Stranka kojoj pripadate poznata je kao zagovornik stava da je Kosovo i dalje deo Srbije i da je proglašena nezavisnost nezakonita. Mislite li da je moguće da Nemačka promeni svoj zvanični stav i povuče priznanje lažne države?
– Nemačka bi bila dobro savetovana ako bi priznala da je otcepljenje Kosova i Metohije bilo suprotno međunarodnom pravu. Kao stranka ukazujemo odavno da je to bio akt suprotan međunarodnom pravu. Znam da je danas teško rešiti kosovski problem. Da li je zvanična Nemačka spremna da promeni svoj stav, u to ne verujem.
Da li Beograd treba da nastavi svoju borbu koja je rezultirala time da je više država povuklo odluku o priznavanju nezavisnosti?
– Ako želite da vodite neku borbu, onda uvek morate biti uvereni da možete da pobedite. Imam utisak da su frontovi oko Kosova toliko zabetonirani, da je moguće to pitanje rešiti samo kompromisom. Prilikom posete Beogradu video sam spremnost na kompromis. Taj dogovor mogao bi biti razmena teritorija, posebno imajući u vidu da će se Kosovo, kad-tad, priključiti Albaniji. Srbija treba da insistira na zaštiti interesa Srba na Kosovu.
Kako ocenjujete to što je nedavno predlog optužnice protiv Hašima Tačija i Kadrija Veseljija, objavljen pred zakazani sastanak u Vašingtonu koji je potom zbog toga i otkazan?
– Sa žaljenjem moramo spoznati da su mogućnosti za rešenje kosovskog problema pre u SAD nego u Evropi. Trebalo bi da bude naš zadatak u Evropi da rešavamo naše probleme, nisu nam potrebni Amerikanci da rešavaju problem na našem tlu. Mislim da su Evropljani želeli da spreče poslednji američki pokušaj. Međutim, s druge strane, loše je i da američki predsednik uopšte razgovara sa ljudima protiv kojih su podignute optužnice.
Da li objavljivanjem predloga optužnice, kako neki tumače, EU podmeće klipove Trampovoj administraciji kada su pregovori o Kosovu u pitanju?
– Smatram da je to tako bilo. Za mene je važnije da se rešenje traži u Evropi. I u Nemačkoj i Zapadnoj Evropi mora biti jasno da je Kosovo kriminalna konstrukcija. Imamo tamo posla s kriminalcima. Karla del Ponte je u svojoj knjizi opisala da na Kosovu postoji trgovina ljudi, oružja, droge, a da su u to uključene osobe s vlasti. Na osnovu toga Evropi i Nemačkoj ti ljudi ne mogu biti partneri, a tako ne smeju biti ni partneri američkom predsedniku. Ali rešenje izgleda može pre biti pronađeno u Vašingtonu nego u Briselu ili Berlinu.
Da li je podela teritorije, na šta su navodno pristali Amerikanci, moguće rešenje?
– Ne znam da li su na to pristali Amerikanci. Ali ako se pragmatično razmišlja onda je to verovatno jedino rešenje. AfD kao stranka i za našu zemlju zahteva realno sagledavanje situacije. Moramo real-politički rešavati stvari. Nema, nažalost, prijateljstva među zemljama već postoje samo interesi. Ako pogledamo interese Srbije, onda su oni opravdani interesi za srpsku manjinu, to jest njihova želja za sigurnom budućnošću, a to bi moglo da se postigne razmenom teritorija, odnosno podelom Kosova. S obzirom na to da smatram da Kosovo samo ne bi moglo da preživi i zato što sam siguran da će se na kraju pripojiti Albaniji, jasno je da je neophodno da se teritorije na kojima živi srpska manjina na Kosovu pripoje Srbiji.
Kako vidite ulogu Rusije u postizanju sporazuma Beograda i Prištine?
– Verujem da Rusija trenutno svojim angažovanjem u Siriji nema ono uticajnu ulogu koju je imala ranije na Balkanu. Ona je i dalje saveznik Srbije, stari prijatelj Bugarske. Ranije je ruski uticaj bio snažniji. Nisam čuo iz Moskve signale da se angažuju snažno na Balkanu. Rusija bi mogla da Nemce i Amerikance uveri u pragmatično rešenje podele Kosova jer je to u interesu svih, a posebno mira na Balkanu.
Kakve će korake povodom Kosova Vaša stranka preduzeti u Bundestagu?
– Preduzeli smo mnoge koraka, time što smo stavili tu temu na dnevni red. Ranije je celokupnu situaciju na Balkanu, prema našem mišljenju, potpuno zapostavila nemačka vlast. Balkan je deo Evrope, on je viševekovna brana protiv prodora islama u Zapadnu Evropu. Tu ulogu koju je Balkan imao vekovima moramo priznati i zauzvrat moramo našim pojačanim odnosima pokazati koliko su nam važni odnosi s tim regionom. Sada smo suočeni s novim izazovom pokušaja širenja uticaja Kine i time stvaranja razdora u Evropi. Taj uticaj stigao je do Balkana, Italije, Grčke. Ako se sagleda na taj način situacija, Balkan je za nas dvostruko važan. Ne želimo da Evropa bude podeljena kineskim interesima, da se novcem iz Kine blokira evropsko razumevanje. Za nas bi ta situacija trebalo da bude podsticaj da iniciramo dalje vezivanje Balkana za Evropu. Nažalost kod nemačke vlade ne vidim tu spoznaju.
Kako Vi vidite rešenje za Kosovo?
– Ja sam za pragmatična rešenja. Kad sam bio u Srbiji video sam da ljudi žele mir i rešenja, koja bi ponovo donela stabilnost na Balkanu. Kosovo, znam, ima istorijski značaj za Srbiju. Ne smemo zaboraviti da su uništavani manastiri, koji nisu samo srpska, već evropska istorija, na šta je trebalo da se čuje osuda u Evropi, što nije bio slučaj. Smatram da pragmatično rešenje treba da bude da se srpski deo Kosova vrati Srbiji, kroz razmenu teritorija, a Kosovo onda pusti u nezavisnost. Međutim, polazim od toga da Kosovo neće dugo postojati već da će se priključiti Albaniji. To nije savršeno rešenje po pitanju međunarodnog prava, ali pragmatično gledano nema drugog puta. Moj utisak je da su narodi na Balkanu, posle raspada bivše Jugoslavije, siti konflikata, nestabilnosti i da žele mir.
Vaš stranački kolega Jens Kestner je više puta izjavio da je nezavisno Kosovo Meka za ratne zločince, organizovani kriminal i islamiste, da li ste saglasni sa tom ocenom?
– Pošto očekujem da će se Kosovo kad-tad pripojiti Albaniji smatram to i kao rešenje ka kome treba težiti, jer mislim da bi albanska vlada mogla poboljšati situaciju oko kriminala na Kosovu. Na Kosovu imamo kriminalne strukture. Ne može samo Srbija, već cela Evropa ne sme prihvatiti organizovani kriminal na vlasti na Kosovu. U Italiji je borba protiv pokušaja ulaska kriminala na vlast trajala decenijama, a na Kosovu vladaju ljudi koji su optuživani za zločine. To ne može biti stanje u nekoj zemlji u 21. veku. Međunarodna zajednica mora izvršiti pritisak da ti ljudi ne mogu da vode zemlju. Postoje mogućnosti za to i njihovo privođenje licu pravde.
Srbi sastavni deo Nemačke
U SR Nemačkoj živi i radi znatan broj državljana Srbije. Neki od njih su i članovi vaše stranke. Kako ocenjujete integraciju Srba u nemačko društvo?
– Ranije to nisu bili Srbi, već Jugosloveni koji su pre više decenija došli u Nemačku. Tokom 60-ih godina otvarani su prvi restorani. Neki su održali vezu sa zemljom porekla i vratili se u nju, a drugi su ovde stvorili porodice i postali Nemci kao što sam i ja. Deo su ovdašnjeg društva. To je uvek bilo tako u Evropi imali smo uvek migracije. To nas čini tako bogatim, ali je neophodno zadržati naš nacionalni identitet. Srbi koji su došli u Nemačku odavno su postali njen sastavni deo.
Srdačan doček
Više puta ste boravili u Beogradu. Šta vam se privatno, mimo politike, najviše dopada u Srbiji i našem glavnom gradu?
– Prvo što mi je upalo u oči, a što nisam očekivao, bio je srdačan doček na političkom nivou. Nisam očekivao jer smo dva puta smo bili u ratu, a poslednji je bio strašno krvav. Bio sam iznenađen tim srdačnim dočekom. Primljen sam kao što bi bio primljen neko iz bilo koje druge zemlje. To mi je pokazalo da Srbija ima želju da se prevaziđu stari razdori. Živimo u novoj Evropi, koja ima druge izazove od bavljenja starim konfliktima. Bili smo nekada snažan kontinent, uticajan, ali smo to, nažalost, izgubili. Verujem da su danas u Beogradu spremni da misle o budućnosti, da stare razdore zaborave i kažu da je to bilo nekada, a da sada želimo od budućnosti učiniti nešto bolje.
Hrabar čin dobrog čoveka
Nedavno je jedan Srbin sprečio otmicu deteta u Berlinu. Kako ocenjujete to?
– To je bio hrabar čin dobrog čoveka, nebitno kojeg je porekla. Polazim od toga da bi tako nešto učinio i Nemac.
Novinar u politici
Armin-Paul Hampel je rođen 23. jula 1957. godine u Bielefeldu. Od 21. godine se decenijama bavio novinarstvom. Počeo je u lokalnim novinama, radio za Ministarstvo odbrane Nemačke i izdavačku kuću Burda, a potom televizijske produkcije u SAD, Australiji, jugoistočnoj Aziju, SSSR-u i Evropi. Bio je dopisnik tada novoformiranih privatnih kanala SAT1 i RTL. Od 1992. je radio za ARD u Drezdenu i Pragu, a od 1996. do 1999. bio dopisnik i šefa Biroa ARD za Južnu Aziju u NJu Delhiju. Vratio se u nacionalnu politiku kada je postavljen kao deo osnivačkog tima berlinske kancelarije ARD. Posle pet godina ponovo je otišao u Južnu Aziju. Od 2003. do 2008. pratio je događaje u Avganistanu, Pakistanu i indijskom potkontinentu. Početkom 2008. godine sa porodicom je ostao u Indiji gde je radio kao filmski autor, producent i savetnik za medije.
U Nemačku se vratio 2013. i pridružio tada novoosnovanoj političkoj stranci Alternativa za Nemačku u kojoj je bio član odbora i predsednik stranke u Donjoj Saksoniji.
Za poslanika Bundestaga izabran je u septembru 2017.
Oženjen je, ima četiri ćerke i živi u Donjoj Saksoniji.
Vojni sindikat Srbije staje uz narod protiv Vučića i Vulina! Više o tome OVDE!
Izvor: vesti-online. com
