Najnovije

Da li je Rusija ostavila saveznika na cedilu: Dok je ceo svet preokupiran koronom, u jednom delu sveta bukti konflikt

Sukob vojski na granici Jermenije i Azerbejdžana trajao je nekoliko dana i bio najsmrtonosniji sukob dve zemlje od "aprilskog rata" 2016. godine. Žrtava je bilo na obe strane, koje tvrde da su nastradali i civili. Čini se da je u pitanju konflikt koji se širi, a a utvrđivanje toga ko je prvi počeo i zašto, prilično je komplikovano.

Ilustracija (Foto: Jutjub)

Azerbejdžanske vlasti saopštile su da je jermenska artiljerijska vatra 14. jula ubila jednog civila iz sela Aghdama u okrugu Tovuz, u zapadnom Azerbejdžanu, da su kuće pogođene i u obližnjem selu Dondar Gušču, kao i da je selo Alibeili bilo ciljano.

Preko granice u Jermeniji, azerbejdžanski dron pogodio je „civilnu infrastrukturu“ u selu Berd 14. jula, izvestila je jermenska strana. Dan ranije napadnuta su sela Činari i Ajgepar, rekao je Jerevan.

U borbama 14. jula ubijeno je sedam azerbejdžanskih vojnika, uključujući generala sa dve zvezde, javile su azerbejdžanske vlasti.

Jermenska strana izvestila je da su dva njena vojnika ubijena rano tokom dana, a zatim još dva popodne. To je usledilo nakon smrti tri azerbejdžanska vojnika dan ranije.

Ko je prvi pucao

Borbe, koje su izbile 12. jula, sada su najsmrtonosnije od „aprilskog rata" 2016, kada je ubijeno više od 200 na obe strane. Ali taj sukob se dogodio na teritoriji Nagorno-Karabah, oblasti oko koje se često sukobljavaju dve zemlje.

Poslednje borbe su bile na međunarodnoj granici između Jermenije i Azerbejdžana, gde je bilo povremenih razmena vatre poslednjih godina, ali ne i ovako ozbiljno.

Pozivi da se zaustave borbe stigli su iz Sjedinjenih Država, Evropske unije i OEBS-ove Minsk grupe, diplomatskog tela koje predvodi mirovne pregovore između dveju strana. Svi su uputili slične apele „obema stranama“ da zaustave borbe, piše Eurasia.net.

I dalje nije jasno koja strana je ispalila prvi metak.

Ta granica ostaje u velikoj meri izvan nadzora, bez nezavisnih izvora informacija, pa nije moguće za sada utvrditi ko je izazvao sukob. Kada se primirje između ove dve zemlje prekrši, sumnja obično pada na Azerbejdžan, jer Jermenija ima malo koristi od narušavanja statusa kvo: njene snage kontrolišu teritoriju u srcu sukoba, Nagorno-Karabah, kao i nekoliko okolnih okruga međunarodno priznate azerbejdžanske teritorije. Ali s obzirom na to da su ove borbe počele na granici sa Jermenijom, a ne na liniji kontakta s Karabahom, ta logika je manje primenljiva: Azerbejdžan tu nema neke dobiti.

Testiranje jermensko-ruskih veza

Emil Sanamjan, analitičar Instituta za jermenske studije USC, sugerisao je da bi okidač moglo da bude istureno uporište koje su izgradile jermenske oružane snage, a koje bi Jermeniji dalo taktičku prednost u tom području i koji su azerbejdžanske snage pokušale da unište.

Lorens Broers, dugogodišnji istraživač sukoba, suprotno je sugerisao da je Azerbejdžan možda imao geopolitičke motivacije za ispitivanje međunarodne granice kako bi testirao aranžman sporazuma koji Jermenija ima sa Rusijom.

Zapravo, možda najuticajnija izjava o tome da „obe strane“ paze šta rade, potekla je od defakto ruske organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (CSTO), čiji je član i Jermenija. Ubrzo nakon što su izbile borbe, jermenski zvaničnici počeli su javno da pozivaju CSTO da se uključi.

- Pitanje je da je ovo efektivno napad na državu članicu CSTO-a - izjavio je 13. jula ruski ambasador u Moskvi, Vardan Toganian, za ruski radio Govorit Moskva.

Međutim, reakcija CSTO-a, sa stanovišta Jerevana, jeste izostala. Prvo je sazvala, a potom naglo otkazala hitnu sednicu Saveta bezbednosti organizacije, odloživši je do neodređenog datuma.

CSTO je zatim 14. jula izdao izjavu koja je uzela ravnomerni pristup: „Situacija koja se razvila ne doprinosi normalizaciji situacije na granicama dveju susednih država, od kojih je jedna - Jermenija - član država CSTO, i dokaz je kršenja primirja dogovorenog od strane rukovodstava Jermenije i Azerbejdžana."

Šta uopšte CSTO može da preuzme, stvar je spekulacija. Organizacija nije uspela da interveniše kada je druga država članica, Kirgistan, doživela ozbiljno nasilje 2010. godine i od tada pati od problema sa verodostojnošću.

Spekulacije o tome dokle je Rusija, koja stoji iza CSTO, spremna da ide da pomogne Jermeniji, pojačale su se od 2018. godine, kada je "baršunasta revolucija" u Jermeniji dovela novu vladu koja uključuje mnoge prozapadne i antiruske zvaničnike.

Rusi odličnom strategijom izvukli tržište zlata iz ruku zapadu. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Blic

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA