Na njivu je odlazio jer agrar ima svoje rokove i svoj kalendar. Kaže da za poljoprivrednike nema olakšavajućih okolnosti, moraju na njivu kako bi prehranili porodicu i tržištu isporučili hranu.
– U martu je uputstvo Ministarstva poljoprivrede bilo haotično, da samo pčaleri i voćari mogu da izlaze na njive. To je bilo neodrživo pa su propisane dozvole. Mi smo svi predali zahteve, nismo dobili odgovor ali smo valjda evidentirani. Bilo je prećutno odobreno umesto da bude javno objavljeno, jer mi moramo na njivu kako bismo proizveli hranu za sve. Uglavnom, izlazio sam na njivu traktorom kad god je trebalo i radio do kasno. Nisam imao problema. Ima to veze i sa uvreženim mišljenjem da zemlju rade samo ljudi na selu, i samo stari ljudi, kojima treba progledati kroz prste. Ako bi se policijski čas bukvalno primenjivao na nas kao na ostale, mogli bi da se pozdravimo sa hranom svi zajedno – priča Slavko Vukov.
Kaže da je u vanrednim okolnostima tržište hrane specifično reagovalo, među prvim artiklima nestale su zalihe brašna.
– Nije nestao sok od maline, uz svo poštovanje svih proizvođača voća, nije čak ni mleko, nestalo je baš brašno. Kažem to jer sad imamo žetvu, rod pšenice je slabiji u proseku 25 odsto dok je negde i 50 odsto. Kod nas u Banatu je pšenica podbacila najviše, prosečan rod se kreće od 3 do 4,5 tone po hektaru. Na mojim njivama je rod neujednačen, neverovatno kolike su razlike i po tome je ova godina specifična. Iako imaju podatke sa terena, nema nikakvih zvaničnih reakcija. Otkupna cena koja se nudi i od koje zavisi naš opstanak je ponižavajuća. Država može da utiče na cenu i treba to sada da uradi. Pšenica je bitan artikal. Nama treba hitna intervencija države preko Robnih rezervi, kako bi se deo proizvedene pšenice otkupio i tržište pokrenulo a otkup pšenice doveo na nivo od 22 dinara. To je bitno i stoga jer je novac od pšenice prvi značajniji priliv sredstava u godini za jednog poljoprivrednog proizvođača a zna se da su mnogi u nezavidnom položaju – objašnjava Vukov.
Iako je u sistemu PDV-a, nije koristio pomoć države, ne zapošljava nikoga već radi sam i izdržava četvoročlanu porodicu.
Za rad na njivama koristi traktor DŽon Dir star 20 godina. Sada je samo na zamenu dva remena i tri diska potrošio 114.000 dinara što bi prema sadašnjim cenama bilo 6,5 tona pšenice.
S obzirom na loš rod žita u Banatu, to je količina pšenice koja je proizvedena na 1,5 hektar.
Već godinama radimo sa minimalnim cenama, naši primarni proizvodi imaju niske cene i naša zarada je simbolična. Mislim da nas čeka ekonomska kriza od jeseni i bojim se da će se to loše odraziti i na ratare. Mi nemamo takve subvencije kao druge države, nemamo nikakve olakšice i ozbiljno smo ugroženi monopolima na tržištu. Sad nakon žetve pšenice ima nešto manje radova, ali u avgustu počinje kampanja, obrada njiva i priprema, stiže ubrzo suncokret i kukuruz, pa jesenja setva. Praktično, pun gas do kraja godine. Mi ne stajemo, ne treba zbog tog ni da nas drugi zaustavljaju – objašnjava Slavko Vukov.
Kako je Vučić doveo ekonomiste u šok, pročitajte OVDE!
Izvor: Danas
