Prema čl. 152. egipatskog Ustava, predsednik ne može objaviti rat ili poslati vojsku izvan egipatskog teritorija bez da prethodno o tome zatraži mišljenje Veća za nacionalnu odbranu, kao i odobrenja dve trećine zastupnika Zastupničkog doma parlamenta.
Prema navodima egipatskog medija Al-Ahram, jedan od razloga predsednikove administracije za vojno mešanje u Libiju je zaštita egipatskih saveznika u toj zemlji od turske agresije. A egipatski saveznici u Libiji su Libijska nacionalna vojska – LNA pod zapovedništvom generala Kalife Haftara i niz drugih snaga na istoku te zemlje.
Kairo podržava i legitimni libijski parlament u istočnom gradu Tobruku, tamo premeštan nakon početka krvavog građanskog rata u toj zemlji. S druge strane Ankara podržava od UN-a priznatu libijsku Vladu nacionalnog jedinstva u Tripoliju na čelu s Fajezom Al-Sarajom, koju pak ne priznaje spomenuti zakoniti libijski parlament. Dakle, dovoljno konfuzno stanje da ga svatko pravno tumači na svoj način i da pritom svi budu u pravu. Ukoliko dođe do egipatske vojne intervencije, postoji mogućnost za raspad te zemlje na njen istočni i zapadni deo. Zapravo bi to bila i potvrda stvarnog stanja na terenu, koje već godinama ukazuje upravo na takav scenario s obzirom kako Libija, kao jedinstvena država de fakto ne postoji, već se u njoj vodi krvavi građanski rat, u koji su umešane i brojne regionalne i svetske sile.
Egipatski predsednik Al-Sisi je u četvrtak, 16. juna, primio libijsku delegaciju (s istoka zemlje) i izjavio kako Egipat neće ostati pasivan pred neposrednom ugrožavanje, koja dolazi sa libijske teritorije.
Koje Putinovo naređenje je uplašilo svet, saznajte OVDE!
Izvor: geopolitika.news
