, poljoprivredne velesile.
Po količinama slede šargarepa, repa, cvekla – u prva dva meseca ove godine u Hrvatsku je uvezeno više od 3000 tona spomenutih kultura, a trećina toga je stigla iz Srbije.
Kad je u pitanju zelena salata, najeli smo se najviše one iz Srbije; 1000 tona od ukupno uvezenih 1923 tone. Ni za poreklo kupusa, karfiola i kelja više ne možemo biti sigurni – i ove su kulture visoko na listi uvezenog povrća, s gotovo 2000 tona u samo prva dva meseca ove godine.
Koje uopšte voće i povrće Hrvatska proizvede dovoljno za potrebe svoga stanovništva, pitali su novinari nadležne u Ministarstvu poljoprivrede.
– Republika Hrvatska je u 2018. godini bila samodovoljna u proizvodnji voća za kulture trešnje i višnje (128,43 odsto potreba), te u proizvodnji mandarina (102,60 odsto vlastitih potreba). U proizvodnji voća približno smo samodovoljni u proizvodnji jabuka (92,03 odosto), šljive proizvodimo za 68 odosto vlastitih potreba, a jagode 57,76 odosto.
U proizvodnji povrća, Republika Hrvatska donekle je zbrinuta u proizvodnji kupusa (90,12 odosto), sa lubenicama i dinjama je 77,15 odosto, krastavacima 71,04 odosto, svežeg paradajza 71 odosto, a krompira 66,99 odosto – objašnjavaju iz Ministarstva.
Početna ulaganja
S obzirom na navedeno, novinare je zanimalo postoji li bojazan od nestašice određenog voća i povrća ako na jesen dođe do drugog talasa epidemije koronavirusa i zatvaranja granica, piše Slobodna Dalmacija.
– Ministarstvo poljoprivrede je svesno problema u kojem se Hrvatska usred drugog talasa pandemije koronavirusa može naći, svakako da postoji mogućnost da određene kulture budu nedostupne na domaćem tržištu RH (govorimo o voću i povrću koje uspeva u suptropskom i tropskom klimatskom području).
Ulažemo, međutim, dodatne napore kako bi hrvatski proizvođači voća i povrća opskrbili domaće tržište. Sredstva programa podrška primarnim proizvođačima u sektoru biljne proizvodnje i sektoru stočarstva usmerena su na podsektore navedenih grana poljoprivrede koji su najviše stradali od posledica ugroze, a to su u prvom redu podsektori povrća i voća, te proizvodnje koje se odvijaju u zatvorenim prostorima, kratkog su obrtnog intervala te imaju veća početna ulaganja – objašnjavaju iz Ministarstva.
Evo što se najviše uvozilo u prva dva meseca 2020. godine
Voće:
1) agrumi (sveži ili suvi) – 15.303 t
2) banane – 13.980 t
3) jabuke – 1545 t
4) kruške – 1247 t
5) grožđe (sveže ili suvo) – 480 t
Povrće
1) krompir – 9000 t
2) crveni luk– 5627 t
3) šargarepa, repa, cvekla – 3052 t
4) zelena salata – 1923 t
5) kupus, karfiol, kelj – 1671 t
Pročitajte OVDE ko je poručio Milu da se litije nastavljaju, a vlast neka ne muči narod, već to reši mojom likvidacijom!
Izvor: jutarnji. hr
