Piše: Boško Ćirković Škabo
„U početku beše Reč.“ Bog, Veliki prasak, Posmatrač, Početna vibracija, LJubav, Lepota, Dobrota, Priroda, Haos, Kosmos, Štasmos... šta god... Ko kapira zlatni stih iz BS pesme: „Zajebi šta ne bi neko da uradi tebi“, meni ne smeta. Zašto bi mi smetalo bilo kakvo verovanje čoveka čije akcije ne odstupaju drastično od pomenutog stiha? Nazovimo onda, kompatabilnosti s naslovom radi, Postanje i suštinu „Velikom temom“. Ona je pokrenula: govor duša, govor energija, govor tela (materije) i govor dela (interakcija među pomenutima). Naše nesavršene reči i iz njih proistekao govor su tek nespretni pokušaj grubog opisa, aproksimacija neoprostivo niske rezolucije... Tu je i Vavilonski momenat nepremostivih jezičkih razlika među kulturama, što bi rekli: „izgubljeno u prevodu“. Slikarstvo je očigledno metod komunikacije bliži Izvoru. Ne kaže se uzalud: „Da li treba da ti nacrtam?“, kad nekome treba nešto podrobno objasniti. Muzika je vibracija, samim tim sigurno najizvornija... Elem...
Hteo sam da nazovem ovaj tekst nametnuta tema. Ali čak i kad ovako diletantski porazmislim, ne mogu se otrgnuti utisku da je svaka tema za međuljudski razgovor na neki način nametnuta. Može biti iz domena „tema koje se same nameću“, bilo da sami promišljamo i filosofski razglabamo o Velikim temama ili nas ozbiljno potkači neka njihova povoljna ili nepovoljna manifestacija (plodna godina u polju, miris cveća, sunčan dan, poplava, cunami, bakterije, posetioci sa druge planete...) pa je razgovor dosta jednostavniji i praktičniji. Tema može biti iz domena nametnutih od strane manje ili više poznatog i zainteresovanog sagovornika, bilo da neko želi da prense znanje, veštinu, informaciju, stav, ubedi, pokinji, potčini, odbrani...
A onda su tu i glupe teme tj apsolutno sve potencijalno šokantne teme: hiperbanalizovane, formatirane na određen broj jedinica (sekundi, slovnih karaktera, megabajta...), propraćene što šarenijim i glasnijim audiovizualima i emitovane javno najširem auditorijumu. U glupim temama je matrica nametanja apsolutna: publici temu nameće medij preko uticajnih sagovornika, uticajnom sagovorniku pozvanom da se na temu oglasi ih nameće manje ili više priznat i poznat ispitivač (ranije, ponekad i danas, poznat kao „novinar“), ispitivaču ih nameće urednik, uredniku glavni urednik, glavnom uredniku vlasnik-ci, vlasnicima (šatro) publika.... Perpetum mobile koji, između ostalog indukuje i pitanje: Šta je starije influenser ili influens? I prosto vapi za kanonizacijom par ličnosti koje bi sastavile novu korporativno-geopolitičku-<wbr />tajnodruštvenu Teoriju o postanku i suštini svega. Nešto na tragu evolucije majmuna u razmaženog hiperpotrošača, nakon Velikog praska u omniprezentnoj omnipotentnoj Veš mašini...
A tek šok iventovi koji su kontent bubnja te veš mašine!? Obično je to neki politički post veoma važne osobe koja veze s vezom, kamoli politikom, nema ili kakava teniska bravura osobe koja, istina, ima iskustvenu kvalifikaciju za linijskog sudiju. Molio bih sve bivše kolege novinare da ovu bivšu glupu ličnost obrišu i sa spiska potencijalnih saučesnika u glupim temama, kao što su gro njenog delovanja već obrisali sa spiska dovoljno glupih tema. Ne znam i neću da znam ništa o tome čime biste da perete mozgove učesnika u eksperimentu. Zapravo, tu i nema šta da se zna... Ako ne bismo da završimo kao društvo iz američkog filma „Idiokrasi“ ili iz Peljevinovog romana „S.N.U.F.F.“, trebalo bi sebe užurbano svesno isključivati iz glupih tema (i kao saogovornika, a posebno kao tematiku). Opet, sasvim je moguće da smo već prešli tačku u kojoj većina ljudi ne bi imalo ništa protiv pomenutih vizija: društva, ekonomija, ratova, informisanja, zabave... Naravno, kada bi im uopšte bile poznate i razumljive...
Svakako je i ovo bila jedna glupih tema. Vreme je ubijeno. Dobronamerno se nadam da nisam obmanuo previše lakovernih. Ostaje da ostavimo vrldvajd selebritije da se vraćaju svojim korenima putem društvenih mreža, teniskim entuzijastima da usavršavaju svoje slajs bekhende na vrelom asfaltu novobeogradskih blokova a službama izvršne i sudske vlasti da rade svoj posao... Bez pritiska idiokratske javnosti. A za to, kao što onomad (dok sam još uvek bio vruća glupa tema) odgovorih naprednjacima na poziv na miting: „Nije nikom potreban Škabo, nego plan i program.“
Šta je novi problem za Vučića, saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
