Prema iskustvima drugih svetskih metropola i brojnih gradova širom sveta, koji su ovu meru uvodili kako bi sprečili širenje zaraze u ostatku zemlje, sve što su činili podseća na mere koje smo mi već prošli uz dodatak da u ovom slučaju ne biste smeli da napustite svoje mesto prebivališta ili boravišta.
Šta to u stvari znači? Ukoliko ste stalno nastanjeni u Beogradu to bi značilo da uopšte ne biste smeli da ga napustite i nekud odete - ni na dan. Ukoliko u njemu samo boravite kao recimo student, to isto znači da ne biste smeli da idete u svoje rodno mesto sve dok je Beograd zatvoren niti da se u njega vratite ako ste otišli kući.
Rečju, sedite tu gde ste, nema ni ulaska, ni izlaska iz grada. Sve ostalo, verovatno bi bilo veoma nalik onome što smo već prošli - zatvaranje ili minimalan režim rada svega osim životno neophodnih supermarketa, apoteka... Kafići, restorani, klubovi, tržni centri bili bi u ovom slučaju prvi zatvoreni. Kad je reč o gradskom prevozu, najverovatnije bi režim njegovog rada bio minimalan, ukoliko u potpunosti ne bi bio ukinut, a koristili bi ga samo oni koji stvarno moraju. Ostali bi sedeli kod kuće uz mogućnost da na kratko napuste svoj dom samo da bi kupili osnovno u samoposluzi ili apoteci.
Sam Beograd najverovatnije ne bi bio hermetički zatvoren, već biste uz posebne dozvole mogli eventualno svojim prevozom na posao ili kod lekara.
Mnoge od zemalja zatvarale su pojedine gradove kako bi sasekle širenje korone a najpoznatiji primeri ove mere su kineski Vuhan i italijanski Milano.
Žitelji tih gradova nisu smeli da ih napuste tokom trajanja mere, ali niko sa strane nije smeo da uđe u njih osim dostavnih vozila za hranu i osnovne životne potrepštine. Prevoz nije radio, ljudi nisu išli na posao osim radnika hitnih službi, vojske i policije, sedeli su kod svojih kuća kako bi se zaraza zaustavila.
Žitelji Milana smeli su samo do radnje i apoteke - najviše do 300 metara od mesta stanovanja i to samo 1 član porodice uz veoma kratko zadržavanje napolju, za sve ostalo morali su da imaju dozvolu i svoj prevoz, jer javni nije radio.
Ovo su svetska iskustva, koja smo mi već prošli u prvom talasu korone tkao da ostaje da večeras vidimo da li bi Beograd bio samo izolovan a unutar njega život tekao normalno ili bi bile uvedene strože mere, nalik onima koje smo proletos prošli po uvođenju vanrednog stanja.
Vesić: Privreda Beograda ne sme da stane, apeli da se poštuju mere zbog korone zasad dovoljni
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je danas da Beograd znači 40 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) zemlje i da se Grad, u dogovoru sa vlasnicima trgovinskih lanaca, tržnih centara, restorana i kafića, trudi da nađe način da oni nastave da rade, uz poštovanje svih mera.
U Beogradu 20.000 ljudi živi od rada u sektoru ugostiteljstva i privreda, a to ne sme da stane, rekao je Vesić za TV Pink. Kada je reč o potrebi za restriktivnim merama u Beogradu, Vesić je istakao da su se apeli za sad pokazali više nego dovoljni.
"U Beogradu smo za sad uspeli da pronađemo meru, odnosno da radnje, restorani i tržni centri nastave da rade, a da se s druge strane sprovodu mere koje propisuju epidemiolozi", rekao je i apelovao na vlasnike ugostiteljskih objekata da se poštuju mere, preneo je Beoinfo. Vesić je rekao i da, prema analizama, čak 95 odsto putnika gradskog prevoza poštuje meru obaveznog nošenja maski. "Oni koji ne nose maske, ugrožavaju ostale i moraćemo da poradimo na tome da i oni razumeju da je u gradskom prevozu maska obavezna", naveo je zamenik gradonačelnika.
U poslednja 24 sata u prijemno-trijažnoj ambulanti Infektivne klinike u Beogradu pregledano je 290 pacijenata koji imaju simptome kovida-19, a u još dve trijažne ambulante još 150 pacijenata. Pročitajte OVDE sve detalje.
Izvor: Kurir
