„Isprva sam bio u neverici, a sada se već ljutim", kaže za Bi Bi Si na srpskom Ivan Nastić, koji od detinjstva stanuje nadomak Košutnjaka.

Na 86,8 hektara parka - od kojih oko 40 odsto čine zelene površine - planirana je izgradnja privatnog stambeno-poslovnog kompleksa od oko 650.000 kvadratnih metara.

To je deo plana regulacije kompleksa „Avala filma", nekadašnjeg giganta domaće kinematografije.

„Do pre nekoliko meseci smo bili među najzagađenijim gradovima sveta, a oni sad dolaze sa idejom da poseku hektare šume", dodaje Kostić.

Investitor, kompanija Avala studios, kaže za Bi Bi Si na srpskom da će posaditi tri puta više drveća u odnosu na zelene površine koje budu uklonjene.

Sa Ivanom Nastićem slaže se Petar Blagojević, aktivista koji učestvuje u borbi protiv seče šume.

„Ako treba telima da se šuma brani, spreman sam da se tamo ulogorim i sedim po ceo dan… Košutnjak ne sme da se seče", izričit je on.

Park Košutnjak prostire se na površini od 330 hektara i mnogim Beograđanima je jedno od omiljenih mesta za izlet i odmor u prirodi.

Organizacije civilnog društva ocenjuju da plan regulacije „Avala filma" sadrži „niz propusta i nelogičnosti", kao i da je njegova realizacija „suprotna javnom interesu", naročito zbog zagađenja vazduha u Beogradu.

Gradski zvaničnici za to vreme sve negiraju

„Ko je lud da poseče toliko hektara šume, da li je to normalno", izjavio je početkom jula za televiziju Pink Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, dodajući da „građani ne moraju da brinu".

Međutim, deluje da građane to nije utešilo i da bitka za Košutnjak tek predstoji.

Da li zelenim površinama na Košutnjaku zaista preti uništavanje?

Plan detaljne regulacije za kompleks „Avala filma" još uvek se razmatra, a rani javni uvid u Elaborat završen je 13. jula.

To znači da investitor, Avala studios, još uvek nije dobio konačno odobrenje Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove Beograda da sprovede plan koji želi, a koji aktivisti i pojedini građani smatraju spornim.

Taj Plan regulacije, između ostalog, podrazumeva obnovu zapuštenih delova kompleksa „Avala filma".

Aktivisti navode da neće dozvoliti seču drveća na Košutnjaku

Nacionalna strategija kulture 2020-2029. označila je obnovu „Avala filma" kao projekat od državnog značaja, koji treba da pomogne razvoj filmske industrije.

Međutim, iz udruženja građana Bitka za Košutnjak za Bi Bi Si na srpskom navode da je „razvoj filmske industrije samo paravan", a da je cilj izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa.

„Ono što je predloženo je faktički izgradnja novog naselja gde bi živelo oko 8.000 novih stanovnika i gde bi u saobraćaj bilo uključeno preko 6.000 automobila, što stvara brojne probleme", navode iz udruženja u pisanom odgovoru.

„Da li je neko pitao građane Ceraka, Filmskog grada i Skojevskog naselja šta misle o tome da umesto dela šume dobiju dodatne saobraćajne gužve, prenaseljenost, emisije gasova, buku i povišene temperature tokom letnjih perioda", dodaju oni.

Srbija i zagađenje vazduha: „Selim se iz Bora, ne mogu da dozvolim da mi truju decu"
Dodatni rizik da će drveće biti posečeno, pribojavaju se stručnjaci, leži u činjenici da šuma obuhvaćena Planom ne spada u zaštićenu celinu spomenika prirode „Košutnjak".

„To nikako ne može i ne sme da umanji njen značaj i vrednost, samo zbog toga što je zakonom nismo zaštitili", kaže Božena Stojić, urbanistkinja iz organizacije Ministarstvo prostora za Bi Bi Si .

Ona ističe da se „čak i u Planu za 'Avala film' navodi da su stabla na tom području zdrava i vitalna, i da je kvalitet vazduha u neposrednom okruženju dosta bolji od ostatka grada, upravo zbog postojanja ove šume".

Rok za podnošenje primedbi istekao je u ponedeljak, 13. jula.

Okupljeni oko inicijative Bitka za Košutnjak su tog dana predali više od 7.500 primedbi na Elaborat Plana regulacije, saopštila je nevladina organizacija Europa nostra, koja se bavi očuvanjem kulturnog i prirodnog nasleđa.

Elaborat je detaljan pismeni prikaz, u kojem se obrazlaže šta je sve planirano.

Aktivisti inicijative „Ne da(vi)mo Beograd" pokrenuli su Peticiju za odbranu Košutnjaka, koju je, kako navode, do sada potpisalo više od 50.000 ljudi.

Šta kažu aktivisti?

Petar Blagojević ima 32 godine i za sebe kaže da je od malena na Košutnjaku.

„Živim tu blizu, iz Rakovice sam, tako da oduvek idem tamo… Prvo na bazen kao klinac, pa sa porodicom u šetnju, pa vožnja bicikla…

„Svakome Košutnjak nešto znači, ali poslednjih meseci je vazduh u gradu zaista bio katastrofa i zato nema smisla da se šuma tek tako poseče", kaže on.

Kako navodi, u borbu za očuvanje Košutnjaka ušao je slučajno - preko Instagrama.

Otišao je na sajt Sekretarijata za urbanizam i skinuo Plan regulacije tog prostora, a kada ga je pročitao uverio se da su objave koje je pročitao tačne, kaže Petar.

„Neki su i poverovali u manipulacije iz medija, ali u planu sve piše na 30 strana. Ako su nam tih 30 strana mnogo da pročitamo onda je pitanje i da li zaslužujemo da imamo šumu", govori on.

„Jednostavno ne mogu tek tako da rade stvari koje lokalci ne žele… Niko to ne želi", dodaje.

Zbog svega toga je, kaže, pisao i slao niz primedbi, a ljudi koji misle poput njega formirali su neformalno udruženje građana Bitka za Košutnjak.

U planu su imali veliki protest, ali je on prošle subote otkazan zbog pooštravanja mera protiv širenja korona virusa. Umesto toga, održali su radni sastanak, kako bi isplanirali šta dalje.

„Naravno da je u interesu svih da se renovira Filmski grad i to je potpuno u redu, ali projekat najmanje o tome govori… Oni bi da grade na mnogo širem području, planiraju stambene i poslovne objekte, parkinge… Mnogo, mnogo parkinga".

„Žele da grade i na livadi pored bazena, a tamo se svi od malena sankamo, ljudi tamo dolaze svake zime… Ne ide, ta livada je deo identiteta ovog grada", kaže Petar.

Iz udruženja Bitka za Košutnjak ističu da je obnova Filmskog centra samo paravan za izgradnju stambeno -poslovnog prostora

Šta su primedbe?

„Najsporniji deo plana je namera investitora i gradske uprave da prenameni zemljište obuhvaćeno planom, tj. da se šuma prenameni u prostor za stambeno-poslovne objekte", smatra Božena Stojić iz Ministarstva prostora.

Ona ističe da Plan detaljne regulacije za „Avala film" spada u planove „najnižeg reda".

To znači da, prema Zakonu o planiranju i izgradnji, mora biti usklađen sa planovima višeg reda, kao što su Plan generalne regulacije grada Beograda i Plan generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda, dodaje.

A u tim planovima, ističe Stojić, navodi se da sporne površine moraju ostati šume ili objekti javnih službi.

Ona je sigurna da je tako nešto „bilo poznato i investitoru i onima koji izrađivali Plan regulacije za 'Avala film'".

Ipak, kako navodi, investitor se sada „poziva na neke delove planova višeg reda koji im ide na ruku, ili su tako izvučeni iz konteksta izvrnuti".

„Tako se daje privid da argumenti imaju težinu", zaključuje Stojić.

Šta kaže investitor?

Iz firme Avala studios kažu da postoji mogućnost uklanjanja zelenih površina, ali obećavaju da se posaditi tri puta više drveća.

„Društvena odgovornost Avala studios doo je da vodi računa o prirodi i neće krčiti šumu, kao ni retka stabla u okviru postojeće infrastrukture", navode iz kompanije u odgovoru za Bi Bi Si na srpskom.

Oni navode da će „samoniklo divlje rastinje i korov biti sanirani u saradnji sa Gradskim zelenilom i Srbija šumama, a pošumljavanje će se vršiti sa tri puta više novih stabala u odnosu na divlje rastinje koje bude uklonjeno".

Avala studios vlasnik je samo 40 hektara, od skoro 87 hektara koliki je obuhvat Plana, izgrađen za potrebe investitora.

Stojić tu navodi da je sporan i proces izrade plana, koji ocenjuje kao „netransparentan" i kaže da je neobično što je Avala studios prihvatio da finansira izradu plana za parcele koje nisu u njihovom vlasništvu.

Iz Avala studios na to kažu da je obuhvat Plana proširen na predlog Urbanističkog zavoda Beograd.

Kako navode, time bi „mogli da se reše višedecenijski problemi, ne samo javnih institucija koje se tu nalaze, već i privatnih vlasnika".

„S obzirom na to da nam je namera da investiramo u revitalizaciju filmskih studija i izgradnju novih studijskih kapaciteta da bismo privukli velike svetske produkcije, podržali smo predlog Zavoda za urbanizam da ceo širi prostor bude uređen", navode iz kompanije.

Na području gde se planira preuređenje nalaze se zgrada RTS-a, Fakultet za sport i Jugoslovenska kinoteka.

Oni dodaju da „ne samo da su svi objekti bili devastirani već je i celo područje neuređeno, pa je zato bila neophodna izrada plana kojim bi se sve to uredilo".

„Avala studios vodi računa o prirodi i neće krčiti šumu kao ni retka stabla u okviru postojeće infrastrukture", kažu iz firme

Pogled u budućnost

Stojić kaže da je „interesantno" što je investitor 2017. finansirao izradu projekta i tehničke dokumentacije za objekte koje želi da gradi, pre nego što je započeto sa izradom plana, čijim bi usvajanjem dobio smernice šta može, a šta ne može da gradi.

„Dakle, investitor je morao biti siguran da će mu se sva ta uložena sredstva isplatiti i da će profitirati, i da će plan dozvoliti sve ono što mu je neophodno da se planom dozvoli. Kako je to mogao da zna čak 2017. godine", pita Stojić.

Iz Avala studios na to kažu da „veruju u projekat i znaju kakve će benefite doneti građanima, gradu i državi".

Oni dodaju da su „ozbiljno i studiozno pristupili dizajnu" jer žele da „očuvaju sve specifičnosti ovog dela grada" i da ga pri tom učine „humanijim i privlačnijim za sugrađane".

Međutim, beogradski urbanisti i aktivisti podozrivi su prema dobrim namerama.

„Ovaj Plan predstavlja zajednički nasilni pokušaj Gradske uprave i investitora da prenamene šumu u komercijalne sadržaje, pokušaj koji nema planski osnov", smatra Stojić.

„Protivzakonit je i u krajnjoj liniji netransparentan, pripremljen i organizovan iza zatvorenih vrata", dodaje ona.

Ona zaključuje da je „neophodno da se predloženo plansko rešenje u potpunosti promeni, da se reguliše gradnja na zemlji koju je investitor kupio, a da se ostatak zaštiti u skladu sa zakonom i planovima višeg reda".

Šta dalje?

Zvaničnici negiraju da će deo šume biti posečen, a investitor tvrdi da će krčiti samo „samoniklo divlje rastinje i korov", kao i da će biti posađeno još drveća.

Blagojević vidi odgovore nadležnih kao „manipulaciju".

„Podseća me sve ovo na Peti parkić ili onaj park na Banovom brdu. Baš je to strašno, kad je jasan stav ljudi koji tu žive, ali niko to ne sluša", navodi on.

S obzirom na 7.500 prigovora koje su aktivisti inicijative Bitka za Košutnjak podneli, Blagojević očekuje da Plan regulacije bude odbijen.

Blagojević kaže za Bi Bi Si da je spreman i da se veže za drveće kako bi sprečio seču šume.

„Ako se to ne desi, očekujem još burniju reakciju. Sva sreća pa je sve primećeno dok plan još nije usvojen ni na jednom nivou", ističe.

Kako kaže, on i ostali aktivisti sigurno neće odustati.

„To ne bi smelo da se desi, ali svašta se dešava u ovom gradu… Preko noći se ljudi vezuju i ruše se kuće u centru grada, tako da ko zna šta sve može da se desi", kaže aludirajući na noćno rušenje zgrada u Savamali tokom izborne noći 2016. godine.

Kaže da se radi o „urbanoj nekulturi" i „divljaštvu" i da oseća dužnost da reaguje, „koliko god to možda bilo beznadežno".

„Najgore je biti ravnodušan i dozvoliti da se svašta dešava".

Kako će funkcionisati Srbija kada krene novi talas korone, saznajte OVDE.

Izvor: Bi Bi Si