U poslednje vreme su mnoge zemlje počele sve više da pridaju značaj zlatu.
Ulaganjem u ovaj plemeniti metal, neminovno povećavaju njegovu vrednost. Ukupna potražnja ne prestaje da raste, dok oko 15% predstavlja potražnja centralnih banaka različitih zemalja.
Tako su, prema zvaničnim statistikama, samo prošle godine nabavile oko 374 tone žutog metala, a glavni akteri na tržištu bile su Rusija i Kina.
Posebno treba istaći Rusiju, koja je u proteklih šest godina sistematski prodavala svoje raspoložive američke hartije od vrednosti i prihod od ovih transakcija ulagala u kupovinu zlata. Takođe je primetno da je Moskva izvela ovaj manevar kada je cena plemenitih metala bila znatno niža od trenutne vrednosti.
Ubrzo je takvu taktiku izabrala i Kina, koja nije bila naklonjena Vašingtonu. Međutim, rast cena zlata nije samo posledica ruskih i kineskih akcija.
Agresivna politika Sjedinjenih Država poslužila je kao povoljno tlo za pozitivnu dinamiku, usled čega je dolar opao.
„Kako su SAD povećale trgovinsku napetost širom sveta, nametanjem novih sankcija kojima bi se uticalo na zemlje poput Kine, potražnja za američkim dolarom je opala. Zlato je postalo omiljeno, a kupovina plemenitih metala i dalje raste”, objašnjavaju analitičari.
Što se tiče Rusije, ispostavilo se da je broj jedan među kupcima. Praveći kompetentne investicije u prošlosti, danas ostvaruje neverovatnu dobit, čemu se dive zapadni stručnjaci.
U Srbiji moguć italijanski scenario. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Webtribune.rs
