Piše: Boško Ćirković
„Taj se još nije rodilo, što je fireru ugodilo.“, razmišljao je Hans Borman dok je, koji minut nakon ribanja od strane nadređenog, okretao broj svoje veze u Ministarstvu prosvete Srbije. Makar mu je preostala uteha da će, dok bude opozivao upravo sproveden, dobar deo frustracije moći da prelije na lokalne vazale, pogrdno ih nabeđujući da su ga katastrofalno pogrešno razumeli. Lepote terenskog rada u kolonijama...
Verovatnoća da se zaista ovako odvijala ujdurma oko (ne) izbacivanja zbirki pesama Desanke Maksimović iz programa za treći i četvrti razred srednje škole u Srbiji je, priznajem, izuzetno mala. Pripadnici nemačke obaveštajne službe zaisgurno tečno pričaju nemački. Fakat je da matično nemačka firma ima izuzetno jaku (da ne kažem monopolsku, jer je to i pravni koliko i ekonomski termin) poziciju na srpskom tržištu udžbenika i e-udžbenika. Fakat je i da su najbrojniji učesnici u (od Desanke Maksimović za primer ovekovečenom) zločinu bez presedana, sprovedenom upravo na celoj generaciji gimnazijalaca u Kragujevcu, bili pripadnici Vermahta (regularno regrutovane nemačke vojske). Fakat je i da su svi oni tada, kao i danas, samo „radili svoj posao“ i „nemački marljivo i precizno“ izvršavali planirano i naređeno.
Ali je najtužniji fakat ugrađen u satirični uvod da, sa ili bez Desanke u lektiri, dobar deo srednjoškolaca slabo i zanima njena poezija. U stvari, zašto bih se licimerno okomio samo na srednjoškolce, koji za svoje neinteresovanje za poeziju čak imaju i jedino valjano opravdanje – svoju živu mladost i hormone!? Realnost je da dobar deo nas odgovornijih ovde slabo i zanima njena poezija. Ali smo iskoristili još jednu priliku za „etr ...“ u mreži. Ovaj put se na tačkicama našlo ime i prezime velike pesnikinje. „Ž sui Desanka“. E i, kad sam se već ulogovao, samo da bacim i komentar na „blek lajvs metr“ priču, Putina i Trampa ću da iskomentarišem kao gratis bonus i za kraj da kažem kako bi svi trebalo da se ugledaju na mene i rade na sebi, kao što sam ja u samoizolaciji samoradio... I još svašta ću da dodam, kad već ne moram da hodam.
Gospodin LJubivoje Ršumović je, gostujući u nekoj nebitnoj emisiji, odmah predvideo da će #šailismose biti konačni ishod ujdurme. Dopunio bih ga: Konačan za sada jer ostaje da nije lepo NJemce pesmom podsećati na svirepe zločine. Potom je lepo rekao da su to stare političke igre kojima on „NARAVNO nije dorastao“. Gospodin Ršumović je ozbiljan pesnik za decu i odrasle, sa ozbiljnim stažom. Sigurno mu nije prvi put da se susreće sa ovakvom svinjarijom. Ali, to možda dosta ljudi ne zna, gospodin LJubivoje je i preozbiljan karatista. Zna čovek, kao što su pre njega znali i npr. Tesla (ozbiljan plivač) i Pupin (ozbiljan rvač) da je ovo ipak svet u kome će neko uvek pokušati da te izbaci odnekud. Za života se valja spremiti i za fizičku komponentu potencijalnog obračuna, ne samo rečito lamentirati nad bezbedno udaljenim nepravdama. A kako će potomci da se odnose prema i čijoj zaostavštini, potomcima je na čast.
Tako da...Nije loše bilo dok je trajalo, gospođo Maksimović. Pre neku godinu vas lagano zaseniše Marina Tucaković i Bajaga. Pristižu i ove nove balkanske vedete. Eto, sami ste im na neki način trasirali put. Rimovali ste i pomenuli Balkan mnogo pre njih. Ali „...sreća je lepa samo dok se čeka...“ ne prolazi danas. Nemamo mi vremena za to. Treba se žurno hitati napred, ka najmanjem padu BDP u Evropi ove karantinske godine. Uostalom, danas je sreća lepa samo kad se slika i lajk klika. Zato predlažem modernizaciju: „Bilo je to jednom u zemlji naprednjaka na brdovitom Balkanu/ Na pesmu što je izbacio Prase Baka, kliknulo milion đaka u jednom danu.” Vau! Pokido sam! Ovo je stvarno, što bi mladi rekli: #učitanke!
Pročitajte OVDE sve o fenomenu Tramp i osveti duboke države.
Izvor: Pravda
